ЗАПАД ПОМИЛОВАО НАЦИСТЕ ДА БИ ЈУРИО КОМУНИСТЕ: Аплауз украјинском СС-овцу у Канади открио да је Нирнбершки суд био обмана

ПОСЛАНИЦИ Доњег дома канадског парламента недавно су угостили украјинског председника Владимира Зеленског, а после његовог говора френетично су аплаудирали Јарославу Хунки, ветерану украјинске 13. добровољачке гренадирске СС дивизије "Галиција" чувене по злочинима над цивилима у Другом светском рату.

Фото: Јутјуб принтскрин/CBC News: The National

ПОСЛАНИЦИ Доњег дома канадског парламента недавно су угостили украјинског председника Владимира Зеленског, а после његовог говора френетично су аплаудирали Јарославу Хунки, ветерану украјинске 14. добровољачке гренадирске СС дивизије "Галиција" чувене по злочинима над цивилима у Другом светском рату. Парламент Пољске је 2016. те злочине квалификовао као геноцид над њеним становништвом, а председник Доњег дома канадског парламента Антони Рота представио је Хунку као "ратног хероја и борца за независност Украјине".

vikipedija

Канадски председник Трудо се извинио због "бруке" јер су посланици били "несвесни контекста" поздрављања бившег СС-овца. Та формулација не звучи као извињење жртвама нацизма, већ Зеленском. Нико не пита како је у Канади завршио и доживео дубоку старост припадник СС-дивизије иако пресуда Међународног војног суда у Нирнбергу донета на данашњи дан, 1. октобра 1946. гласи да су злочинци "сва лица која су званично примљена у чланство СС". Њоме су, уз изрицање пресуда за 24 оптужена руководица Немачке, недвосмислено означене као злочиначке организације НСДАП (нацистичка партија), СС, Гестапо, СД, СА, влада, генералштаб и врховна команда Трећег рајха. По тој пресуди милиони њихових припадника требали су да буду предмет кривичне истраге, али то се није десило.

- Због избијања Хладног рата Нирнбершки процес је прекинут, јер су за Запад и бивши немачки нацисти и квислиншске организације из Источне Европе које су са њима учествовале у злочинима постале корисне за борбу против комунизма - каже историчар др Милош Тимотијевић.

vikipedija

То објашњава како је, према подацима Канадског јеврејског конгреса, 3.000 нациста, укључујући украјинске СС-овце нашло сигурну кућу у Канади. Канадска комисија за ратне злочине (Комисија Жила Дешена) је током 1985-1986. супротно ставу Нирнбершког суда закључила да нема колективне одговорности за припаднике украјинске СС-дивизије, иако уопште није разматрала доказни материјал из места где су злочини почињени у Источној Европи и СССР. Прихваћен је став балтичке и украјинске дијаспоре да би ти докази "могли бити измишљени", а одбачен је јеврејски аргумент да никада нису забележени случајеви фалсификовања докумената или лажног сведочења из Источне Европе.

То је још једном показало да је нирнбершка правда мит и да је Запад легализовао нацистичку дијаспору током Хладног рата. О томе говори и књига историчара Хауарда Марголијана: " Неовлашћени улазак: Истина о ратним злочинцима у Канади, 1946-1956", објављена 2000. у издању Универзитета у Торонту. Она описује како су војници украјинске СС - дивизије после заробљавања смештени у логор крај Риминија. После интервенције Ватикана који је злочинце описао као "добре католике и одане антикомунисте" Британци су променили њихов статус "ратних заробљеника" у "непријатељско особље које се предало" и заштитили их од испоручивања СССР-у. Пошто су герилски рат и терористички напади у Украјини трајали до 1952. није тешко претпоставити да неки од учесника били искусни СС-овци. У суштини то је иста прича коју је амерички контраобавештајац Џон Лофтус, као сведок догађаја, испричао у књизи "Пацовски канали" описујући како је Ватикан спасавао усташке злочинце и пребацивао их у Латинску Америку.

vikipedija

Многи историчари сматрају да су нацисти помиловани већ 1946. када су Американци у Немачкој формирали антисовјетску тајну службу ОГ, којом је руководио Хитлеров генерал Рајнхард Гелен. Он је са својом мрежом на Истоку само променио послодавца. Та служба је 1956. преименована у БНД, а Гелен је остао на њеном челу до 1968. године.

- Да би спознали карактер Нирнбершког процеса неопходно је да разумемо контекст у коме се он одвијао, у време када је оружани сукоб био завршен, али је било јасно да ће се наставити политички Хладни рат између Истока и Запада. Већ током припрема Нирнбершког процеса показало се да Совјети и Западни савезници имају опречне ставове, да не могу да се договоре ни око административних ствари. То је довело до тога да други Нирнбешки процес није ни обављен, иако је био предвиђен - каже историчар др Раде Ристановић.

Због сукоба међу савезницима и мањка људских капацитета за обраду свих злочина многи појединци и формације остали су "испод радара". Замало су се извукли чак и припадници Ајнзац група, јединицама са задатком да на окупираним територијама ликвидирају "расно непожељене", тероришу становништво и убијају свакога ко им се учини сумњив.

- После првог "великог" судског процеса у Нирнбергу, осталих 12 суђења одвијало се пред америчким војним судовима, а Ајнзац групама се не би ни судило да није било личног ангажовања тужиоца Бена Ференца, који је сам указао на тај предмет и готово сам га изнео. Након другог круга процеса наступио је прави Хладни рат током кога су нацисте јурили само Израел и јеврејске заједнице. Остале државе се нису тиме бавиле, а неке су и користиле злочинце. Најдрастичнији пример је "каспин из Лиона", Клаус Барби. Иако је направио страховите злочине на челу лионског Гестапоа њему не само да није суђено, већ је примљен у обавештајну службу Велике Британије и САД. Када је Француска то открила тражила је изручење али Американци су се оглушили - наводи др Ристановић.

vikipedija

Да право и правда нису исти појам показало је и "Талачко суђење" или "Случај Југоисток" од 8. јула 1947. до 19. фебруара 1948. које су власти САД водиле у својој окупационој зони у Нирнбергу. На оптуженичку клупу доведени су немачки генерали оптужени за "масовно убиство стотина хиљада цивила у Грчкој, Албанији и Југославији наређивањем узимања талаца и убиством из одмазде. Пљачкање и безобзирно уништавање села и градова у Норвешкој, Грчкој, Албанији, Југославији. Убиство и малтретирање ратних заробљеника и самовољно означавање бораца као "партизана", ускраћивање статуса ратних заробљеника, као и њихово убијање. Убиства, мучења, депортације и слање у концентрационе логоре грчких, албанских и југословенских цивила". Сам редослед држава - жртава злочина у оптужници је био нелогичан јер су југословенске, или прецизније српске, жртве биле највеће после оних у СССР и Пољској!

Од 12 оптужених, генерал Франц Беме, непосредно одговоран за злочине у Србији 1941 масакре цивила у Мачви, Крагујевцу и Краљеву, извршио је самоубиство. Два оптужена су ослобођена, а остали злочинци су осуђени на временске казне од седам година до доживотне казне. Неки су због "медицинских разлога" ослобођени већ током суђења, а већина их је касније помилована. Последњи наредбодавац злочина на територији Југославије је 1953. пуштен из затвора.

vikipedija

ВЕЛИКИ БРОЈ ОСУЂЕНИХ ПОМИЛОВАН

МЕЂУНАРОДНИ војни суд земаља антихитлеровске коалиције изрекао је 1. октобра 1946. у Нирнбергу пресуде по оптужби против 24 највиша руководиоца Немачке за злочине у Другом светском рату и за изазивање светског сукоба.

Против двојице оптужених поступак је обустављен, тројица су ослобођена, четворица осуђена на затворску казну од 10 до 20 година, тројица на доживотне казне, а 12 оптужених је осуђено на смрт вешањем. У другом кругу суђења која су водили војни судови САД, од 185 лица оптужених 142 су оглашена кривим. Изречено је 24 смртне казне, али је 11 накнадно замењено доживотним затвором. На доживотну затворску казну је осуђено 20 злочинаца, а на временске казне 98 оптужених. Одмах је ослобођено 35 оптужених, а велики број осуђених је помилован 1951. године.

НИСУ ЈУРИЛИ НИ УСТАШЕ

НИСУ само велике државе правиле компромисе са нацистима и њиховим сарадницима, указује др Раде Ристановић:

- И на микропримеру Југославије можемо да видимо исти однос, када је у склопу нормализације односа са Аустријом пуштен већи број немачких ратних заробљеника аустријског порекла, иако су међу њима били злочинци, да би се учинио "позитиван корак" у обнови дипломатских односа. Неки прононсирани немачки злочинци који су деловали на територији Југославије мирно су дочекали старост у Немачкој јер уопште нису тражени од нових власти. Знамо и за примере усташких злочинаца које су те власти почеле да јуре тек када су постајали опасни за режим - каже др Ристановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације