ЗАШТИТИТЕ ОБЕЛЕЖЈЕ УСТАШКИХ ЖРТАВА: Потомци сремске породице Аничић траже да држава брине о гробу мајке и њених петоро малишана

СПОМЕНИЦИ, ти окамењени подсетници угашених живота, стицајем околности понекад пред нашим очима оживе најпотресније судбине, попут оне која је 1943. године у сремском селу Јамена задесила мајку у благословеном стању Савку Аничић (38) и њено петоро деце - Николу (11), Саву(9), Јелку (7), Гордану (5) и Миленка (3).

Фото приватна архива

Усташе су тада бануле на имање Аничићевих и камама, у неколико минута, затрли породицу, док је глава куће Иван са групом мештана већ био депортован у Јасеновац, из коjeг се никада није вратио.

Фото приватна архива

- Ми смо против измештања јер, да је то желео, мој ујак Слободан Аничић, који је наследио Иваново и Савкино имање, учинио би то одмах по завршетку Другог светског рата. И његова сестра, а моја мајка Зора била је против тога јер нису они умрли у миру него у усташком злочину. Не желимо да преправљамо ни оно погрешно уклесано слово у презимену. Наша жеља је да се гроб заштити оградом и да се евидентира као споменик културе и сећања - објашњава за "Новости" професор Селаковић.

Фото Архив Војводине

Власник парцеле Милан Савић каже за наш лист да штета није нанета намерно. Живели су, вели, годинама у Швајцарској и "знамо шта значи поштовати другог". Напомиње и да су и његови преци из Јамене били жртве Немаца и усташа у рату.
- Мој млађи син је орао, хтео је да уклони сав коров око споменика. Онда ми то упегламо около дрљачама, чак смо и прскали хемикалије око споменика да не расте коров. Не бих ја дирао то гробно место због своје троје деце. Била би велика греота да оштетимо тај споменик, није нам била намера, ја сам се извинио људима. Они, ако желе, могу гроб да заштите бетонским стубовима и оградом. Нека то учине, нама неће сметати - предлаже Савић.
Додаје да, када је купио њиву Аничића, она се простирала на 22 јутра, а новим куповинама од комшија укрупнио је посед. Сада у комаду има 30 јутара (17 хектара). На њиви на чијем средишту је споменик Аничићима раније је сејао уљану репицу, а ове године кукуруз.

НИЈЕ ХТЕЛА ДА БЕЖИ
НЕКОЛИКО дана уочи злочина над Савком и децом, у шуми удаљеној десетак километара, партизани су разбили усташе. Они су разјарени кренули према Стожинцима, првом хрватском месту и наишли на Савкин салаш. Мештани су чули да долазе. Бежећи у шуму звали су и Савку, али одмахнула је руком: "Ма, куд ћу са оволиким стомаком, а и што би мене и децу дирали, нису ваљда нељуди."
Немци су прошли, нису им наудили, а онда су дошли усташе и припадници ханџар дивизије. Прво су побили децу, па тек онда Савку, а затим запалили салаш и шталу. Немоћни, из оближњег шумарка мештани су немо гледали тај злочин и слушали јауке. Тек увече, када су злотвори отишли, вратили су се да покупе беживотна тела која су гладне свиње из запаљене штале додатно унаказиле.

Фото приватна архива

ЖРТВЕ ПОНОВО ИМАЈУ ИМЕ

ТРОМЕЂА
ЈАМЕНУ као да је неко спустио у џеп на тромеђи па заборавио - приљубљена је с наше стране уз границу, десно је Хрватска, преко Саве Босна и Херцеговина, а од првог наредног места Моровића деле је 22 километра шуме. У Другом светском рату Јамена је изгубила 1.500 мештана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације