ФИЗИЧАРИМА ЈЕ У СРБИЈИ БОЉЕ НЕГО У БЕЛОМ СВЕТУ: У Институт за физику из престижних институција у иностранству вратило се 40 истраживача
Уз опадајуће трендове у демографији, "одлив мозгова" се сматра једним од највећих друштвених проблема у Србији, због кога земља из године у годину остаје без драгоцених људских ресурса, иако претходно годинама улаже у њихово образовање. Миграције знања су светски тренд, а нашу земљу, према различитим проценама, напустиле су "десетине, па и стотине хиљада младих стручњака". Да не мора увек да буде тако и да процес може да иде у супротном смеру, показује Институт за физику у Београду на који се последњих неколико година вратило 40 младих научника!
Како им то полази за руком и шта је потребно учнити да овај тренд постане уобичајен? У Институту кажу - мора да се створи оаза изврсности и да се обезбеде услови за истраживање.
Ако је судити по изјавама које су "повратници" дали нашим новинама, услови су обезбеђени, неки сматрају да су чак и бољи него у белом свету. А, осим научних погодности, кући их је враћала и чежња за породицом и пријатељима.
- Колико год сам се добро уклопила у немачко друштво, тамо сам се осећала као странац - каже др Соња Предин.
Она се вратила у Србију са Института за информатику у Хофу у Немачкој:
- Хтела сам да се вратим у своју кућу, а Институт за физику је моја кућа.
Породица и пријатељи били су важан мотив за повратак и за др Бојану Вишић, која се вратила са Института "Вацман" у Израелу.
- Увек је добро бити близу породице и пријатеља, то је била једна од првих ствари које су мени биле битне. Једина опција за повратак је био Институт за физику - каже др Бојана.
Из Института за теоријску физику у Саклеу код Париза овде се вратио и др Јакша Вучићевић. Након повратка освојио је престижни европски ERC грант, који је тек трећи грант у домаћој науци. Др Вучићевић ради на истраживањима која би могла да унесу тектонске промене у испитивања такозваних високотемпературних суперпроводника и других отворених питања модерне физике. Баш због тога многи у рукама овог научника већ виде Нобелову награду.
- Вратио сам се првенствено зато што сам желео да живим у својој земљи, а схватио сам да моја каријера овде неће трпети ни на који начин, и да су услови за рад овде подједнако добри као у иностранству - каже др Јакша Вучићевић.
Након девет година у иностранству одлуку да се врати у Србију, донела је др Наташа Аџић, која је боравила на Факултету за физику Универзитета у Бечу.
- Овде ми је срце на месту. Време које сам провела у Аустрији било је довољно да проширим видике, стекла сам искуство и видела како функционише наука на развијенијим факултетима, мислила сам да је сада прави час да се вратим - каже ова научница.
Са Универзитета "Браун" из Америке вратио се др Игор Прлина, који се бави теоријском физиком. Уз напомену да као теоријски физичар може радити и "на ливади", истиче да овде има доста слободе у раду.
- Има надзора, али нема репресије, лепо је када немате шефа стално над главом и када можете слободно да се бавите науком - каже овај млади научник. - И овде постоји селекција, зна се ко је способан да ради на Институту. Осим тога, ова установа се развија и расте, нема стезања каиша, што је веома важан мотив.
Током боравка на постдокторским студијама у Лисабону, др Марко Војиновић обишао је многе европске научне институције, али каже да оне нису ништа боље од ових које ми имамо у Београду. Зато се и вратио.
Пројекти од значаја за ЕУ
НА Институту за физику постоје четири акредитована центра изврсности у којима ради око 75 одсто укупног броја истраживача и докторанада, а области које се изучавају у овим центрима препознатим у Републици Србији и Европској унији, уједно одређују и приоритете и компетенције Института. Центри изврсности су Центар за чврсто стање и нове материјале, Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе, Центар за фотонику.
Директор Института др Александар Богојевић прича нам да се у Институт већ деценију враћа већи број људи него што из њега одлази.
- Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају - каже Богојевић за "Новости". - На Институту годишње докторира око 10 стручњака, Институт у својих 25 лабораторија запошљава више од 200 истраживача од којих је већина део образовања или каријере провела у иностранству. Њихов повратак је пресудан за врхунски квалитет истраживања и бројне међународне и домаће пројекте.
Директор Богојевић наглашава да су истраживачи Института за физику међу најактивнијим истраживачима ангажованим на пројектима које преко својих програма додељује Фонд за науку, а редовно учествују и у пројектима које финансира Фонд за иновациону делатност.
- Међународна сарадња је један од кључних сегмената рада на Институту који је једна од најуспешнијих установа у Србији и по броју међународних пројеката - каже Богојевић.
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)