У СВЕТУ СЕ НЕ ИСТИЧЕ ПОРЕКЛО, НЕГО – СТРУЧНОСТ: „Новости“ истражују - Колико Срби у дијаспори чувају идентитет, језик, културу...

НИЈЕДНА држава на свету, па ни Србија, не може потпуно да заустави исељавање становништва јер је економске миграције немогуће зауставити.

Фото: Г. Чворовић

За људе специфичних занимања као што су лекари, микробиолози, ИТ стручњаци и слично, препоручљиво је да неко време проведу у иностранству на усавршавању, као што је и за врхунске спортисте добро да играју у великим иностраним клубовима. То, међутим, не значи да су ти људи за Србију изгубљени - сматрају чланови новоустановљеног Одбора Матице српске за исељеништво.

- Наша земља би требало да се опходи према својим исељеницима попут мајке. Сваке недеље да припрема традиционални породични ручак за своју децу која некада дођу, а понекад и изостану. То је улога и државе - да непрестано "кува ручак", односно смишља начине због којих би наша дијаспора донела првенствено свој интелектуални капитал у домовину - каже за "Новости" проф. др Јован Филиповић, професор београдског ФОН и потпредседник новооснованог Одбора Матице српске у Новом Саду за исељеништво.

Професор Филиповић је машински инжењер који је седам година током магистарских и докторских студија живео у Америци, али се са породицом вратио у Србију и наставио да се бави научном дијаспором. После одбрањене докторске тезе из своје стручне области у САД, други докторат одбранио је у Љубљани управо на тему умрежавања интелектуалне дијаспоре. Располаже базом са више од 9.000 наших доктора наука у иностранству који су тамо усавршили знања у разним областима и учествовали у великим пројектима. Да ли ће се они и физички вратити овде или остати тамо, то је, сматра проф Филиповић, ствар њиховог избора, али битно је да постоји слух наше државе за неопходност сарадње са њима.

- Треба поштовати људе који су остали овде, а ја их зовем "чувари пламена". Они су у Србији да је чувају и развијају, али уважавање заслужују и "сакупљачи нектара" који по свету и сабирају знање. Држава треба да помогне тим двема групама наших људи да сарађују уз значајну улогу и Српске православне цркве. Јер наши исељеници у тим земљама највише се окупљају у нашим црквама - напомиње проф. Филиповић.

Боравећи у иностранству, уочио је наш саговорник да је често прва генерација српских исељеника инертна у односу на Србију и своје идентитетске корене. Потисну порекло, запоставе свој језик у настојању да се што пре прилагоде новој средини. Међутим, врло често њихова деца и унуци почињу да се интересују и истражују свој идентитет. Разни поводи, сматра проф Филиповић, могу да пробуде успавани осећај припадности у тим људима, чак и ако једна генерација у њиховој породици то прескочи. То је нарочито карактеристично за ову епоху у којој се урушава и идентитет западних земаља.

Фото: Приватна архива

- Погледајте, Европа је готово сасвим дехристијанизована, што је потпуно сулудо. Сваки исељеник ће кад-тад ставити прст на чело и рећи: "Па, чекај, ја нисам то, ја сам Србин, Румун, Мађар..." Дубоко верујем да ће наши људи почети да се враћају својим идентитетским упориштима. Зато сматрам да је ово прави тренутак за оснивање Одбора за исељеништво Матице српске - истиче проф. Филиповић.

Најстарије српско исељеништво живи у Америци, првенствено у Пенсилванији и Охају. Велики талас њихових предака стигао је тамо пред Први светски рат из Аустроугарске, Босне и Херцеговине, Хрватске... Углавном су то биле радничке породице. Запослење су налазили у рудницима и челичанама. Данас тамо, претпоставља се, живи око 600.000 људи српског порекла.

- Сваке године Американци праве скраћени попис, заправо анкету за мигранте, и то у две варијанте: да ли је чистог или мешовитог порекла. Оних који се изјашњавају као Срби чистог порекла је нешто мање од 200.000. У САД је, иначе, најгори социјални систем у свету, али дошљаци су имали далеко повољније могућности да пласирају своје идеје и зараде новац тамо него у другим земљама. И данас у САД влада социјални дарвинизам, напредује онај ко је вредан и паметан док може, кад више не може, они дижу руке од њега - каже проф. др Владимир Гречић, који је пола века посветио изучавању српске дијаспоре, а једно време био је експерт Уједињених нација за миграције.

У периоду од 1985. до 1986. године, др Гречић као корисник Фулбрајтове стипендије боравио је на Питсбуршком универзитету са задатком да истражи питања везана за српску дијаспору у Северној Америци, посебно у САД. Студијске боравке, по два месеца, на истом универзитету, имао је и у 1978, 1980. и 1991. години, а затим и у Холандији, Русији, Великој Британији, Канади, Аустралији, Мексику и Кини.

- Мало је земаља у којима нема Срба - истиче проф Гречић. - Неке земље и не раде пописе. Поготово ако је реч о мањем броју припадника неке нације. У том случају, они иду под рубрику "остали". Тако су у САД најбројнији имигранти Кубанци и Мексиканци, па досељеници из европских земаља и Кинези.

Најбројнија српска заједница живи у Немачкој, али потпуне податке о њиховој бројности немају ни Немци. Реч је, по истраживањима професора Гречића, о готово пола милиона Срба, с тим што се од шездесетих наовамо безмало трећина њих изјашњавала као Југословени. С друге стране, ретко који Хрват се после распада Југославије изјашњава као Југословен.

Последњих деценију-две исељавали су се наши људи и у Руску Федерацију. Пре неколико година путем неких организација око 50.000 Срба било је на раду у Русији. Проблем за раднике представљало је то што, за разлику од западних имиграционих земаља, Русија ретко издаје дозволу за стални боравак. Било је примера да су неки радници провели тамо и двадесетак година, али то није било довољно да стекну дозволу за стални боравак.

Фото: Приватна архива

Последњих деценија, нарочито од деведесетих, у прекоокеанске земље одлазе махом образовани Срби, како би додатно обогатили своју стручност у одређеним областима или једноставно пронашли боље плаћен посао у раму савременог неолибералног концепта. Те генерације исељеника и њихови потомци, сматра професор Гречић, још теже ће у туђини очувати свест о својим коренима. Јер данас се од високообразованог исељеника - експерта, у свету не очекује да негује и истиче свој етнички идентитет већ превасходно своју стручност за добробит земље у којој живи и ради. Управо због тога и свих до сада пропуштених шанси Србија би требало да успостави чвршће везе са својом дијаспором и због тога је пред Одбором за исељеништво велики изазов.

- Проблем је што смо се ми у Србији до сада дијаспором бавили кампањски - каже Гречић. - Ми смо 2009. донели закон о дијаспори и он је остао беживотно слово на папиру. Онда смо 2019. направили економску стратегију, али тај документ више готово нико не спомиње. А, дијаспора би морала да нам буде једна од дежурних тема.

Препоручујемо

Друштво

0 2

"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Колико Срби у дијаспори чувају свој идентитет, језик, културу...

27. 05. 2023. у 07:00

Репортаже

1 0

ДИВНЕ ВЕСТИ ИЗ ЖУПЕ: Превремено рођена девојчица, једна од тројки, добија каниле, поново ће бити са две сестрице

22. 05. 2023. у 15:41

Србија

0 1

ПРИЛИКА ЗА НАПРЕДАК: Апатин и Мохач постали два братска града

22. 05. 2023. у 17:34

Србија

0 1

ПАРАЋИНАЦ НА ПОЛУМАРАТОНУ У НИЦИ: Након трке, посетио Савез Срба Француске (ФОТО)

01. 05. 2023. у 16:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације