Друштво

ОВО ЈЕ ПУТАЊА ОТРОВНИХ ЧЕСТИЦА СА ИСЛАНДА: Метеоролог открио да ли је и Србија на удару

Биљана Ристивојевић

20. 12. 2023. у 11:33

ЕРУПЦИЈА вулкана на Исланду изазвала је општу пажњу Европљана. Сви се сећају ерупције из 2010. године када је потпуно био блокиран авионски саобраћај због дима који се подигао високо.

ОВО ЈЕ ПУТАЊА ОТРОВНИХ ЧЕСТИЦА СА ИСЛАНДА: Метеоролог открио да ли је и Србија на удару

Стручњаци су најавили да постоји могућност да овога пута, због дувања северозападних ветрова тај дим дође и до нас, међутим, метеоролог РХМЗ-а Слободан Совиљ каже да Србија није на путу тих материја.

У питању су различити материјали, водена пара, угљен-диоксид, сумпорне емисије, хлороводоник... а од интензитета ерупције зависи до које мере ће ове честице бити подигнуте у висину, а од ветра зависи којим путем ће кренути.

- Ово струјање ће понети материје на већим висинама преко Северног мора, и усмеравати ка области Немачке и Пољске, а затим преко Балтичких земаља струјање ће даље усмеравати ове материје ка Русији. Тако да ми нисмо на директној путањи ових загађујућих материја које су се испустиле ерупцијом вулкана на Исланду - каже метеоролог Совиљ.

Истиче да су у северозападној Европи већ издали упозорење за локално становништво због повећане концентрације загађујућих материја у том подручју. Међутим, сматра да се очекују мањи проблеми него 2010. године, када је еруптирао вулкан на Исланду.

- Савет је, уколико постоје одређена путовања, да људи прате ситуацију - каже Совиљ.

Ерупција Тамбора изазвала годину глади

Наводи да је чињеница да је ове године активност вулкана највећа, али да изазива далеко мање последице него што је то било са ерупцијом Тамборе у Индонезији пре 200 година.

- Толико је вулканског материјала било емитовано у више слојева атмосфере да је то блокирало долазно кратко таласно сунчево зрачење и практично наредна година је у литератури окарактерисана као година без лета или година глади управо зато што је дошло до глобалног хлађења или снижавања температуре. Сва срећа па ове ерупције наравно нису ни приближно такве снаге као та од пре 200 година, тако да такве проблеме не очекујемо - каже Совиљ.

Глобални пораст температуре

- Климатске промене пре свега значе глобални пораст температуре који и те како је евидентан и код нас. Нама су лета топлија, све је више топлих дана и топлих ноћи. У зимском периоду је све чешћа киша. Децембар је за три до четири степена топлији, а очекујемо и да неће бити драстичног пораста температуре. Остајемо у топлом режиму. Топло се очекује и у јануару и фебруару, што подразумева и доминантнију кишу као врсту падавина у нижим пределима - најавио је метеоролог Совиљ.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО: ПОТОЦИ ЛАВЕ НА ХАВАЈИМА: Вулкан Килауеа не престаје са ерупцијама