ИЗ ШВЕДСКЕ СТИГЛЕ САМО ЗАТАМЊЕНЕ ФОТОГРАФИЈЕ: Случај усвајања дечака из Титела, раздвојеног од сестара и брата, пред Судом у Стразбуру

ДЕЧАК који се, док је био у Србији, звао Ж. П., а затим је, пре нешто више од пет година, усвојен у Шведској, нема контакт са сестром са којом је живео, као ни са братом и сестром од којих је претходно раздвојен. Његова некадашња старатељка Мирослава Лазић, по професији књиговођа, покушавајући да поново успостави покидане везе између сродника, стигла је до Европског суда за људска права у Стразбуру.

Фото: Приватна архива

Мирослава је званично старатељка старијој сестри Ј. П.

- Тврдим да је ово усвајање било незаконито јер биолошки брат и сестра могу да се раздвоје само у посебним околностима, којих овде није било. Сада ми је циљ да ступе у контакт и да усвојени дечак дође у посету сестрама и брату за зимски и летњи распуст - каже Мирослава.

Она се јавила редакцији "Новости" после интервјуа који смо објавили са шведским писцем и новинарем Патриком Лундбергом, који је у својој земљи добио највишу новинарску награду управо јер је разоткрио шему нелегалних међународних усвајања.

Мирославина прича почиње у моменту када је гледала ТВ емисију о томе како Србији недостају хранитељи. Пошто нема своје потомство, одлучила је да се јави. Прошла је потребне обуке и добила лиценцу, па су у њен дом стигли Ј. и Ж. Девојчица је имала седам година, а дечак девет месеци. Били су из оближњег Ђурђева. Биолошким родитељима је одузето старатељско право због наркоманије. Осим дечака и девојчице, из биолошке породице измештени су и њихови средњи брат и сестра и дати другој породици, такође у Тителу. Када се тај брачни пар развео, деца су пресељена у Жабаљ, код треће породице.

FOTO: Privatna arhiva

- Док су сви били у Тителу, браћа и сестре су интензивно одржавали контакт. Виђали су се у школи, међусобно посећивали, спавали једни код других, играли се заједно. Кад су средњег брата и сестру преселили у Жабаљ, контакти су се проредили. Према мом уверењу, то није било у најбољем интересу деце - каже Мирослава.

Дечак Ж. данас има 10, а Ј. 16 година и иде у Медицинску школу у Зрењанину. Одличан је ђак.

- У септембру 2017. дошли су из Центра за социјални рад Жабаљ и желели да разговарају са Ј. о томе жели ли да буде усвојена. Пошто је имала више од 10 година, морали су да траже њено мишљење. Ј. је у разговору рекла да мене сматра мајком и да не жели да иде нигде, нити да оставља браћу и сестру. Онда су мене, као старатеља, питали да ли дајем сагласност да само дечак буде усвојен. Одбила сам, јер је у најбољем интересу деце да остану заједно - прича Мирослава.

Тако је лишена старатељства и именован је нов старатељ за Ж., и то промптно док Мирослава још није разрешена (чиме су прекршени прописи). Дечак је до усвајања остао код ње у хранитељској породици, а нови старатељ је одмах потписао сагласност за усвајање.

- Упорно сам тражила решење о разрешењу од старатељства, али нису хтели да ми дају. Тек у контакту са једним професором Правног факултета, схватила сам шта се десило и поново затражила мејлом и добила га. Наиме, да су ми решење дали благовремено, жалила бих се и процес усвојења би се успорио - објашњава Мирослава.

У међувремену, центар је покушао да јој одузме старатељство и над девојчицом, али је Мирослава добила спор пред Уставним судом, у октобру ове године. Тренутно се пред Судом у Стразбуру налази њена представка у вези са усвојењем дечака.

Фото: Приватна архива

- Ј. прве године уопште није питала за брата, па сам се већ забринула да ли је то нормално. Причала сам са рођаком, дечјим психологом у пензији. Открила ми је да девојчица тако потискује трауму и негира оно што се догодило. А онда је, после годину дана, дошла са једног рођендана и рекла: "Ја хоћу да се мој брат врати!" Тад сам кренула у све правне процедуре. Када путујемо на одмор, увек се зближи са дечацима његовог узраста - примећује Мирослава.

Она се обраћала и шведским институцијама и агенцијама за усвајање. Тамошња владина агенција МФоФ, која контролише Адоптионсцентрум (агенцију за међународно усвојење), на захтев за успостављањем контакта између браће и сестара одговорила је да су контактирали с усвојитељима, да дечак зна за своје порекло из Србије, да му усвојитељи редовно показују фотографије са братом и сестрама, "али да он није спреман да их упозна". Тада су јој послали затамњене слике дечака, уз поруку: "Поштована хранитељице, шаљем вам слике да покажете сестрама и брату."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације