Овај проблем често је занемарен, а трагичне последице сви осећамо: Ево како су га Беч и Токио решили

Промо

28. 12. 2023. у 16:00

ПРОБЛЕМ са којим се цео свет, па и Србија данас суочава јесте питање климатских промена и глобалног загревања.

Овај проблем често је занемарен, а трагичне последице сви осећамо: Ево како су га Беч и Токио решили

Фото: Промо

На овогодишњем Самиту о клими у организацији УН-а у Дубаију ЦОП 28 указано је да на повећање емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште не утиче само спаљивање фосилних горива, већ и отпад који заврши на несанитарним депонијама. Решавање овог проблема важно је за очување животне средине и због тога су поједине земље већ предузеле неоходне мере.

Без обзира да ли је реч о индустријском, електронском, опасном кабастом, биоразградивом или било којој другој врсти отпада, ако је непрописно бачен он постаје потенцијалан извор штетних емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ). Гасови који настају његовом разградњом утичу на глобални пораст температуре и све екстремније временске услове у свету, па и у нашој земљи.

Колики утицај отпад и ГХГ имају на климатске промене најбоље се може видете на примеру несанитарних или дивљих депонија. Управо на таквим депонијама заврши био-отпад који разлагањем ствара метан, гас који је чак 25 пута снажнији од угљен-диоксида у задржавању топлоте у атмосфери, што га чини посебно проблематичним у контексту стварања ефекта стаклене баште и  климатских промена. Истим процесом настаје још опаснији гас азот-оксид који утиче на загревање атмосфере 310 пута више него угљен-диоксид (ЦО2).

Изазови и потенцијална решења за екстремне временске услове били су тема Дијалога о прилагођавању Србије на климатске промене,  Програма Уједињених нација за развој (УНДП), када је упозорено да је регион у коме се Србија налази веома осетљив на климатске промене, са просечним порастом температуре већим од глобалног просека.

- У комбинацији са променама у режиму падавина, поплава и другим екстремним временским променама, даљи раст температура могао би да удвостручи број и интензитет топлотних таласа, што би додатно повећало ризик од поплава, суша и шумских пожара. Извештај Програма Уједињених нација за развој показује да би климатске промене могле да утичу неповољно на брзину економског развоја Србије. Услед екстремних временских прилика од 2000. године па до данас изгубила шест милијарди долара - наводи се у закључцима овог Дијалога.

Еколошке мере

Према подацима Међународног института за одрживи развој, бољим управљањем отпадом и претварањем несанитарних депонија у санитарне, емисија гасова са ефектом стаклене баште са депонија би се смањила за 84 одсто, односно за 1,4 милијарде тона.

Како би се емитовање штетних гасова са ефектом стаклене баште, метана и азот-оксида са несатинарних и дивљих депонија решило глобално и у Србији, потребно је доследно спровести одређене еколошке мере. Такве мере настале су као последица сарадње међународне заједнице, а најбољи пример јединства људи широм света је Конференција Уједињених нација о климатским променама.

Мере које се предузимају како би Планета била сачувана за будуће генерације подразумевају доследно и ефикасно управљање отпадом. На том пољу посебно је важно применити адекватне мере управљања био-отпадом, чија регулација има кључну улогу у смањењу емисија гасова стаклене баште.

Програм управљања отпадом у Србији подразумева побољшање система прикупљања и рециклаже како би се смањила количина отпада који завршава на дивљим депонијама, али проблем је тај што како се једна дивља депонија уклони, никне друга. Током 2022. године Агенција за заштиту животне средине објавила је да је пријављено 2.690 дивљих депонија, а процењује се да их има чак 30.000.

"Загађивач плаћа"

Имајући у виду значај који климатске промене имају, Скупштина Србије још 2004. године усвојила је четири закона из области животне средине који омогућују одрживо управљање природним ресурсима и заштиту и унапређивање животне средине, у складу са европским стандардима.

У оквиру ових закона нашла се и такозвана мера "загађивач плаћа" што је услов да се осигура финансијски одржива активност у управљању отпадом. То на примеру подразумева да за непрописно одложен отпад финансијске трошкове уклањања тог отпада и враћања у пређашње стање сноси загађивач.

Према подацима које је својевремено објавио НАЛЕД, током 2015. године приход од ове накнаде износио је 3,05 милијарди динара док је у 2019. години ова сума увећана за 105 одсто и износила је 6,26 милијарде.

Бечки закон о чистоћи

Када је реч о заштити животне средине и адаптацји урбаних средина на климатске промене прави пример добре праксе налази се на само 600 километара удаљено од Београда. У питању је Беч који важи за пример града који се у највећем проценту прилагодио потребама које климатске промене захтевају на пољу управљања отпадом.

Половина града је под зеленим површинама, наводе градски званичници. У граду се налазе три активне спалионице које успешно раде годинама уназад са нултом емисијом штетних и гасова стаклене баште.

Како би грађанима одлагање отпада било олакшано, широм града постављено је и нових 20.800 канти за отпад, 1.200 канти за опушке, у којима се годишње прикупи чак 128 милиона комада опушака. Грађанима је на располагању чак 4.400 јавних локација за одвојено прикупљање отпада и 13 стајњака где се може доносити органски отпад.

Упркос томе, и Беч се суочавао са проблемом нелегалног одлагања отпада. То је био разлог да 2008. ступи на снагу Бечки закон о чистоћи, који је увео апсолутну забрану одлагања отпада на јавним површинама. Статистички подаци показују да је од 2008.  па све до 2022. године, забележен значајан успех. Тако је проценат нелегалног одлагања отпада у неким случајевима смањен и за 60 одсто.

Острво од смећа

Прикупљање отпада, односно његово одлагање представља проблем и оним најбоље уређеним градовима, међу којима је Токио. У овом граду према подацима УН живи 38 милиона становника, а према подацима Завода за животну средину метрополе Токио годишње се прикупи три милиона тона комуналног чврстог отпада и упркос ефикасним политикама одлагања отпада и свим напорима за рециклажу град се суочава са изазовима.

Прави пример тога је вештачко "острво смећа" у Токијском заливу површине од чак 1.000 хектара наводи се на сајту Завода за животну средину метрополе Токио. Ту се са земљом меша прерађени канализациони муљ, спаљен отпад и уситњен незапаљив отпад који се прикупи у 23 дистрикта Токија. Успешно је решен и проблем метана који је главни нуспродукт отпада на депонији. Он се успешно прикупља системом цеви и транспортује у постројење у којима се користи за добијање електричне енергије.

План градске управе је да велике депоније на острву у Токијском заливу у будућности претвори у паркове. Првом фазом ће источна страна острва бити претворена у зелену оазу са много садржаја за слободно време, а због овог плана ово несвакидашње острво добило је епитет "шума на океану".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ИЗРАЕЛ ЈЕ ЗАТЕЧЕН: Делије урадиле нешто што је мало ко очекивао