ИГРИЦЕ СТВАРАЈУ АГРЕСИВНОСТ: Професор др Рудолф Хензел за "НОВОСТИ"

СВЕ недавне случајеве, који су од тинејџера и младића направили убице, карактерише чињеница да су починиоци претходно интензивно "конзумирали" виртуелно насиље. Ако убијање на компјутеру није довољно, прелази се на право оружје и води се стварни рат, најпре против школских другова и наставника.

Фото: З. Јовановић

Ово, у разговору за "Новости", истиче психолог, професор др Рудолф Хензел, који се деценијама бави педагогијом у пракси и науци. Дугорочне и лабораторијске студије дошле су до доследних закључака да приказивање насиља у медијима, нарочито на ТВ екрану, има краткотрајне и дуготрајне ефекте. Његово, као и "конзумирање" таквих садржаја на интернету, повећава у човеку агресивност и насиље, а ефекат је јачи у ризичним групама.

- Често гледање такве "понуде" у предшколском узрасту нарушава когнитивни и моторички развој детета, креира његову језичку и визуелну моторику - упозорава професор Хензел, руководилац минхенског Државног центра за саветовање у школству. - Прикази насиља држе инстинкте будним, а смањују рационално размишљање. Што ученици дуже седе испред телевизора, или се играју на конзолама за игре и рачунарима, лошији су им резултати из основних предмета, језика, математике и природних наука. Медијско насиље може да буде одговорно за анксиозност, депресију и дететов осећај да је планета генерално лоше место ("синдром злог света"). Оштећење здравља услед недостатка вежбања и једностране и нередовне исхране све је чешћа последица прекомерног упијања медијског насиља. (Не)вредности и (не)врлине које деци преносе ТВ и компјутерске игрице временом деградирају оне вредности које родитељи и наставници у образовном процесу покушавају да пренесу деци.

Наш саговорник истиче да недавне студије показују да један од десет корисника интернета опсесивно игра игрице и показује исту зависност као алкохоличар. Игрице у којима се елиминишу учесници, то јест одузима живот, неспорно снижавају праг инхибиције убијања понављањем смртоносних акција по хиљаду пута, што играча чини неосетљивим на бол других, поручује др Хензел. Он је томе писао у својој књизи "Игра је готова! Како убиствене игре манипулишу нашом омладином", објављеној 2011. године, где наш саговорник тврди да се, помоћу игрица, "млади образују за занимање плаћеног убице".

На питање шта интернет игрице чине са психом наше деце, професор Хензел одговара да су деца и млади који насиље гледају на телевизији, видео-снимцима и компјутерским игрицама, мање осетљиви, а временом и сасвим имуни на насиље, узимају га здраво за готово. Они су склонији агресивном и делинквентном понашању, а кад одрасту, њихова агресивност сеже до криминалне, те се лако регрутују за обављање послова који захтевају тако скројене личности.

- Компјутерске игре имају нарочито бруталан, интензиван ефекат, који наводи на убијање, доводи до губитка емпатије и гушења позитивне емоције, а с друге стране, јавља се, попут Павловљевог условног рефлекса, нагон за убијањем, посебно кад је млада особа већ оптерећена губитком вредности и неповољним окружењем у коме трпи - упозорава професор. - По налазима психологије социјалног учења, деца посматрају своје старатеље и идентификују се са њима, узимају их као узоре и имитирају их (учење по узору). Још од истраживања Алберта Бандуре седамдесетих година прошлог века, познато је да модели учења нису само стварни људи, већ и ликови са филма и ТВ екрана.

Такозвана научна дебата о ефектима медијског насиља је мит, она не постоји, тврди наш саговорник и упозорава да постоје само моћне интересне групе које успевају да у јавности оспоре релевантне научне резултате. Постоји и јаз између резултата истраживања о ефектима визуелног насиља и знања о њему, у јавности и међу стручњацима. Овај образовни јаз може да се окарактерише као недостатак знања, погрешна процена и недостатак разумевања за примену резултата истраживања на проблем насиља међу младима.

- Филмска и телевизијска индустрија не обраћају пажњу на резултате научних истраживања. Игноришу их, нападају, изврћу и фалсификују у својим емисијама, јер је моћ на њиховој страни, а друштво је подељено - каже професор др Рудолф Хензел. - Само друштвени консензус о вредностима, циљевима и узорима у образовању може дати оријентацију и подршку младима и осигурати им пут у безбеднију будућност.

Није кривац технологија

УПИТАН да ли је крвави данак интернету "увезени" проблем и може ли се данас уопште живети без технологије, наш саговорник одговара: "Зашто бисмо кривили технологију? Она је синоним напретка, лакшег живота и раста стандарда. Наравно да нам је потребна технологија, али нам не требају игре у којима су убице главни ликови. Чињеница је да већина тих игрица, где се броје мртви и тако стичу поени, долази из САД, проблем је одавно глобални и са њим се суочавају све развијене и земље у развоју. Технологија је кроз историју увек носила претњу, али је на човечанству одлука да ли ће она служити њему или он њој.

Милијарде профита

НА питање да ли је отворена Пандорина кутија, професор др Рудолф Хензел одговара да ће време само показати, али да сумња да ће бити политичке воље да се те "игре" одмах забране. Сматра, такође, да медији неће преузети одговорност и да медијске групе неће желети да се одрекну милијарда профита.

- Многе медијске корпорације део су војноиндустријског комплекса. Они величају рат, фалсификују историју, хушкају омладину на "одметничке државе" и "непријатеље" и зарађују милијарде. Због свега тога не могу да будем оптимиста - каже наш саговорник.

Одрасли да буду узори

ДИЛЕМУ како васпитати децу да буду хумани и изградити баријере њиховој потенцијалној зависности од игрица, наш саговорник истиче да "одрасли треба да буду узори деци у погледу коришћења електронских медија, посебно мобилних телефона и да их учимо вредностима које воде до суживота у заједници". Али, додаје, каква корист од закона или строгих правила, ако их не поштују медијски, нити креатори на друштвеним мрежама, а често ни родитељи ни васпитачи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације