НАУЧНИЦИМА ОД 90.400 ДО 151.200 ДИНАРА: Министарка науке предложила нови систем плата у науци који треба да заживи од 1. јануара

Љ. Бегенишић

03. 10. 2023. у 12:49

Плата научног саветника убудуће би требало да износи 151.200 динара, плата вишег научног сарадника била би 126.200, зарада научног сарадника 107.000 динара, док би плата за истраживача сарадника требало да буде 90.400 динара. Уз корекције зарада, новим предлогом Министарства науке и технолошког развоја предвиђено је и укидање категорија у науци, којих сада има шест - од А1 до А6. Најмање плате тренутно имају они који су у А6 категорији и оне су од 50.372 до 101.404.

НАУЧНИЦИМА ОД 90.400 ДО 151.200 ДИНАРА: Министарка науке предложила нови систем плата у науци који треба да заживи од 1. јануара

Фото: Зоран Петровић/НИТРА

Убудуће ће се плате одређивати по звањима, а то значи једна плата за једно звање, категорије неће постојати, па се неће догађати да неко са вишим звањем има мању плату од колеге са нижим звањем само зато што је у другој категорији. Проблем са категоризацијом, иначе, траје од 2011. године од када научници нису пребацивани из једне категорије у другу без обзира на то што су у међувремену стицали виша звања.

Предлог је научној заједници представила министарка др Јелена Беговић, а план је да он заживи од 1. јануара 2024. године.

Како нам је рекла председница синдиката науке др Ђурђица Јововић, нови систем плата у науци заснива се на пет важних принципа:

- Први је увођење основних зарада по звањима - једна плата за једно звање, други принцип је повећање најнижих плата, трећи да плате неће бити смањене, четврти је постојање финансијске мотивације за напредовање у звањима, а пети је награђивање најбољих, што подразумева коначно укидање категорија које су уведене 2011. године. Због тога што није било нове евалуације, више од 80 одсто истраживача је било оштећено када су у питању зараде.

Ђурђица Јововић појашњава да је предлог министарке да се највеће плате које сада имају истраживачи у претходној А1 категорији, "заледе", а да се убудуће повећавају плате истраживачима са мањим платама из нижих категорија, док не достигну тај највиши износ.

Наша саговорница истиче да се Синдикат залагао за неке од ових принципа годинама у преговорима како са многим претходним министрима, тако и са премијерком Брнабић.

- Када је премијерка одбила захтев да се плате истраживача задрже у највишој категорији (А1/Т1), за шта је тада било неопходно издвојити из буџета додатне три милијарде динара и увести систем основних зарада по звањима, представници Синдиката науке су имали нове предлоге, међу којима је био и модел сличан овоме који је предложила министарка Беговић - каже наша саговорница. - Овај модел јесте, начелно, прихватљив за Синдикат, али остаје питање како ће се то у пракси примењивати. Како се ради о повећањима која иду из буџета, питање је како ће се то повећање селективно распоређивати?

Ђурђица Јововић истиче и да је министарка најавила и увођење новог система стимулације, односно награђивање истраживача који су постигли изузетне резултате у свом научном раду у претходном периоду.

- Зато ће бити урађена нова евалуација резултата истраживача, а стимулација за најбоље ће износити 30 одсто на основну зараду по звањима - додаје наша саговорница. - На састанку са министарком се говорило само о новом систему плата за научнике, али су остала отворена питања финансирања особља на институтима које се не бави научним радом, као и финансирање материјалних трошкова неопходних за научноистраживачки рад.

Иначе, научна заједница у Србији броји око 12.000 истраживача што на институтима што на факултетима, годинама је била незадовољна системом обрачуна плата, јер од 2011. године нису пребацивани у више научне категорије.

Предуслов измена закона

НОВИ систем плата требало да почне да се примењује од 1. јануара 2024. године, али је неопходно претходно променити Закон о науци и истраживањима.

- Вероватно ће бити потребно донети и уредбу којом би се дефинисао нови систем плата, као и увести коефицијенте за обрачун основних зарада по звањима и још много детаља - каже Ђурђица Јововић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

НОВИ РЕД ВОЖЊЕ СРБИЈАВОЗА СТУПИО НА СНАГУ У НЕДЕЉУ, 15. 12. 2024.