ХРАНИТЕЉИ БОЉИ, АЛИ СВИ ЧЕКАЈУ ДОМ: Зашто у Србији није заживео породични смештај за одрасле, који је хуманији, а за државу јефтинији

ХРАНИТЕЉСКЕ породице као модел збрињавања старих за сениоре су, свакако, и комфорнија и хуманија варијанта од колективног смештаја у старачким домовима, а за породицу и државу и јефтинија. Уз то, овај концепт обезбеђује посао и плату за оне који се прихвате бриге о најстаријима, или бар осигурање и радни стаж ако су хранитељи истовремено и сродници.

Foto Arhiva

Овако је у теорији, а у пракси - готово нико неће у хранитељску породицу, или бар не зна да овај модел бриге о старима постоји.

Услугу породичног смештаја, која према подацима Министарства за рад и социјална питања постоји у 110 градова, остварује се у правом смислу у свега општина 12, и то за 977 особа старијих од 26 година. Само 318 особа старијих од 65 смештено је у породице. С друге стране, у домовима за одрасле и старе је 13.680 корисника. За смештај се, ако су "на гласу" у овим центрима чека месецима, док се на многе домове и сами корисници и њихове породице жале због неадекватних услова и недовољне бриге о најстарјима. Зашто су, онда, хранитељаске породице као модел, скрајнуте?

Нада Сатарић из Удружења "Снага пријатељства - Амити", сматра да се код нас више форсира домски, него смештај старијих у породице, иако он побољшава квалитет живота. Социјални радници готово и не препоручују хранитељство за одрасле, а главни разлог је што оно нормативно-правно није у потпуности регулисано.

- Својевремено је донет Правилник о хранитељству, отворени су регионални центри за породични смештај и усвојење, али се они баве само децом и младима. За почетак би то требало решити, па онда радити на промоцији хранитељства, анимирати породице које могу да прихвате старије у своју кућу и обучавати их за нове улоге. Овај вид смештаја постоји у земљама у окружењу, али и тамо је, осим у Хрватској, тек у повоју - каже Сатарићева.

Предност смештаја одраслих у хранитељским породицама за нашу саговорницу је неупитна, поготово што сматра да тај модел није толико радикална промена за стару особу као што је пресељење у дом:

- Одласком у установу, старија особа губи комодитет који је имала раније, као и део своје индивидуалности, нема више своју собу и кревет за спавање, већ цимере, дели трпезарију са великим бројем људи, често и тоалет, не управља даљинским управљачем телевизора, не може да отвори прозор када хоће... Такође, не може да утиче на то шта ће бити за доручак, ручак или вечеру и нема приватност коју има у свом дому - наводи Сатарић.

Већи део новчане надокнаде која следује хранитељима, намењен је за издржавање корисника, односно обезбеђивање хране, одеће, лекова, а мањи део новца обезбеђује се за рад хранитеља и доприносе за обавезно пензијско-инвалидско и здравствено осигурање. Ако би се бриге о старијем прихватио рођак, њему би се уплаћивао само износ за издржавање корисника и доприноси, док се његов рад не би финасирао из државне касе.

Државу издржавање на породичном смештају месечно кошта 31.420 динара по особи, што је мање него што родбина или сам корисник издвајају за смештај у јефтинијем старачком дому. Уколико хранитељ није сродник, за његов рад издваја се додатних 15.070 динара, док се подразумева да рођацима не треба плата за бригу о најближима, па је они ни не добијају.

И када се занемаре могућности оваквог радног ангажовања, и финансијска уштеда за породице старих, Дајана Костић, супервизор службе за одрасле и старе у Центру за социјални рад Стара Пазова, у породичном смештају види бројне предности: ту се негују социјални контакти, свима је лакше када су у познатом окружењу, брине се о здрављу, о задовољењу потреба...

- Корисници се укључују у активности не само породице, већ и заједнице - каже Костић. - Код хранитеља нису строго прописани услови када може да изађе и оде у посету, као што је то у домовима. С друге стране, процедуре за пријем у социјалне установе су прекомпликоване, а места је јако мало.

После дугогодишњег рада у струци, Костићева сматра да је ово једна од најбољих услуга коју додатно треба развијати. Процедура како се постаје хранитељ је прописана, а подобност и услове проверава Центар за социјални рад.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације