СКРАТИТИ ПРОЦЕС ПРОЦЕНЕ РОДИТЕЉА: Крајем новембра отвара се саветовалиште за усвајање деце

ИЗ године у годину расте број заинтересованих парова који желе да приме у свој дом дете коме су потребни сигурност, љубав и брига. Али ко жели да усвоји дете мора да се спреми за дугу и мукотрпну процедуру која може да потраје и по неколико година. Удружење грађана "Шанса за родитељство", крајем овог месеца отвара прво саветовалиште за усвајање деце, које би могло да помогне потенцијалним усвојитељима.

Фоот: Приватна архива

- Предрасуде нису без разлога присутне зато што је поступак усвајања детета дуготрајан и неизвестан - каже за "Новости" Драгана Крстић из удружења "Шанса за родитељство". - Процена парова или појединаца може да потраје. Законски рок за то је шест месеци, али запослени у центрима за социјални рад најчешће имају превише обавеза и не стижу да обаве процену на време. И поред велике жеље да имају дете, потенцијални усвојитељи често одустају због компликоване процедуре. Премало је информација о поступку усвајања, шта је потребно од документације и колико ће усвојитељи чекати.

У саветовалишту за усвајање деце заинтересовани грађани моћи ће да се упознају не само са административним процедурама, већ и да добију неопходну психолошку подршку.

- Потенцијалним усвојитељима је потребна подршка за припрему документације, процену центара за социјални рад, па након тога следи чекање на одговарајуће дете - истиче Крстић. - Све то изискује доста напора, а психолошки притисак је велики. Надамо се да ће им наша подршка помоћи да мање лутају кроз лавиринте бирократије.

Фото Pixabay free images

Усвајање деце у нашој земљи регулисано је породичним законом и неким конвенцијама. Ти прописи, којима се уређује поступак усвојења, донети су пре 18 година.

- Није проблем у законским одредницама, већ у његовом спровођењу - каже Крстић. - Можда је потребно да се донесе правилник који ће скратити процес процене родитеља. Процена мора да се обави, али не мора да траје годину дана или две године него да се врати на законских шест месеци.

Ове године 50 деце је добило нови дом. А, према подацима Министарства за бригу о породици и демографију, у јединствени регистар потенцијалних усвојитеља уписано је више од 800 парова, док 305 малишана чека на усвајање. Процедура усвојења траје, али је већи проблем то што потенцијални усвојитељи углавном желе здраво, бело дете.

- Током свих претходних деценија, увек је био већи број потенцијалних усвојитеља него усвојеника - каже за "Новости" Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите. - Али бројке не треба да нас заварају, јер није сваки усвојитељ који је процењен као подобан, подједнако подобан за свако дете које се налази у регистру усвојења. У нашој земљи, ређе можете да пронађете усвојитеље који су спремни да усвоје децу са сметњама у развоју, децу са инвалидитетом, па некада и децу припаднике неких мањинских заједница. Такође, постоје и деца која су старијег календарског узраста, за које нису сви потенцијални усвојитељи мотивисани за усвојење.

Перић истиче да су многе непознанице довеле до тога да се у јавности спекулише о начинима на који се усвајају деца, мотивима усвојитеља и улози државних органа:

- Деца се не "додељују" никоме, већ се доносе одлуке о усвојењу. Процес усвојења у фокус ставља дете и у односу на његове потребе и стање, бирају се потенцијални усвојитељи. Када је у питању процена детета, поред формално-правних услова - да нема родитеље, да су му родитељи непознати, да су лишени родитељског права или пословне способности или су се сагласили са усвојењем, процењују се и његове индивидуалне карактеристике, као и да ли је усвојење одговарајућа мера заштите. Процењује се физички развој детета, здравствено стање, развојни потенцијали детета, претходна искуства у одрастању, васпитању и образовању детета, навике, интересовања, сва трауматична искуства на којима је потребно радити. Тек после процене тражи се одговарајућа усвојитељска породица. Избор адекватне усвојитељске породице је сложен и не посматра се само у актуелном тренутку већ и у временској перспективи, која је јако важна за свако дете.

На усвојење у другу државу одлазе деца за коју се у року од годину дана не пронађе усвојитељ у Србији. Највише деце без родитељског старања из Србије усвојили су држављани Шведске, САД, Шпаније. Статистика Министарства показује да је од 2006. године, откад се води Регистар, до почетка ове године, укупно реализовано око 2.089 усвојења, од чега око 1.811 домаћих, а 278 деце је нове родитеље нашло у иностранству. Један мањи број малишана улази у процес усвајања из домова за незбринуту децу, а много више њих из хранитељских породица. У Србији постоји око 4.500 хранитељских породица у којима је око 6.000 деце и младих. Такође, постоји седам центара за породични смештај и усвојење, који прате рад тих хранитеља.

- Усвојење представља поступак у којем је јавност искључена - наводи Перић. - Подаци из евиденције и документације о штићеницима представљају службену тајну, а свако изношење у јавност представља кривично дело, али може да остави и далекосежне последице по раст и развој детета које је усвојено. Нарочито уколико подаци о усвојењу изађу у медијима, па дете након неколико година, када одрасте, може да прочита поражавајуће и трауматичне чињенице о свом животу.

Препоручујемо

Репортаже

0 9

ЖИВЕЛА ОТАЏБИНА СРБИЈА: Потресна прича о дечаку Томи који није хтео да се одрекне своје земље

04. 11. 2023. у 17:00

Свет

0 9

РОДИТЕЉИ ИСПИСУЈУ ИМЕНА ДЕЦЕ НА ЊИХОВЕ НОГЕ И СТОМАКЕ: Када чујете шта је разлог, заплакаћете - Потресан феномен у Гази

23. 10. 2023. у 11:21

Политика

204 264

"ХВАЛА НА СВЕМУ, ДРАГИ ПРЕДСЕДНИЧЕ" Поруке малишана за председника Вучића (ФОТО)

24. 07. 2023. у 09:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације