ПРОТЕРАНО ОКО 100.000 СРБА, НАСЕЉЕНО ИСТО ТОЛИКО АЛБАНАЦА: Изложба о зверству албанских квислинга на КиМ у Народном музеју Крушевац

АУТОРСКА изложба "Прећутани злочин: Зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату" др Ненада Антонијевића, музејског саветника у Музеју жртава геноцида, биће отворена 1. марта у Народном музеју у Крушевцу и трајаће до 25. марта.

Музеј жртава геноцида

У Музеју жртава геноцида објашњавају да је након Априлског рата 1941. године, територија КиМ споразумом фашистичке Италије и нацистичке Немачке, од 23. априла 1941. године, подељена између италијанског, немачког и бугарског окупатора. Највећи део КиМ је остао под италијанском окупацијом и анектиран је "Великој Албанији" краљевским указом и указом краљевског намесника од 12. августа 1941. Призренска котлина, Метохија, централни део Косова, део Неродимља и Горњег Поморавља, Дреница, а од априла 1942. године и Ибарски Колашин, анектирани су "Великој Албанији". Немачкој је припао северни део Косова (Косовска Митровица и Вучитрн), као и Мало Косово (Подујево). Ове територије су укључене у српско управно подручје као Косовска област у рангу округа, у којем су фактичку цивилну власт имали албански квислинзи. Бугарској су припали Качаник, Сиринићка жупа, део Неродимља и Горњег Поморавља.

- Већинска албанска заједница је окупацију Краљевине Југославије дочекала као ослобођење и подржавала поступке својих политичара и наоружаних сународника - кажу у Музеју жртава геноцида. - На удару терора албанских квислинга први су били солунски добровољци, колонисти и насељеници. Најдрастичнији примери терора албанских квислиншких формација, али и окупаторских снага (Немци, Италијани, Бугари) били су злочини почињени над српским цивилима, напади на манастире, цркве и друге верске објекте, монаштво и свештенство СПЦ, као и Холокауст над припадницима малобројне јеврејске заједнице, нарочито у Приштини.

Уследила су убиства, застрашивање, малтретирање, мучење, тровање, рањавање, интернације, затварање, хапшење, пребијање, принудни рад, уцене, отмице, силовање, узурпирање ораница, прогон са поседа, пљачка, одузимање или уништавање покретне и непокретне имовине... Посебно тешки злочини били су отмице жена, девојака, деце, силовања и присилна одвођења девојака из родитељског дома и удаје без пристанка уз присилну промену вере, као и тражење новчаног откупа за отете српске цивиле.

Музеј жртава геноцида

- Албански квислинзи су намеравали да униште трагове о вишевековном постојању и животу Срба. Куће и други помоћни објекти на сеоским имањима су спаљивани или рушени до темеља. Међе на њивама су уништаване. Извори пијаће воде, посебно бунари, често су били тровани, уништавани су читави воћњаци и други засади. Сеоска гробља су скрнављена рушењем надгробних споменика и раскопавањем гробова, а дешавало се и да буду преорана. Српско становништво се пред албанским терором склањало у централну Србију, Црну Гору, у градска насеља и српске православне манастире на КиМ. Окупатори су предузимали казнене експедиције и слали Србе у интернацију у логоре у Италији и Албанији. Посебно суров терор и репресалије извршене су над припадницима клира СПЦ - кажу у Музеју.

Музеј жртава геноцида

Аутор поставке у Крушевцу је др ум. Никола Радосављевић, кустос у Музеју жртава геноцида. Реализацију изложбе омогућили су Министарство културе и Фондација Музеја жртава геноцида под управом Станка Дебељаковића, а подржали Народни музеј - Крушевац, Музеј Југославије, Војни музеј и Ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије "Венац".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације