ДРВЕТУ ДАЈЕ И ОБЛИК И ДУШУ: Горјана Поњевић Балани међу ретким женама столарима

ГОРЈАНА Поњевић Балани, из зрењанинског насеља Мужља, једна је од малобројних жена столара у Србији. Толико је вешта у свом послу да има велико поверење зрењанинског Завода за заштиту споменика културе и са овом установом сарађује: уз тренутни посао рестаурације дрвених прозора на кући Славка Жупанског, радила је једну од најлепших грађевина у Зрењанину, чувену Шехерезаду, потом зграду Библиотеке, кућу Варадијевих у Светосавској улици...

Фото Град Зрењанин

Рођена Сарајлијка, у седам држава у којима је живела, успешно се бави овим послом и непрестано га оплемењује и унапређује.

- Тако сам саздана - каже нам Горјана.

Горјана ради на рестаурацији куће Славка Жупанског, Фото Б. Грујић

Почетком ратног вихора у БиХ, избегла је у Банат, у Перлез, где јој се деда у колонизацији 1947. населио.

- После Дејтонског споразума, 1995, вратила сам се у родни град, где сам студирала Грађевински факултет. Потом сам отишла у Италију и у Форлију, почела да радим у познатој компанији за прављење дрвених степеница - наставља Горјана.

Ту је живела до 2010. и упознала свог супруга Антониа, сјајног човека, столара и њену, како каже, највећу подршку, већ пуних 26 година, колико су заједно.

- Пре 12 година добили смо ћеркицу Матеу, која се, игром судбине, родила у Зрењанину и то је разлог што смо и данас ту - "убацује" се у причу, на солидном српском, Антонио Балани.

- По доласку у Форли, запослила сам се у фабрици која је лидер у производњи унутрашњих степеница од дрвета, а с обзиром на то да нисам имала искуства, прво што сам радила било је шмирглање степеника између два лакирања - наставља Горјана.

Радила и чувену Шехерезаду у Зрењанину, Фото Википедија

Искрено нам прича да је једноставно заволела дрво, учила и брзо напредовала и онда схватила да у фабрици нема довољно простора за оно што је осетила да може да створи. Уз помоћ супруга, отиснула се у предузетничке воде у којима је и данас.

- Говорили су ми да је оно што сам одабрала немогућа мисија, ипак, успела сам да се уздигнем изнад свих предрасуда и да се остварим као жена-столар, коју привлаче екстеријер, шкуре, шалукатре, прозори, улазна врата од дрвета - наставља јунакиња наше приче, уз напомену да обожава изазове, од бренде до монтаже, или од трупца до готовог производа.

Говори нам и да јој није баш било лако на почетку.

- Скептично су ме гледали, виде жену за виљушкаром, или како вози бренту и сече трупце, вози камиончић, ради на монтажи или скели, али ето, захваљујући мојој вољи, постало је прихватљиво да постоји једна таква жена - искрена је Горјана.

Са идејом у оквиру програма под именом "Рециклажа није бламажа", Горјана је из старих кућа по Војводини узимала дрвенарију и њеном прерадом створила линију рециклираног намештаја, индустријски дизајн и ентеријер и екстеријер, под слоганом-спасимо старо и удахнимо му нови сјај!

Уз планове у наредних неколико година, а то су рад на Обилићевом венцу у Београду, обнове католичких цркава по Банату, рестаурације у Сомбору, Горјана Поњевић Балани свакодневно је ангажована на хуманитарним пројектима и активностима у којима јој свесрдно помажу Матеа и Антонио.

Подршка са супругом Антониом, Фото Б. Грујић

Ниже награде

ЗА свој рад Горјана је добила и многобројне награде и признања. Ова жена змај добитница је награде "Цвет успеха", UN Women повеље за пример добре праксе, ласкаве титуле најпредузетнице 2022. године...

Првенац

ПРВИ комад дрвета обликован у гаражи њеног свекра у Италији Горјана је поклонила најбољој другарици. Био је то њен први самосталани рад, ормарић од дивље трешње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације