ИЗ ДОМОВА ЗА ГОДИНУ ИЗАЂЕ ОКО 100 МЛАДИХ, МНОГИ СЕ НЕ СНАЂУ: "Новости" истражују на који начин бринемо о деци без родитељског старања (3)

СТРАХ, неизвесност, често недовољно образовање, недостатак емоционалне и психолошке, али и финансијске подршке, недостатак самоупоуздања и социјалних вештина, немање крова над главном - све су то изазови са којима се среће особа од 18 или 26 година, која је одрасла у дому или хранитељској породици, у тренутку када би требало да се осамостали.

Фото Shutterstock

Са 18 година систем алтернативног старања, по закону, напуштају они који неће студирати, са 26 они који се одлучују за академску каријеру. Годишње домове и хранитеље напушта нешто више од стотинак младих људи.

Што су променили више домова и/или хранитеља, млади имају више трауматских искустава са одвајањем и теже се сналазе у средини у којој се нађу, објашњава за "Новости" професор др Анита Бургунд Исаков, ванредни професор на београдском Факултету политичких наука, која се годинама бави младима у алтернативном систему.

ФОТО: Секретаријат града Београда

- За децу и младе је свако одвајање трауматично - каже наша саговорница. - Показало се да ће, чак и ако их родитељи јако злостављају, бирати да остану са њима. То је природна човекова потреба, да буде са својим родитељима. Највећи број ове деце и младих заврши занате, понекад њихови капацитети нису довољно искоришћени, дешава се и да су у школи етикетирани. Све то чини да њихово ментално и физичко здравље не буде добро. Изложени су огромним количинама стреса, а онда дође тренутак када излазе из система. Они који су у дому, сами себе бодре речима "снаћи ћу се, како су други".

Бургунд Исаков примећује да би план еманципације требало да се ради већ после четрнаесте године, али се најчешће не ради, па се шест месеци пре изласка младе особе из дома постави питање "шта даље".

А многи се "даље" не снађу. Наша саговорница каже да је имала контакте са неким тридесетогодишњацима, изашлим из алтернативног система, који су подносили захтеве за социјалне станове, или су живели у нехигијенским насељима и бавили се недозвољеним радњама да би преживели, јер са стеченим знањем и вештинама нису могли да нађу посао од ког би живели као подстанари, па макар и делећи трошкове са пријатељима.

- На планирању отпуштања би, у ствари, требало да се ради већ кад дете уђе у систем - децидна је Анита Бургунд Исаков. - Овако, од ових младих се очекује да одрасту "одједном", иако су до тада били пасивизирани низом мера система социјалне заштите.

Foto Printscreen Youtube

Ово је посебно важно у малим местима, у којима су многе услуге овој деци и младима недоступне. У Београду, Новом Саду и Крагујевцу, на пример, они имају могућност да уђу у систем становања уз подршку и добију смештај под бенефицираним условима, где ће живети са цимерима и учити да управљају кућним буџетом, одржавају стан, вежбају социјалне вештине...

Различите локалне самоуправе прописују и различита временска ограничења у погледу коришћења станова. У Београду се стан може користити до две године, а у Новом Саду до завршетка студија. У неким градовима део трошкова сносе млади, док у другим све трошкове сноси градска управа.

Ова категорија младих спада у теже запошљиве, јер им је брзо потребан посао да би могли самостално да живе, а није га лако одмах наћи у струци. Поједине компаније помагале су тако што би неке од њих стипендирале за недостајућа занимања, уз обезбеђено радно место бар за неко време, а и НАЛЕД је организовао центар за вршњачку помоћ и каријерно напредовање. У стимулативне мере спадају и субвенције које се исплаћују послодавцу ако запосли млађег од 30 година, а додатне обуке обезбеђује НСЗ, што је доступно и младима на алтернативном старању.

Право на тзв. сталну новчану помоћ остварују само млади који су напустили алтернативно старање на територији Београда.

Ту су и саветовалишта за младе, који су облик подршке овој категорији да самостално функционишу. Ову услугу обезбеђују локалне самоуправе, па није једнако распрострањена у свим деловима земље, примећује Бургунд Исаков.

Истраживања су показала да је највећи проценат ових људи завршио трећи степен школске спреме, а много њих има завршену само основну школу (укупно 34,4 одсто), што је у старту отежавајући фактор за потпуно осамостаљивање.

Бољи школски успех забележен је код деце на породичном смештају, код девојака и код оних који су имали подржавајућу и охрабрујућу средину за учење. Млади који су напустили систем алтернативног старања са 16 и 17 година имали су лошије исходе и проблематичније понашање од оних који су искористили могућност алтернативног старања до пунолетства. Они који су имали проблема у менталном здрављу, као и проблема у понашању, такође су чешће имали лоше исходе.

ТРАЖЕ У ДОСИЈЕУ СЛИКУ МАЈКЕ

ЦЕНТАР за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска има архиву, у којој се досијеа чувају од 1947. године. Често нам се јављају људи који су усвојени, трагајући за својим пореклом, каже Бојана Петровић, социолог у Звечанској.

- Неки годинама нису знали да су усвојени, па кад сазнају, зову да се распитају за биолошко порекло. Најстарија особа која је звала јесте госпођа од 75 година, из иностранства.

Неки само желе да знају има ли у досијеу слика њихове мајке, а некима, пак, треба пажљиво саопштити нпр. да су плод силовања или инцеста. Други тек из досијеа сазнају да су друге националности, а трећи су променили више домова или хранитеља и желе увид у свој досије да би пажљиво могли да реконструишу животне путање.

- Ту смо ако им је потребна психолошка подршка. Важно је да знају да ни за шта нису одговорни, да је ово само један од детаља у биографији који их одређује. Врхунац се постиже када прођу бес, љутња и туга, и када ипак осете захвалност према биолошким родитељима. До тога их доводи добро искуство у усвојитељским или хранитељским породицама - каже Бојана Петровић.

Foto: Zoran Jovanovic

Млади који су стекли виши ниво образовања, чешће су, пак, имали стабилан смештај, континуитет у школовању и охрабривани су од биолошких родитеља, иако они можда нису имали вештина и могућности да се старају о њима, а подржавали су их у великој мери и хранитељи.

У протеклих неколико година, показало је истраживање Бургунд Исаков, повећана је дужина боравка деце у породичном смештају, па се број оних који се налазе у овој врсти смештаја дуже од 10 година - удвостручио. Паралелно опада број корисника који породични смештај користе краће од годину дана.

Препоручујемо

Регион

0 2

СУСПЕНДОВАНА ПОЛИЦАЈКА ЏЕНАНА: Била у контакту са Нермином и другим криминалцима

17. 08. 2023. у 10:38

Политика

0 4

ОКО КУРТИЈА 38 САВЕТНИКА И СТО АФЕРА! Анализа "Новости": У Приштини све чешћи скандали

17. 08. 2023. у 07:00

Свет

0 7

БУГАРСКИ МИЛИОНЕР ПРОНАЂЕН РАСКОМАДАН: Убица делове тела бацао у ве-це шољу

17. 08. 2023. у 07:41

Тенис

0 3

КАКАВ ГЕСТ ЂОКОВИЋА! Новак показао Америма колико воли Србију (ВИДЕО)

17. 08. 2023. у 10:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације