С ЕВРОПОМ СЕ НЕ СМЕМО ЦЕНКАТИ ОКО ЋИРИЛИЦЕ: Проф. др Славко Петаковић за „Новости“ о положају просвете, као стубу сваке државе

ЋИРИЛИЦА спада у највише културне вредности наше заједнице и у односу према њој одражава се заправо наш однос према сопственој прошлости и будућности. Богатом националном баштином издавна смо једна од нити у везивном ткиву европске и светске културе, те смо у том погледу, равноправно са другим народима, домаћини у Србији и Европи.

Фото Приватна архива

Овако о значају ћирилице за наш идентитет говори проф. др Славко Петаковић, управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, који наглашава да је ово писмо једно од темељних обележја нашег културног бића, што је преточено и у слово закона, које каже да је ћирилица "упориште националног идентитета".

А, на питање да прокоментарише сумње које провејавају код појединих културних посленика да је и ћирилица један од каменова спотицања на путу Србије ка ЕУ, наш саговорник каже:

- Нема разлога да нас у сопствену кућу неко припушта условљавајући нас одрицањем од својих идентитетских обележја. У супротном, на такву "погодбу" не треба да пристанемо.

Проф. Петаковић је и потпредседник Друштва за српски језик и књижевност, које је одлучило да помогне ђацима из Русије и Украјине да науче наш језик, на којем слушају наставу, а не знају га. Тако је предложено да српски језик постане обавезан изборни предмет за ученике из ове две државе.

* Још раније друштво је предложило да српски језик добије натпредметни статус и буде уведен и на факултете. Ко то кочи и зашто?

- Иницијатива коју помињете упућена је Министарству просвете прошле године и то се поклопило са периодом у коме је Влада деловала у техничком мандату. Друштво је добило одговор да ће иницијатива, у складу са законском процедуром, бити достављена Заводу за унапређење образовања и васпитања, Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања и Национално-просветном савету, од којих ће се тражити мишљење. Након тога, саопштено је, она ће бити разматрана када буду формирани нови сазив Скупштине и Влада. У међувремену, НПС се позитивно изјаснио о иницијативи.

* Језичка култура нам је све лошија, суочени смо са накарадним јавним говором и врло слабом писменошћу...

- Ситуација у приватној, јавној и свакој другој комуникацији недвосмислено сведочи да је дошло до снажног опадања нивоа језичке културе, што захтева одлучну и јасно усмерену акцију. Противници увођења натпредметног статуса или повећања броја часова српског језика и књижевности сматрају да је добром наставнику довољан редовни фонд часова. То је вероватно тачно у повољним околностима. Јер, уколико неки културолошки миље снажно подржава просветни систем, образовни процес тече релативно глатко. Међутим, када окружење које чини медијски дигитални универзум неретко девастира језичку норму у свим слојевима, чему су ученици изложени свакодневно, верујем да у перспективи, без одређених промена у настави српског језика и књижевности, имамо разлога за велику бригу.

* Као дугогодишњи професор на Филолошком факултету у Београду, шта уочавате као највеће проблеме српске просвете?

- Српска просвета оптерећена је многим међусобно повезаним и условљеним проблемима, које је тешко побројати. Највећи проблем је то што се на такозване наставничке смерове на факултетима у последње време уписује све мањи, каткад и једноцифрени број студената.

* Због чега је тако и какве последице могу да буду?

- Млади су свесни да је професура превасходно начин живота, па тек онда професија, и то релативно мало плаћена, те не желе да се изложе ризику неизвесне будућности. С друге стране, просвета је суштинско врело виталности сваког друштва јер коју год делатност да означите као "стуб заједнице" - здравство, судство, правосуђе и редом даље - све имају заједнички именитељ: њихови носиоци су поникли из школског система. Дакле, проблем ће се увећавати док год млади нараштаји буду избегавали да своју будућност вежу за просвету, јер ће се тиме темељи нашег друштва растакати.

* Ниједна друштвена област није заштићена од утицаја политике, па ни лингвистика. Које све опасности то носи?

- О изузетном значају језика посредно сведочи и тежња политичких и културних елита држава насталих након распада Југославије да управо посредством језичког културног обрасца нађу упориште националној индивидуалности. При томе често носиоци политичке моћи са предумишљајем занемарују научне чињенице, уз подршку оркестриране медијске кампање. Српски лингвисти и све кровне релевантне научне институције које их окупљају дали су свој суд о овом и сличним питањима. Лингвисти не могу спречити утицај политике, али га значајно могу релативизовати отпором заснованим на проучавању историје језика.

Foto: Printskrin

* Осим језика, други народи у региону отимају нам културну баштину, па неке од највреднијих српских споменика културе проглашавају за своје. Шта би требало предузети?

- Систематским и непоколебљивим неговањем научног приступа изучавању наше и туђе баштине једино се може стећи објективна и непорецива представа о историјском току културног и духовног бивствовања на овим просторима. Потребно је упорно приказивати резултате таквог приступа, уз непристајање на било какве политичке, идеолошке или неке друге калкулације којима се на просторима негдашње заједничке државе настоји легализовати отимачина српског материјалног и нематеријалног наслеђа.

* Траје и отимање око дубровачке књижевности. Реците нам, чија је дубровачка књижевност - српска или хрватска?

- Српска филологија дала је обол свестраном проучавању дубровачке културне и књижевне историје. У скорије време у једној значајној публикацији осветљен је рад преко четири стотине научника, ерудита, истраживача разних профила који су проучавали дубровачку књижевност и културноисторијску традицију. Унутар те моћне струје нарочити углед имају посвећеници чија је специфична методологија рада постала самосвојна толико да су названи "београдском рагузеолошком школом". Њен родоначелник, славнога имена и дела у науци, био је Павле Поповић, професор Београдског универзитета. Он сам, као и његови наследници чија су најужа научна интересовања везана за дубровачку књижевност, готово по правилу, завређивали су чланство у Српској краљевској академији, тј. Српској академији наука и уметности (Петар Колендић, Драгољуб Павловић, Мирослав Пантић и Злата Бојовић) или у сродним институцијама, као што је Академије наука и умјетности Републике Српске (Бранко Летић). И сви они, да одговорим на ваше питање, сматрали су да је научно исправан став који је формулисао Поповић - "дубровачка књижевност је српска бар колико и хрватска". Ово становиште до сада није аргументовано обеснажено.

* Једном приликом сте рекли да је Дубровник можда и највећа ризница грађе за проучавање историје средњовековне Србије.

- Највећи корифеји наше историографије свој научни ауторитет стицали су на изворишту, изучавајући грађу у дубровачком архиву. Архивска грађа и радови многих историчара осветљавају дубоке и чврсте везе Дубровника и Србије, чије владаре су власти Републике Светог Влаха каткад називале "јединственим пријатељима и заштитницима". Све ово нам говори да постоји духовна спојница између дубровачке и српске традиције, од давнина до новијих времена. И овлашно набрајање књижевника - Матија Бан, Андра Гавриловић, Вид Вулетић Вукасовић, Милан Савић, Душан Богосављевић, Александар Видаковић, Јован Дучић, Милош Црњански, Иво Андрић, Славомир Настасијевић, Иван В. Лалић, Данило Киш, Милорад Павић, Саша Хаџи Танчић, Радован Братић, Радован Бели Марковић - у чијим делима су посредно или непосредно евоциране дубровачке теме, показује присуство културолошке основице са којом су српска историја и књижевност у нераскидивом сазвучју.

АМБАСАДОРИ НАШЕ ДОМОВИНЕ

* Које бисте акције Друштва за српски језик и књижевност издвојили?

- ДРУШТВО уз подршку Министарства просвете организује семинаре за колеге које у дијаспори држе наставу посвећену српском језику, књижевности и култури. Тако наставници и њихови млади ученици ван матице постају својеврсни амбасадори наше домовине. Такође, на семинарима српског језика за стране студенте славистике у Међународном славистичком центру при Филолошком факултету у Београду, стасавају будући професори, дипломате, културни посленици, који сународнике у туђим земљама упознају са нашом традицијом.

Препоручујемо

Образовање

0 0

СРПСКИ ЗА РУСЕ И УКРАЈИНЦЕ: Србисти покренули иницијативу да се у школама помогне ђацима из земаља у рату

02. 02. 2023. у 06:15

Додатак Култура

0 0

РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ: Српски језик у огледалу стварности

31. 01. 2023. у 08:41

Друштво

0 0

СРЦЕМ НЕГУЈУ ЈЕЗИК У ТУЂИНИ: Блаженка Тривунчић, координатор допунске наставе Српског језика у Француској, Италији, Словенији и на Малти

09. 01. 2023. у 11:39

Култура

0 10

ИНТЕРВЈУ Милош Ковачевић: Служим народу одбраном нашег српског језика

22. 01. 2023. у 12:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације