ГРАД ХЕРОЈ ПРИМИО МИЛИОН ИЗБЕГЛИХ ЉУДИ ИЗ СИРИЈЕ: Сведочанство репортера "Новости" - јесен 2021, Газијантеп и Шанлијурфа

НИКО није ни слутио да ће Газијантеп на странице своје бурне прошлости уписати разоран земљотрес који је прошле недеље погодио овај град на југоистоку Турске.

Газијантеп пре разорног земљотреса, Фото С. Видачковић

Жртве се још броје, а бројке су стравичне, преживели се траже без предаха, а док из минута у минут гледамо акције спасавања из рушевина, сећамо се како је изгледала наша посета овом крају Турске, древној северној Месопотамији у септембру 2021.

Газијантеп, по многима најлибералнији град у овом турском региону, налази се на око сат времена вожње од границе са Сиријом. У преводу са арапског, "гази" значи "ратник", "освајач", "херој", а Турци га зову кратко - Антеп. Као што му само име каже, Газијантеп се понео као херој када је рат беснео у Сирији, само у једном дану примио је више од 200.000 избеглица, а укупно их је дошло готово милион. Турци би нас сада исправили и поносно рекли да код њих нема избеглица, него да су сви гости. Помогли су својим пријатељима и рођацима из Сирије, са којима деле историју и културу.

Деца из Сирије кренула су у школу, уче турски, док су одрасли отворили продавнице или ресторане где су домаћи и страни гости долазили да пробају - турска топла јела и сиријска хладна.

Археолози пронашли бројне музејске експонате, Фото С. Видачковић

Газијантеп је пример толеранције и прагматизма, представља спој оријенталне и европске културе и важи за један од најстаријих непрестано насељених градова на свету. Према неким подацима, на месту данашњег Газијантепа постојало је насеље још пре 5.650 година. Људи су овде мање конзервативни него у другим крајевима југоисточне Турске, али су свуда опуштени, гостољубиви, срдачни. Жене су слободније обучене него, рецимо, у Шанлијурфи, али једнако пристојно.

Локална храна у Газијантепу сматра се толико добром да се прича да људи "лете из Истанбула како би овде доручковали". Важи за родно место баклаве, а познато је и по производњи тепиха. Непрегледне плантаже пистаћа налазе се на путу ка овом граду, одакле год да долазите. Посетили смо те 2021. и тамошњи највећи светски музеј мозаика "Зеугма" који, према последњим информацијама, срећом, није много оштећен током земљотреса.

Све експонате пронашли су археолози на обали Еуфрата, а најпопуларнији је "Циганка", на ком се види део женског лица и очи са продорним погледом. И даље се воде полемике да ли је на мозаику лице девојке или Александра Македнског. Још памтимо вечеру у ресторану подно тврђаве из 6. века, у самом центру града, коју је недавни земљотрес сравнио са земљом.

Фото С. Видачковић

Потресне су данас слике као последице потреса које је немилосрдна природа оставила за собом у Шанлијурфи, граду који смо такође посетили током наше авантуре пре две године. Урфа, како је Турци зову, има два милиона становника, богату историју, али је и даље непривлачна туристима, јер је од границе са Сиријом, где су чести немири, удаљена тек 50 километара. Некад Едеса, данас Шанлијурфа, привлачи многобројне исламске вернике.

У самом центру видели смо старе камене куће са равним крововима, базаре, пролазили смо уским улицама са калдрмом, посетили многобројне џамије, фотографисали се поред прелепих градских фонтана и у парковима, ушли у антички дворац... Укратко, Урфа је музеј под отвореним небом. Атмосфера која нас је тада дочекала у овом граду била је источњачка, опуштена, а иако Урфа има бројне историјске знаменитости, није било оне западњачке неприступачности и опомена на сваком кораку.

Још памтимо како се изнад античких некропола које су Римљани правили пре 2.000 година на врху брда налази насеље. И то не елитно, са вилама и високим оградама, него обичне куће, где се веш суши на терасама, а деца јуре лопту по низбрдици, док туристи неколико метара даље гледају античке гробнице. И то ником није сметало. Људи у овом граду - Турци, Арапи и Курди, веома су љубазни и гостољубиви, али и врло религиозни и конзервативни. Странце овде препознају на километар, а нема жене која на улици није покривена. Прекорне погледе тамошњих житељки и одмеравања од главе до пете добили смо због мало гласнијег смејања на улици и, вероватно, голих рамена.

Иако звучи чудно, у овако религиозној средини, где чак и у хотелским собама постоји серџада - простирка за молитву, а на аеродромима и у ресторанима и посебна просторија за клањање, пре смо нашли алкохол него турску кафу. Енглески слабо ко зна, али мештани су толико добронамерни, спремни и вољни да бесконачном пантомимом помогну и упуте на жељену локацију.

Земљотрес је променио комплетну слику оба града, али, остаје вера и уверење да ће несаломиви дух и оптимизам који смо пре годину и по видели код Турака који живе у Газијантепу и Урфи помоћи да преброде ову трагедију.

БРАТИМЉЕЊЕ СА БЕОГРАДОМ

ДА се природа није сурово поиграла са Газијантепом, делегација овог турског града требало је да за десетак дана дође у Београд. Како је рекао градоначелник српске престонице Александар Шапић, било је планирано да представници два града потпишу споразум о братимљењу и да разговарају о будућој туристичкој, културној и економској сарадњи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације