КАД СЕ ОГОЛЕ ЛАЖНЕ ПЕТИЦЕ ОСТАНЕ ЗНАЊЕ ЗА - ДВОЈКУ: Нереално је дa имамо 45 одсто одличних ђака, од којих су 14 одсто вуковци

ТЕК завршена мала матура на крају осмог разреда и пријемни испити на факултетима на којима се "мери" како су ђаци савладали градиво из средње школе, показали су да знање на свим нивоима образовања континуирано - опада. Стручњаци са којима смо разговарали, психолози и педагози, кажу да не знамо колико деца науче у основној и средњој школи, па ни на факултету, "јер држава систематски избегава да уведе објективно оцењивање стеченог знања".

Фото: Н. Скендерија

- Школске оцене су компромитоване, а кључни проблем је што немамо објективан национални систем оцењивања - каже за "Новости" психолог професор др Иван Ивић, који ову тврдњу поткрепљује податком да у Србији има чак 45 одсто одличних ђака, од којих су 14 одсто вуковци. Да те оцене нису "покривене" знањем показују подаци по којима је ове године за упис у најтраженије бео - градске гимназије требало најмање бодова у односу на последњих неколико година.

Анализа за последње три године показује де је за Трећу београдску гимназију која већ дуго држи прво место по броју бодова потребних за упис, ове године за улаз на природни смер било потребно 95,05 поена, прошле 96,10 а претпрошле чак 97,06. Такође, у Петој београдској гимназији праг знања спуштен је за чак пет бодова, па је за упис на природни смер било потребно 88,64, док је прошле године требало освојити 93,10, и претрошле 92,03. Овај тренд није заобишао ни средње стручне школе, јер је за упис чувену Електротехничку школу "Никола Тесла", на најтраженији смер електротехничар информационих техноилогија ове године било потребно 93.07, а прошле 94,43 бода.

Ланчана реакција након основне школе наставља се у средњој, па је знање кандидата на пријемним испитима, такође, "тање". На пример на Медицинском факултету ниједан кандидат није освојио свих 100 поена. Исти случај је и на Архитектонском факултету на коме први на листи има "само" 92 бода. Посебан проблем на који указују професори су вуковци који су и ове као и неколико претходних година подбацили и на малој матури и на пријемном. Колико се приликом оцењивања ђацима гледа кроз присте и да оцене заиста не показују стварни ниво знања, можда понајбоље показује податак са пријемног испита на Електотехничком факултету где је један вуковац који је из математике кроз цело школовање имао закључену петицу, на пријемном испиту из овог предмета освојио свега - пет поена. Тај ђак је, кажу нам професори са ЕТФ, у школи требало да има двојку.

Осим нереалног оцењивања, стручаци указују и на лош утицај онлајн наставе током пандемије ковида на постигнућа ученика. Али, истичу да је код нас направљена грешка приликом процене колике је последице оставио тај вид предавања. Каква је грешка направљена, појашњава нам проф. Ивић:

- У години у којој су деца слушала онлајн наставу на малој матури питања на тестовима су, по директиви из Министарства просвете, била лагана, па су и резултати били добри. Тако ми немамо тачан увид у то колико је такав вид наставе утицао на знање. У свету је то урађено другачије, питања су имала исту тежину као и када се настава одвијала нормално, а резултати су били слабији. Само су код нас били бољи због "монтаже" задатака. Када је реч о знању стеченом у средњим школама, које је такође упитно на пријемним испитима, проф. Ивић сматра да је решење у увођењу државне матуре која би била добар начин евалуације средњошколског знања. Међутим, како каже, држава се ту обрукала, јер већ 12 година покушава да уведе државну матуру, али јој то не полази за руком.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације