С КАМЕРОМ И ПУШКОМ У РУЦИ БЕЛЕЖИЛИ ИСТОРИЈУ: Војнофилмски центар “Застава филм” слави 75. рођендан

Војна кинематографија је привилегија савремених великих армија и нема пуно војски које имају такав вид организације

Фото: Б.Субашић, МОД РС

ВОЈНОФИЛМСКИ центар “Застава филм” Управе за односе с јавношћу Министарства одбране добио је почетком јула, за 75. рођендан, специјалну награду на филмском фестивалу у Сопоту: Статуету слободе за изузетан допринос српској и југословенској кинематографији. То je још једна међу стотинама наградa које су наставни, докуметарни и играни филмови војних кинематографа освајали широм света од 1948. када је ВФЦ основан. Ипак, све те калиграфски исписане дипломе и повеље, златне звезде и статуете су само лепи предмети које време неминовно покрива патином и заборавом.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

Зуб времена остаје немоћан само пред снажним осећањима: нематеријалним, а највећим признањем ствараоцима “Застава филма”, чуварима живих сећања.

У то може да се увери свако ко посматра гледаоце пројекција, нарочито премијерних, докуметарно-играних филмова из времена НАТО агресије. Учесници рата с муком задржавају сузе гледајући филмске приче са аутентичним снимцима борби или призоре спасавања из рушевина док микрофон камере бележи тресак новог таласа бомби. Породице ратника, преживелих и палих, пратећи филмове без даха, откривају непознати а херојски део живота својих ближњих. Млади људи који нису преживели та времена кроз покретну слику се упознају са њиховом суровом реалношћу.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

- Искрено, дуго нисам желео да се присећам времена агресије НАТО, током које сам био на КиМ, али негде 2012. сам схватио да за млађе генерације морамо да сачувамо успомене, да виде шта се и како дешавало, да би разумеле зашто се све то десило. Тада сам по први пут био код покојног генерала Делића, генерала Живановића и пуковника Ђурковића, и у сарадњи са РТС-ом, направили смо приче о Кошарама и Паштрику. Уз подршку Управе за односе са јавношћу снимали смо све, од ратних команданата, преко млађих официра и војника, до цивила који су били актери дешавања. То је огромна количина материјала која ће тек бити актуелна за историчаре. Ови филмови су посебно значајни за младе људе, да виде ондашњу херојску приврженост отаџбини и војном задатку – испричао нам је пуковник Горан Иконић, директор Војнофилмског центра “Застава филм” који ради у саставу Управе за односе са јавношћу Министарства одбране.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

Стамени официр, врсни познавалац кинематографије не крије понос што се налази на челу куће која је под данашњим именом основана 1948, али су јој корени много дубљи.

- Војна кинематографија је привилегија савремених великих армија и нема пуно војски које имају такав вид организације. Фактички, од почетка 20. века српски војни руководиоци су препознали значај филма, а Кинематографско-фотографска секција при Главном штабу српске војске званично је формирана 1916. у Солуну. После паузе између два светска рата та традиција је 1948. настављена формирањем “Застава филма” - каже пуковник Иконић.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

Фото: Б.Субашић, МОД РС

До распада СФРЈ ова кућа је снимила 2.000 наставних , докунетарих, анимираних и играних филмова који су освајали бројне награде на светским фестивалима. Током ратних деведестих њени сниматељи су камером бележили историју ризикујући главу, али турбулентна политичка и друштвена догађања су после 2000. бацила у засенак то благо. “Застава филм” је без довољно финансија, са застарелом техником и без подмлатка таворио на рубу опстанка. Ентузијасти који су разумели његов значај изборили су се за нови почетак.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

- Захваљујући пре свега разумевању и подршци које нам је дала Управа за односе са јавношћу и Министарство одбране 2012. смо добили помоћ и нову шансу. Прилично девастиране просторије у којима смо тада били смештени сами смо сређивали, набављали смо нову опрему, дигитализовали непроцењиву архиву која је сведочанство о војскама више држава које су овде постојале током 75 година. Снимали смо приче свих значајних учесника одбране током агресије НАТО, али и нове наставне, документарне и игране филмове који су освајали награде у земљи и иностранству. Потврду да смо на добром путу добили смо у мају ове године, када је “Застава филму” додељена Повеља Капетан Миша Анастасијевић за заслуге у очувању културног наслеђа - каже пуковник Иконић.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

Када су се нашли пред гледаоцима, материјали ВФЦ су задивили и стручну и ширу јавност.

- Режисер Горан Костић је направио филм “Воз” користећи снимке нашег Мирка Лукановића који је снимао као да је имао монтажни сто у глави. Много људи и данас мисле да је ово дело играна форма, иако је чисто документарна снимљена у реалној ситуацији. Настало је тако што је Лукановић узео камеру и ушао у воз са војницима који су ишли на Косово и Метохију, мајсторски снимио детаље и емоције, а затим остао на лицу места током бомбардовања. Радио је не размишљајући о свом животу, само да би забележио сведочанства о том времену. Наши ратни сниматељи Жарко Пекез, Мирко Лукановић, Предраг Бамбић, Јово Ловрић, Вујадин Мићуновић, Миша Зубовић су показали невероватну храброст. Они су историју бележили из првог реда, из рова, често са пушком у једној и камером у другој руци. Та огромна количина материјала ће тек бити актуелна за историчаре– нагласио је пуковник Иконић.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

Филмови “Ратне приче са Паштрика”, “Ратне приче са Кошара”, “Косметска трилогија”, серијал “Ратна бележница” у коме су представљене херојске бригаде из 1999. забележили су милионску гледаност.

- Сада желимо да направимо омаж војницима из генерација 1998- 1999, а нарочито матовској класи. Као млад официр био сам са њима на КиМ и сведок сам да су та деца поднела највећи терет. То је невероватна генерација која се неизмерном храброшћу и достојанством суочавала са најтежим ситуацијама и одговорила на задатке на највишем нивоу. Међу њима нису били само Срби, било је и муслимана и Мађара и сви су часно војнички испунили своју дужност. Остало нам је и да направимо филм о Приштинском корпусу са генералом Владимиром Лазаревићем и да заокружимо тај циклус. Снимили би филм из његовог угла, јер је он највалиднији човек који може да говори о тим догађајима. Настављамо и са дигитализацијом архива, да ту драгоцену грађу систематизујемо и отварамо према јавности. Са Факултетом драмских уметности смо направили пројекат сарадње, да дигитализацију радимо у сарадњи са њиховом катедром, да се њихови студенти обучавају код нас - најављује пуковник Иконић.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

Фото: Б.Субашић, МОД РС

Он наглашава изузетно добру сарадњу са Академијом уметности и ФДУ одакле последњих година долази подмладак монатажера, сниматеља, тонаца.

- Млади људи долазе у “Застава филм” не због новца, кога има више у многобројним комерцијалним кућама, већ зато што код нас могу научити, видети и радити оно што други не могу. Највећи део наших задатака је специфичан јер се снимају војничке активности које млади уметници немају прилику ни да виде, ни да осете, на другом месту. Са друге стране имамо традицију која се базира на изузетним архивским материјалима тако да могу да се баве и истраживачким радом. Добар део времена смо посветили производњи документарно-уметничких филмова тако да и у том погледу имају велику слободу. Све то утиче на њихову одлуку да раде у Застави – каже пуковник Иконић.

Многе некада важне институције нису преживеле тест времена, али Застава филм јесте и захваљујући њему тек ћемо откривати шта нам се се све дешавало у бурној прошлости.

Фото: Б.Субашић, МОД РС

РАДИЛИ ПУРИША, ГОЛУБОВИЋ, АРСЕН

СКОРО да не постоји значајније име у српској и некадашњој југословенској кинематографији које није на неки начин повезано са Застава филмом, каже пуковник Горан Иконић:

- Сјајни редитељи од Пурише Ђорђевића, Стјепана Заниновића, Предрага Голубовића, до Горана Паскаљевића и Драгана Елчића су радили у “Застави” или сарађивали са њом. Ту је и плејада врхунских сниматеља, директора фотографије монтажера и редитеља анимираних филмова. Са “Заставом” су сарађивали кантаутори као што су Ђорђе Балашевић и Арсен Дедић. Нема познатијег глумца, посебно из старије плејаде, , који није није прошао кроз “Заставу”.

НЕУМОЉИВИ ШУМАР

СНИМАЊА ВФЦ “Застава филм” увек су занимљива и пуна изазова, с осмехом нам је испричао пуковник Иконић:

- Радили смо на Авали сцену филм “Топлички устанак” редитељке Драгане Милошевић. Требали смо да урадимо реконструкцију, глумци обучени у униформе били су распоређени и баш кад смо кренули да снимамо однекуд се појавио шумар и дрекнуо: "Стоп, прекидај, гаси све! Ко је вама дао дозволу да снимате у шуми. Док не видим папир - нема снимања! Иначе пишем пријаву” . Нису вредела никаква објашњења, да смо из ВФЦ, шумар је био неумољив. Изашли смо из јаруге у којој нема сигнала на оближње брдо и звали Србијашуме где су мислили да их завитлавамо. Када су схаватили да смо озбиљни, одмах су обавестили шумара да можемо да снимамо, али дотле је више од пола дана било изгубљено.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације