Грађани пријаве, надлежни реагују, а онда их неко поново направи: Незванично, има их око 30.000 и много су опасне по здравље

НЕ прође много времена од када грађани пријаве и надлежни уклоне неку дивљу депонију, а да на истом месту не никне нова.

Фото Shutterstock

Онда се појави, друга, трећа, четврта и тако у круг. Да је питање дивљих депонија у Србији алармантно говори податак Агенције за заштиту животне средине да је током 2022. године пријављено 2.690 дивљих депонија. На жалост, процењује се да тај број може бити далеко већи, јер илегалне депоније ничу на сваком кораку, посебно у приградским насељима.

Дивља депонија најчешће настаје као последица бахатог и безобзирног понашања људи који мисле да је сасвим у реду бацати смеће где год им се учини да је згодно. Охрабрује информација да се од 2019. до 2022. године, према званичним информацијама, број регистрованих дивљих депонија смањио са 3.500 на око 2.690. Међутим, незванични подаци показују да тај број иде чак до 30.000.

Сања Кнежевић Митровић, менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у, истиче да је план да се затварањем илегалних депонија земљиште које остаје врати у стање које је одговарајућег квалитета, односно да буде употребљиво.
- Министарство је препознало овај проблем и већ годинама интензивно ради на смањену броја илегалних депонија, као и на повећању броја регионалних санитарних депонија - каже Кнежевић Митровић.

Депонија на гробљу у Лештанима

Проблем са дивљим депонијама није само њихово настајање, већ и то што се након чишћења поново појављују на истом месту. Сви се сећамо фотографија гомиле отпада испред капеле на гробљу у Лештанима из 2021. године. Оне су алармирале јавност, а Градска општина Гроцка реаговала је по хитном поступку, и све је уклоњено. Међутим, то није спречило људе да из других делова Београда наставе да долазе и бацају отпад.
Ова дивља депонија већ више од две године задаје главобољу мештанима, а колико год пута да су је комуналци очистили, отпад се гомилао изнова.

- Ми не знамо шта да радимо, долазе људи из других насеља, чак из Винче, истоваре ђубре испред капеле на гробљу и оду. Мени су ту сахрањени, отац, баба и деда. То је срамота, све то смеће ветар и животиње разнесу по гробовима. Ја не могу оцу на гроб да одем од силног ђубрета. Ма, не знам ни сам колико сам пута ишао и у џаковима купио тај отпад да не ружи гроб мог оца. Надлежни су стављали контејнере више пута, али не вреди - каже мештанин који живи близу гробља где изнова ниче ова депонија.

Колико год пута да су радници предузећа "Еко Гроцка" односили смеће из Лештана њега је било много. Како кажу, смеће са прописаних одлагалишта односе уторком, четвртком петком, суботом и недељом.

За оно са дивље депоније покрај гробља, кажу да људи морају да зову, И  телефон не престаје да звони због жалби.

- Некада смо купили отпад који нађемо и ван контејнера на гробљу. То се од скоро променило и сада односимо само онај отпад који се налази на прописаним местима, а за све ван тих локација људи морају да зову централу предузећа и да траже да дођемо и однесемо га, што и урадимо - рекли су нам радници које смо срели.
Постављене су чак и табле којима упозоравају људе да је ту забрањено бацање смећа, али бахате и несавесне људе то не спречава да отпад ту оставе. Кажу, да када уклоне једну дивљу депонију, одмах никну две нове.

"Не постоје контејнери"

Није Лештане једино приградско насеље које се суочава са овим проблемом. Слично је и на гробљу у Малом Мокром Лугу у Београду, надомак ауто-пута Београд – Ниш. Оно по чему је познато, осим што потиче још од периода Турака, јесте то што је претворено у депонију кабастог и другог отпада.

Ту има свега - од старих фрижидера, веш машина, шљаке, па чак и органског отпада, меса, хране која је бачена, али и опасних отпадних уља.

Радница у једној продавници у којој се продају свеће и цвеће потврдила је да се људи понашају као да је гробље у Малом Мокром Лугу депонија, а не место вечног починка.

-  На гробље доносе и бацају грађевински материјал, стари намештај, прозоре. Насред гробља има бачена чак и када. Шта год коме не треба они само донесу овде и то ту стоји данима. Тамо до аутопута су опет направили гомилу смећа иако има и једна камера, али људи и даље бацају смеће – рекла је својевремно она.

Ситуација је, на жалост, и данас иста. Комуналци однесу отпад, несавесни грађани донесу други. И тако у круг. Право врзино коло.

За неколико месеци уклоњено више од 100 дивљих депонија

Само у 2022. години у Београду је за неколико месеци са неколико стотина локација уклоњено више од 100 дивљих депонија на подручју Београда, а сада их опет има, можда чак и више.

Горан Весић, тадашњи заменик градоначелника Београда, а актуелни министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије апеловао је на хитну промену законских прописа како би казне биле много веће за оне неодговорне грађане који науштрб других праве депоније.

- Тражимо да казне буду најмање милион динара, те да се онима који поново бацају смеће одузме возило. Такође, инсистирамо на томе да се код добијања употребне дозволе од инвеститора тражи доказ о кретању грађевинског отпада. Тако ћемо решити највећи проблем "дивљег" отпада, а самим тим и штедети паре које можемо да уложимо у друге ствари које су важне за чистоћу града - поручио је Весић тада.

Апликација “Уклони дивљу депонију”

Илегално одлагање отпада требало би схватити озбиљно, јер је борба против ове праксе кључна за заштиту околине у којој живимо, природе и здравље наше заједнице. Због тога је веома важно да грађани учествују у уклањању нелегалних депонија тако што ће пријавити места на којима се отпад налази, а надлежни ће реаговати.

Како би то било још лакше, Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Министарством животне средине, 2021. године покренула је апликацију "Уклони дивљу депонију" преко које ће сви грађани моћи, лако и анонимно, да дају свој допринос евидентирању локација дивљих депонија у Србији.

Апликација је грађанима доступна на платформи "Гоогле Плаy Сторе" где је бесплатно могу инсталирати сви корисници паметних телефона. Како би пријавили дивљу депонију коју уоче у својој околини потребно је да се фотографише путем апликације, и уз кратак опис пошаље пријава, која ће бити регистрована у бази Агенције за заштиту животне средине.

Подаци достављени преко апликације јавно су доступни на мапи Агенције којој се може приступити у оквиру апликације. Грађани могу да прате и да ли су надлежна предузећа и институције уклониле депонију, као и колики је укупан број пријављених дивљих депонија у њиховом окружењу и у Србији. Пријаве су анонимне и број пријава је неограничен. Делећи податке о дивљим депонијама на овај начин, грађани  праве први корак у њиховом уклањању помажући на овај начин надлежним комуналним предузећима. Окренимо на чисто.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације