Друштво

СКОРО 900 ЖРТАВА ОЛУЈЕ СТАРИЈЕ ОД 60 ГОДИНА: "Веритас" подсећа да се још 631 особа води као нестала, од чега су половина жене

Војислава Црњански

03. 08. 2023. у 16:07

ЧЕТВРТОГ августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ, извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине, подсећа Саво Штрбац из Документационо-информационог центра Веритас, и додаје да се на њиховој евиденцији налазе имена 1.893 у овој акцији погинулих и несталих Срба, од чега 1.236 (65 одсто) цивила. Три четвртине било је старије од 60 година.

СКОРО 900 ЖРТАВА ОЛУЈЕ СТАРИЈЕ ОД 60 ГОДИНА: Веритас подсећа да се још 631 особа води као нестала, од чега су половина жене

Агресија је извршена, примећује, упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори "Југ" и "Север", и да су представници РСК претходног дана у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.
Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а.
Ако се томе додају снаге Армије БиХ и НАТО, агресора је било више него становника у Крајини, а однос војника био је најмање 7:1 у корист агресора.
- За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК). Народ западне Крајине, њих више од 220.000, поучен "историјским искуством", креће у дотад највећу српску сеобу, на исток, браћи по вери и нацији. И кад је престао сваки отпор СВК, агресор је убијао људе који нису хтели или могли са својих вековних имања, али и оне у избегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске - подсећа Штрбац.

Међу жртвама се налази 557 (29 одсто) женa, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда грађанског рата деведесетих година, на просторима претходне Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.262 (67 одсто) људи, док се на евиденцији несталих води још 631 (33 одсто) особа, од чега 476 (75 одсто) цивила, међу којима 242 (51 одсто) женe.
Око 1.500 припадника СВК преживело је заробљавање, и многи су осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичних дела ратног злочина. Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте домове, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је, наглашава Штрбац, опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.
- Ова агресија, под кодним називом "Олуја", спровођена је, као уосталом и оне које су јој претходиле ("Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп" и "Бљесак"), по тактици "спржене земље", што је половином новембра 1995. године досегло размере потпуног затирања српске заједнице у Крајини - каже први човек "Веритаса". - Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела агресију због оптирања територије без српске већине која је на њему живела, Савет безбедности УН-а, осим "снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размера", није донео никакве казнене мере против агресора.
Четврт века касније, амерички амбасадор у Хрватској из времена "Олује", Питер Галбрајт, обелоданио је да је он лично пре састанка у Женеви Хрватима дао "зелено светло" за напад на САО Крајину, због процене да се Срби из РС и РСК спремају да нападну заштићену енклаву Бихаћки џеп, па су тако, бирајући између две зоне под заштитом УН-а, Американци, као "мање зло", жртвовали Србе у Крајини зарад муслимана у Бихаћу.
Од неколико до сада процесуираних припадника сопствених оружаних снага за ратне злочине из времена "Олује", хрватски судови су правоснажно осудили две особе: етничког Албанца Божу Бачелића алијас Реџу Ђинђића (случај "Прукљан и Мандићи"), и етничког Србина Рајка Кричковића (случај "Кијани").
И суд БиХ осудио је једног припадника 5. МК Армије БиХ, Шефика Алића, за ратни злочин над четворицом припадника СВК, које је по заробљавању на Сувој међи, на територији тадашње РСК, уз његову сагласност, убио муџахедин из састава исте јединице.
Кривично ванпретресно веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, 3. јуна 2022. године, потврдило је оптужницу Тужилаштва за ратне злочине због гранатирања избегличке колоне крајишких Срба, 7. и 8. августа 1995, на Петровачкој и Приједорској цести, подигнуту против четворице високих хрватских официра и пилота због ратног злочина против цивилног становништва у саизвршилаштву. Међутим, након два одржана припремна рочишта, у октобру и новембру, и једног за главни претрес у децембру прошле године, пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, процес је застао док се предходно не утврди да ли су оптуженима позиви за та рочишта уручени или им је покушана достава, иако је Хрватска на сајту Владе објавила да не признаје оптужницу и да неће поступати по замолници из Србије.
За злочине над Србима у "Олуји" судило се и тројици хрватских генерала пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ). Претресно веће је једногласно закључило да су двојица (Анте Готовина и Младен Маркач) од тројице оптужених били учесници удруженог злочиначког подухвата, чија је заједничка сврха била трајно уклањање српских цивила из Крајине силом или претњом силом. Осуђени су на дугогодишње казне затвора, али је Жалбено веће, тесном већином, са три према два, поништило првостепену пресуду и ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе.
Међународни суд правде (МСП) је кроз образложење своје пресуде из фебруара 2015. године операцију "Олуја" квалификовао као акцију етничког чишћења - Хрвати су хтели српску територију без Срба очекујући да они сами оду, а не да их "униште у целости или делимично". А да би их натерали да напусте своја вековна огњишта, гранатирали су њихове градове и избегличке колоне, убијали и физички и психички злостављали заостале цивиле и војнике, и спречавали им повратак, али ни то све заједно, по оцени суда, није досегло ниво геноцида, јер недостаје "геноцидна намера", примећује Штрбац.

- И уместо да Хрватска после поменутих судских поступака одустане од слављења "акције етничког чишћења и масовних злочина" као двоструког државног празника (Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља), славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима. Том и таквом слављу 2020. године, на срамоту свих проганих Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у Хрватску, придружили су се и представници остатка Срба у Хрватској, окупљених у СДСС, као коалициони партнери странке на власти ХДЗ, под чијом влашћу је и изведена Олуја - констатује Штрбац.
Обећања о заштити мањинских националних права, дата од хрватских званичника приликом уласка Хрватске у ЕУ пре десет година, претворила су се у своју супротност - српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија. На све то, међународна заједница ћути, као што је ћутала и пре 28 година, а Хрватску "награђује" пријемом у НАТО-у и ЕУ, а од 1. јануара ове године и у шенгенску и евро зону.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

Свет

2 7

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.

18. 12. 2024. у 17:42

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

Свет

0 3

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.

18. 12. 2024. у 17:25