ФЕЉТОН - ВРЕЂАЊЕ И ИСМЕВАЊЕ ПОРЕКЛА ВОЂА РАДИКАЛА: Црква је одговарала републиканцима: "Опрости им, Боже, не знају шта раде"

АТМОСФЕРА у редакцији „Републике“ подстица­на је наставком суђења аутору „Писма швајцарском краљу“.

Републиканци нису штедели ни митрополита Димитрија, Фото Архив СПЦ

У последњим дани­ма марта коначно је заседао суд чије су чланове, баш као и функционере полиције и укљу­чене политичаре острашћени републиканци омаловажавали тако што су њихова имена и презимена писали малим по­четним словима.

Очекујући потврду раније или чак доно­шење теже пресуде, уредници „Републике“ Васикић и Крче­винац, искористили су прили­ку да оптуженичку клупу пре­творе у говорницу.

Оптужени Васикић изјаснио се кратко и одлучно, док је Крчевинац одржао говор о тековинама „велике Француске револуци­је“, слободи штампе и важећем српском уставу.

Суд је конач­но осудио Васикића на годину дана затвора. „Република“ је само могла да пренесе негодо­вање публике и демонстрације које су настављене у Кнез Ми­хаиловој улици.

Поништавање полицијске забране тринаестог броја „Републике“ од стране суда, које се догодило истог да­на, уредништво листа није ви­дело као нешто више од цинич­ног притворства: „Полицијску забрану Суд није одобрио. За­што, није тешко погодити. Ис­тог дана када су судије имале да прочитају пресуду нашем одговорном уреднику, требало је да домећу и решење којим се одобрава полицијска забрана, а они као добри хришћани и верна паства Митрополита Ди­митрија и владике Мелентија нису смели за један дан учини­ти два греха.“

ИНДИКАТИВНА је била мера републиканског огор­чења. Оне које су у суду и по­литици сматрали непосредно одговорним за прогон Репу­блике, вређали су и исмевају­ћи њихово социјално и етнич­ко порекло. Прве људе владе, углавном функционере НРС-а на челу са Николом Пашићем, представљали су као лажне величине. Међутим, именицу „суд“ су и даље писали великим почетним словом, као и чино­ве и имена црквених велико­достојника. На другој страни, и црквена јерархија приметила је настанак републиканског покрета и, посебно, његов ан­тиклерикализам. За разлику од владајућих политичара, непо­средно је на њега и одговори­ла. У Архипастирској послани­ци објављеној о Великом посту епископ тимочки г. Мелентије, неколико пута раније споми­њан на страницама „Републи­ке“, рекао је: “Други опет про­поведају да треба уништити монархијску управу, па засно­вати републику. Али им је на нишану прво вера и црква, те у својој бесомучности вређају и нападају и саме великане срп­ског народа и племена, као, на пр. Св. Саву! Не зна човек шта да каже, за такве болесне умо­ве и попале за Српство Србе?! Да ли да слегне раменима и ре­че: ’Опрости им, Боже, не знају шта раде’, или да им на чело стави печат народа и неприја­теља цркве и Отаџбине наше, непријатеља васколиког Срп­ства?!... С тога те, драга моја паство, упозо­равам, да се чу­ваш те сувише слободоумне и слабоумне бра­ће и боље рећи небраће наше, да их се кло­ниш, да с њима немаш никакве заједнице, да њихове књиге, списе и листове не читаш, јер то и света цр­ква забрањује: јеретичке – без­божне – књиге читати. Ко пак хоће, може их – а требало би по хришћански – одвраћати од тога погибао­ног пута, којим су пошли и иду. Нема им успе­ха, онда их се клонити ка' живе ватре, мутне воде или кужна ваздуха. Кужна ваздуха или отровна задаха свак се боји и бега.

Безбожни­ци су још гори него ли кужан ваздух. Они трују душе људске, духовно их убијају, коначно упропашћују. Стога св. апостол Павле и вели: ’човека јеретика – отпадника – по првом и дру­гом савјетовању клони се, зна­јући да такав коначно и грије­ши и сам је себе осудио. (Титу, III, 10, 11)’...“

РЕПУБЛИКАНЦИМА овај, „поздрав са златоносног Ти­мока (упућен од) доктора бо­гословије из Осечнице“, није био драг. У следећем броју листа оцењено је како је по­сланица написана у „клери­калском хистеричном стилу“. Мотиве својих критичара из цркве видели су као последи­цу финансијских веза цркве са монархијском државом. Тврдње да су противни вери и српским традицијама одба­цивали су као клевете. Пози­вајући се на самог Христа и његову тврдњу о „царству које није од овог света“ те обавезе да се "дâ цару царево а Богу Божије", те на верску и сваку другу трпељивост, критикова­ли су и одбацивали наводе из посланице. Веровали су и да је за победу антиклерикализма везана будућност демократије и цивилизације. Мишлеов ци­тат у рубрици „Републиканска философија“, зато су, иако се односио на Француску и њену сасвим другачију цркву, нашли за сасвим прикладан: „Реч све­штеник значи монархија, реч учитељ значи република.“

Аутори „Републике“ били су критични према раду Бого­славије Св. Саве. Тврдили су да ова установа прогони слободно мишљење, телесно кажњава, физички исцрпљује (глађу и лошим животним условима) и морално упропашћава своје ученике. Зато су и подржавали штрајк ученика шестог разре­да. Занимљиво је да су уче­нике, који су ипак слободном вољом изабрали да се школују за свештенички позив, савето­вали да се боре против догме и позивали се на Доситеја Обра­довића, који је као млад напу­стио манастир. [...]

Крајем 1907. „Војни лист“ је објавио да ће бити промењене војничке заставе. Поред тога што ће убудуће свака носити и слику Св. Андрије Првозваног, одлучено је да ће ранију максиму „За краља, веру и отаџби­ну“ заменити краћа „За краља и отаџбину“. Против овога се јавно огласио и митрополит Димитрије. На другој страни, у „Републици“ је јављено да су „неки листови“ протестова­ли не само против верског већ и због династичког карактера одлуке да светитељ заштитник дома Карађорђевића буде на заставама државне војске. За републиканце окупљене око листа „Република“ јасно је би­ло да девиза треба да буде она са којом ће сваки војник „зна­ти за шта се бори и ради чега се жртвује“, она је гласила „За отаџбину“. [...]

РЕПУБЛИКА је престала да излази крајем маја 1909, после годину и по мукотрпног опстанка.

Као да је са мирним прихватањем анексије Босне и Херцеговине некако одумрла и она.

Свакако је њено гашење било у већој мери гушење, бу­дући да је и после заустављања праксе забрањивања, уредни­штво указивало на отежaвање пословања новинa. „Републи­ка“ од свог почетка нису биле исплативе новине. Обновљена је закратко три године касни­је. У једином броју није био само измењен графички ди­зајн, који је постао сведенији и конвенционалнији. Теме су постале уобичајене, странач­ке. На првој страници, осим у наслову, нигде више нису споменуте ни република ни републиканска демократија. Теме су биле, пре свега, днев­не, политичке, критиковали су „фузионашку“ владу, замерали јој мањак морала и демократи­је. Извештавали су о прилика­ма на Балкану, као и o статусу странаца у Швајцарској. Мало су били слободнији кад је реч о позивању на књижевност.

Ана­лизирали су Библију и пренели вести о конгресу „слободних мислилаца у Риму“, али далеко мање него у ранијим годинама.

Последњи број „Републике“, објављен после трогодишње паузе, уредио је Милан Лазић. И адреса новина је промење­на, па је она из Баба Вишњине 33 премештена у Ратарску 37.

Последњи, али и претпослед­њи број имали су и рекламе, на последњој страни: други само једну а први чак четрна­ест.

"УЗИМАЊЕ СЛОБОДЕ

АКО у Краљевини Србији 1908. и није било много слободе, ре­публиканци су је узимали више него што би се то икада могло очекивати. Вест о преком суду у Црној Гори "Република" је испратила кратким чланком. Заверенике против кнеза Нико­ле означили су као "неколико несмишљених младића", чија осуда неће осујетити "револу­ционарну акцију у Црној Гори и Брдима. Али... варају се: мисао да су краљеви само својом смр­ћу корисни све више обузимље балканске духове".

СУТРА: СОЦИЈАЛДЕМОКРАТЕ ТРАЖЕ УСПОСТАВЉАЊЕ РЕПУБЛИКЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРЕТЊЕ КРАЉУ ПЕТРУ ДА ЋЕ ОСТАТИ БЕЗ КРУНЕ: Током прве године излажења забрањено је чак осам бројева "Републике"

22. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПОСЛАНИЦИ У СКУПШТИНИ КРИТИКУЈУ КРАЉА И ПАШИЋА

21. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗА "ДЕМОКРАТЕ" У СРБИЈИ НИШТА НИЈЕ БИЛО ДОБРО: Краљ Петар Крађорђрвић је са људима из народа свраћао у кафане и пио кафу

20. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - У ЗАТВОР ЗБОГ ПИСМА ШВАЈЦАРСКОМ КРАЉУ: Прво писмо "швајцарском краљу" заправо је било упућено Петру Карђорђевићу

19. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације