СВА ДОСАДАШЊА ЖАРКА ЛЕТА, ИЗГЛЕДАЋЕ НАМ КАО ХЛАДОВИНА: "Новости" истражују колико ће глобално загревање утицати на наш друштвени живот (1)

НА КОНФЕРЕНЦИЈИ УН о климатским променама, која је у Дубаију почела 30. новембра а завршава се данас, светска јавност суочила се са катастрофичним сликама света у коме живимо и низом алармантних упозорења званичника. Иза нас остаје најтоплија година до сада, 2023. - топлија и од, дотле рекордно топле, 2016. Поларни лед и глечери нестају пред нашим очима, изазивајући клизишта, поплаве, пораст мора. Климатске промене су данас најмање 10 пута брже него икада у прошлости планете, а процене су да би криза до средине века могла да однесе и по 10.000 живота годишње, што због екстремних суша и несташице воде, што због екстремних падавина.

FOTO: Arhiva novosti

Владе у свету почињу велике и дуготрајне преговоре о постепеном укидању употребе фосилних горива, а циљ је да се пораст температуре ограничи на 1,5 степен. Од успеха тих преговора зависиће каква ће клима бити у свету и у нашој земљи у другој половини века. Међутим, већ сада је извесно каква ће она бити до средине 21. столећа.

Да се климатске промене убрзавају и да се то и те како одражава на Србију, потврдила је за "Новости" метеоролог професор др Ана Вуковић Вимић, стручњак за екстремне временске догађаје и анализу њихових утицаја на привреду, здравље и животну средину.

Кукуруз настрадао, Фото АП

- Територија Србије просечно се загрејала за 1,8 степени у односу на климу двадесетог века, што је више од климатског просека. На глобалном нивоу промена је 1,1 степен. Разлог за овакво повећање јесте чињеница да се налазимо на северној хемисфери, где је већа површина под копном, па се топлота више задржава, има више честица емисија и јачи су циклони који дувају са југа. Средином века температура ће порасти за још три степена - објашњава Ана Вуковић Вимић.

Фото: Принтскрин/Инстаграм

Како наводи, топлотни таласи некада се нису јављали сваке године, док их сада имамо четири по години. Такође, раније нам се дешавала једна суша у 10 година, сада имамо пет сушних година по деценији. Какве су последице ових промена јасно је ако знамо да је катастрофална сушна 2012. година само у пољопривреди направила губитак од две милијарде долара, а 2017. година од милијарду и по. Ако се не адаптирамо, средином века губићемо изворе хране, нећемо је имати за извоз, то ће утицати на наш бруто национални доходак, а тиме и на квалитет живота и приступ храни и води.

С друге стране, у Србији имамо и повећање екстремних падавина.

- Удео кише који падне приликом екстремних падавина повећао се за 100 одсто, а догађаји са малим и умереним падавинама су мањи. Екстремне падавине нису ефикасне, јер брзо отекну или се накупе на површини, па та вода брзо испари и не инфилтрира се у подземне воде, нити навлажи земљиште. Притом, количина падавина током летње сезоне је у односу на прошли век мања за 10-20 одсто. Тај тренд ће се наставити и пратити повећање падавина у хладнијем делу године. Снежне олује биће учесталије, али ће просечно задржавање снежног покривача бити мање - прича наша саговорница.

Пољопривредни факултет

Краће трајање снежног покривача утицаће на зимски туризам, али ће обилније падавине наносити много штете - од блокада на путевима, до ломљења дрвећа. За нама остаје време када смо зими имали снежни покривач који се лагано топи с пролећа и прави резервоар воде под земљом, који спасава биљке током маловодног периода лета. Због високих температура и повећана количина падавина брже испарава, што ће довести до проблема са водоснабдевањем.

- И даље спадамо у просечну хумидну (влажну) климу, а средином века прећи ћемо у просечну сабхумидну климу, која доноси дефицит воде, повећава опасност од деградације земљишта, прави проблеме у производњи хране. Западна Србија ће имати мање проблема, Источна више. Наша лета су већ екстремно топла у односу на климу двадесетог века. Средином столећа достићи ћемо повећано загревање за око три степена. Загревају се све сезоне, али лети дневна максимална температура највише расте. Имаћемо још више топлотних таласа. То ће се одразити на све сегменте нашег живота, а посебно на пољопривреду и производњу енергије због повећаног коришћења клима и расхладних уређаја. У градовима ћемо имати ефекат урбаног топлотног острва - наводи наша саговорница.

У урбаним топлотним острвима температуре ће средином века премашивати 42 степена, што се сматра границом подношљивости за људски организам. На вишим температурама, ако је влага 50 одсто, чак и здрави организми су угрожени. Бар две до три године сваког лета у деценији, каже, имаћемо у градовима несносне температуре.

Зато су домаћи стручњаци направили Програм прилагођавања на измењене климатске услове у Србији 2023-2030, са акционим планом 2024-2026, који се налази пред усвајањем. Главни циљ је обезбедити капацитете за повећање безбедности људи од климатских промена. То, за почетак, значи да је неопходно уложити у техничке капацитете захваљујући којима ће прогнозе времена бити побољшане, али и да сваки грађанин мора да буде упућен шта у случају опасности мора да уради да би заштитио себе, своју имовину или свој посао. У САД, земљи у којој имају екстремне олује и торнада, од малих ногу едукују децу како да се понашају. Програмом прилагођавања предвиђено је да се и код нас у случају доласка велике олује прекида програм и шаљу телефонске поруке са упозорењима. Јер суперћелијске олује, град и страховити удари ветра биће све чешћи и јачи, праћени поплавама и бујицама.

Ана Вуковић Вимић каже и да ће се смањити брзина обнављања подземних вода, и то за чак трећину до средине века, а до краја века, по најгорем сценарију, за 70 одсто. То ће имати последице по сва станишта, а кад су у питању шуме нарочито за букву, храст лужњак, смрчу, јелу, бор. Зато се програмом планирају мере у шумарству да би се одржало оно што већ постоји.

Да би се смањили ефекти урбаних топлотних острва, у градовима ће бити потребно више зелених површина и дрвећа, јер ће биљке буквално спасавати животе. Да не бисмо остали ускраћени за храну, потребно је хитно ширење површина под противградним мрежама које уједно могу бити засена код екстремно високих температура. Због топлотних таласа зими, већ имамо раније кретање вегетације код вишегодишњих засада. Уколико се у међувремену деси мраз, он наноси велику штету раним сортама. Зато је важно и субвенционисање система за заштиту од мраза. Такође, потребно је разрадити систем правовременог обавештавања пољопривредника о наиласку временских екстрема.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације