МАЈКЕ КЛОНУЛЕ, ГРЧИ ИМ СЕ УТРОБА ШТО ИХ ЈЕ НОСИЛА: Црни барјаци уместо ђурђевданских венаца - сахрањена петорица младића у Малом Орашју

УМЕСТО шареним ђурђевданским венцима, Мало Орашје окитило се црним барјацима. Вијоре се на кућама. Пет их је остало без синова, а остале без браће, братанаца, ујака, сестрића... У Србији је тродневна жалост.

Фото: Д.Миловановић

У Малом Орашју жалост је вечна. За сваког ко се икада овде родио. Због свих који су мртви суманитом одлуком убице.

Двадесетак младића и девојака се пре три вечери окупило да слави живот. Родило се у селу дете. Никога нису дирали, никоме сметали, ништа скривили. Само су се нашли на путу монструму који је сејао ужас по шумадијским селима.

Усмртио их је на стратишту. На месту где су стрељани сељани у Другом светском рату.

Стрељао их након наредбе да легну на земљу у тишини. Какав то ум и срце могу да учине?

Каква то рука може рафалом да покоси невине? Муче ова питања све.

На месту језивог злочина још стоји скоро све како су оставили другари. Остаци логорске ватре, гајбице, столице. Ту је и звучник са којег су слушали музику. Музика се у селу дуго после овога неће чути.

Ту су и завоји. И крв. И споменик жртвама рата испод кога су убијена деца.

- Ово је катастрофа, туга. Деца, шта су скривила. Што их уби. Што монструме, очајан је сељанин док чека да запали свећу.

Нису измишљене речи које би могле да дочарају каква је бол завладала селом. И тишина. Она просто гуши овог Ђурђевдана.

Фото В. Н.

Петоро момака, стасалих да живе, да се жене и остављају наследнике селу, да и оно преживи, испраћени су заувек са кућних прагова.

У сваком се дворишту служило опело, а потом су се реке ожалошћених слиле у срце села, у црквену порту. Ту су се младићи поново срели, да заједно наставе даље.

Црквена звона два дана као да не престају. Резак звук ломи тишину у ваздуху на парчиће.

Да се сломи свако срце. Чују се само она и петлови. Само што ови не најављују свитање већ мрак за душе родитеља, браће, сестара.

Ковчези са телима стижу редом у црквену порту. Немања, Лазар, Марко, Александар и Никола. Заједно у животу. Заједно у смрти. Заједничко опело им служе свештеници овдашње парохије. Ни њима није лако. Стегла се срца под мантијама.

Очевима се укочиле вилице, обрве им затвориле очи. Мајке клонуле. Грчи им се утроба што их је носила. Ти грчеви стежу им лице. Боре се за ваздух, за свест.

Она што је под срцем носила најмлађег, Николу, наслонила је главу на супруга. Маркова мајка само ужас носи на лицу. Рида Немањина мајка, не стаје. Плаче и мушко и женско.

Foto: Фото: Д.Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Али све је језиво тихо. Само се понекад чује повик "Лекара овамо" - некоме кад позли.

Моле се људи за душе деце, пале свеће. Не стигну да изгоре, прави се место за нове.

Моле се родитељи и пријатељи да рањени синови и ћерке победе. Моле се за живот Петра, Јована, Николе, Анђеле, Немање, Андријане, Матеје... Да победи живот. Свако овде страхује само да не чује да још неког од деце више нема.

Љути су сељани на монструма. Немају одговор на питање - због чега.

Мало Орашје никада, чини се, неће бити исто. Питомо, мирно, забачено село. Сада се овде настанила велика туга.

Сви ће почивати на истом месту, на сеоском гробљу. Заједно. Другари. Стасали момци. Неожењени. Жртве невине.

Заледило се све у мајском дану. Слика је мртва. Мртве су душе и мртви снови. Мртви не осећају ништа, а живи су утрнули.

* * * * * * * *

Сине, ево ти иде учитељица

Мало је мало Орашје да прихвати све који су дошли да поделе тугу.

- Била сам свима учитељица. У које год двориште сам ушла да запалим свећу, дочекали су ме речима: "Сине, ево ти иде учитељица" - каже жена гушећи се у сузама. Грли се са другарима Николе Милића из 8/2.

* * * * * * * *

Крвави пир

Убица Урош Б. у ноћи између четвртка и петка у селу Мало Орашје код Смедерева ватреним оружјем усмртио је пет особа и шест ранио, а у суседном селу, седам километара даље, Дубони, усмртио је још троје и осам ранио. Ухапшен је после девет сати и потраге у којој је учествовало око 600 припадника полиције. Нађен је у околини Крагујевца, удаљеном око 60 километара од места злочина.

* * * * * * * *

Блажић саслушан: Пуцао сам да заплашим мештане

ОСУМЊИЧЕНИ за вишеструко убиство Урош Блажић признао је на саслушању у Вишем јавном тужилаштву у Смедереву, где му је јуче одређен притвор до 30 дана, да је починио убиства аутоматском пушком и пиштољем на три локације у Малом Орашју најпре, а потом и у Дубони и да је "пуцао у групу од више особа које није познавао и то да би заплашио становништво ових села".

Осумњичени је изнео одбрану у присуству адвоката, а како "Новости" незванично сазнају као мотив за осмоструко убиство је навео "освету јер су га људи омаловажавали, говорили лоше о њему и његовој породици". Рекао је, такође, да му је пао мрак на очи".

Он је 4. маја, у касним вечерњим сатима и у току ноћи, на територији Смедерева и Младеновца, хицима из аутоматског оружја, усмртио осам, а покушао да убије још 12 особа.

Током бекства украо је возило, а потом уз претњу бомбом таксисити и трудници код Малог Пожаревца, приморао таксисту да га превезе до куће рођака на територији општине Крагујевац, где је и ухапшен.

Приликом претреса осумњиченог и просторија које је користио пронађена је већа количина оружја и муниције.

Аутоматска пишка којом је извршен злочин није пронађена. Осумњичени је полицији и тужиоцу рекао где је одбацио оружје, и водио их на то место. Међутим, оружје није тамо пронађено. Наставља се потрага за пушком.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације