ЕМПАТИЈА МОРА ДА СЕ УЧИ ИСТО КАО МАТЕМАТИКА: Шта би из француског плана за спречавање вршњачког насиља Србија могла да преузме као решења

Самоубиство дечака Николе (15) на почетку ове школске године у Француској, адолесцента који је претходно добијао увредљиве поруке преко телефона и друштвених мрежа од неких својих вршњака, било је кап која је прелила чашу. Читава земља се подигла на ноге. Премијерка Елизабет Борн је припремила низ мера с циљем да се вршњачком насиљу стане на пут. Овакве акције могле би да послуже као пример и другима, јер насиље над децом је распрострањено широм Европе. Нажалост, и Србија се са тиме суочава, а неке француских од мера би могле да послуже као пример како с тим изаћи на крај.

Принтскрин

Међу најављеним мерама, у школама али и у свакодневном животу, налази се, између осталог, и увођење тзв. часова емпатије од најранијег школског узраста. Тај правац није ни нама стран, јер је у Србији, ова школска година, прва после велике трагедије у ОШ "Владислав Рибникар" почела управо разговорима са децом, и на тему емпатије, па не би био велики проблем да се то уведе као стална пракса. Данска у том смислу често служи као пример. Испитани родитељи сматрају да су ови часови једнако важни као математика или историја. У овој земљи педагози помно надгледају да ли се деца играју сама или у друштву, а региструју и најмању промену у понашању. Слушају децу, организују разговоре. У Данској се бележи један случај насиља на 20 деце, а у Француској један на 10.

Једна од француских мера које би могле да буду примењене и код нас је и увођење "дигиталног полицијског часа", односно забрана приступа друштвеним мрежама и телефону насилницима у одређеном периоду. Планира се у флагратним случајевима и конфискација. Ипак, поставља се питање како то све контролисати и како спречити изгредника да не узме други телефон.

Такође, једна од идеја у Француској, за коју је било залагања и код нас, јесте и да се ојача могућност родитељске контроле друштвених мрежа, а предложено је да се овим платформама приступа кроз званични сајт министарства образовања.

У Француској је предложено и попуњавање анонимног упитника међу ђацима, као и увођење "бригаде против насиља", односно службеника министарства образовања који би одмах одлазили тамо где се појави проблем да би се насиље пресекло у корену. Предлаже се и да полиција више верује деци приликом подношења тужби. Циљ је и да из школе буде исписан и премештен насилник, а не дете које је доживело насиље.

Веће присуство полиције у школама уведено је у Србији после трагедије у "Рибникару", полицајци су сада присутни у свим школама, а за то је обучено 6.000 полицајаца и официра код нас.

Као и у Француској, која посеже за системским мерама, и код нас родитељи, полиција, школа и суд често имају различиту перцепцију о томе шта је то вршњачко насиље. Французи су приметили да се дефиниција насиља разликује од школе до школе, па је намера француских власти да се сада овај приступ уједначи, колико је то могуће.

Иако је за нас, можда, било изненађење да су после трагедије у "Рибникару", до почетка јула кривичне пријаве за ширење панике и угрожавања сигурности објвама на мрежама поднете против 82 ђака старјих од 14 година, у Француској је то изненађење и веће после спектакуларних интервенција, које служе као пример. Наиме, полиција је овог месеца насред часа ухапсила насилника и пред школским друговима му у учионици ставила лисице. То је имало значајног одјека у јавности. Почетком ове седмице, ухапшена су још двојица, узраста 16 и 17 година, овога пута у канцеларији директора, пошто их је административни службеник претходно извео са наставе, због претњи петнаестогодишњем ученику.  

Циљ власти у Фрнацуској је и да друштво правовремено уочи насиље и пријави га.  Родитељи несрећног Николе, који се обесио у породичном стану у Поасију, педесетак километара од Париза, пролетос су протестовали код школске администрације, приметивши промене у понашању њиховог детета, али узалуд. Жалили су се да није довољно учињено. Обављен је разговор с починиоцима и њиховим родитељима, али се није ишло даље. Мајка и отац су све пријавили и полицији, али нису хтели да подигну тужбу. А онда је дошло и до трагедије. Самоубиства деце у Француској нажалост нису реткост. Статистика показује да сваке године руку на себе дигне тридесетак малишана млађих од 13 година. 

У мају, недалеко од Лила, због вршњачког насиља убила се Линџе (13). У јануару, њен вршњак Лука прекратио је живот јер је био предмет подсмевања у школи због своје хомосексуалности. О томе да ше се убити писао је и у свом интимном дневнику. Тибо, који је извршио суицид у априлу у Монбризону, малом месту код Лиона, имао је само десет година. Пре две године, у Касису код Марсеља убила се петнаестогодишња Мари.

Министар образовања Габријел Атал поручује да приступ школских власти у случају насиља мора драстично да се мења. Траже се превентивне акције, примешивање проблема у корену, брзо реаговање. Нарочито су критикована типска писма школских власти која несрећним родитељима стижу као одговор. Општи је утисак да су трагедије можда могле да буду спречене да се правоврмено реаговало.

СКОК СЕСТАРА С БАЛКОНА

Шпанију је у фебруару потресла судбина дванаестогодишњих сестара близнањика из Салента, у Каталонији, шездесетак километара од Барселоне, које су одлучиле да заједно скоче с балкона на трешем спрату, јер више нису могле да поднесу подсмевања у школи, пошто је једна од сестара Алана одлучила да прође трансексуалну трансформацију и постане Иван. Дете је погинуло, док је сестра Лејла тешко повређена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације