КРОЗ СМЕТОВЕ ПЕШАЧИЛА 26 КИЛОМЕТАРА ДА ПОРОДИ ИЛИНКУ: Човештво бабице Анице из Ивањице се не заборавља ни после више од четири деценије

НИЈЕ бројала колико је пута својим топлим рукама, пре управо порођених мајки подигла њихове бебе да их виде њихове рођене.

Фото Приватна архива

Да упамте први плач и радости рађања. Није писала колико је пута казала: Мајко, родили сте кћерку, права лепотица. Колико је пута подижући малено, тек на свет допутовало биће рекла: Мајко, родили сте сина, прави је делија. Здрави су, нека буду и срећни.

Никада ником није говорила кроз какве је невоље пролазила до ових анђеоских тренутака, до ових тренутака среће породица којима је помогла да им на свет стигну њихови малени анђели. Јер, бабица је, у временима прошлим, покад била важнија од лекара.

А, она... Она је често сама пролазила недођијама око Ивањице и подно Голије у време када у овдашњим забитима није било ни струје ни воде. Ни свеће. Када су се ти малени животи, кад су се већ родили, борили и изборили да живе. На њеним длановима, рукама попут каквог чаробњака умиривала их, да би мајке које је породила биле спокојније.

Ово је прича о Аници Лугић (84) из Ивањице која је, током четири деценије рада у неисписану датотеку уписала више од три хиљаде беба својим рукама подигнутим пре првог плача, подигнутим изнад лица мајки. Да их упамте.

Ова жена, заната узвишеног, хероина је подвига "Вечерњих новости" 1981. године, којој се поклонила велика Југославија, када је кроз сметове у висини својих рамена пешачила двадесетшест километара и помогла Илинки Поповић да, из ризичне трудноће, изнесе своју трећу бебу.

- "Новости"! Моје "Новости"! Не могу да верујем. Син ми је јуче ракао: "Мама, зваће те. Сад да те сликам и пошаљем им. Ти знаш где ти је плакета." О, како не знам. И плакета и повеља су ту. Док живим, чуваћу их, кад "одем", чувај ти.

Тако смо почели разговор са нашом Аницом Лугић. Племенитог дела и лепог људског лица.

Аница Лугић, Фото Приватна архива

И тако се обрадовала као да је стигао позив од најрођенијих, из даљине, које одавно видела није, а толико их лепих успомена веже.

- Да, баш ме најлепше успомене вежу за "Вечерње", тако смо их звали - каже нам.

- Прве су писале о мом, јоој, том путу који се на срећу добро завршио. Још чувам све текстове и фотографије. Е, било је то време кад нас је љубав и у послу и у животу покретала - каже гласом приличнијим младости.

- Мало је тада било оних у нашем послу који су улазили без емоција. Децо драга, па, нико није радио да би га славили и хвалили.

Др Павле Грегорић, председник жирија, уручује Аници плакету, Фото Приватна архива

Нисам ни ја. И у овим годинама бих истим путем ишла, верујте. Ако би ме неко позвао да помогнем, опет бих ишла.

Деветнаести новембар 1981. Пролазимо кроз овај дан са Аницом Лугић.

- Све засуто снегом, све оковано ледом. Таман сам се вратила са дежурства и таман дремнула, зову из Дома здравља: "Анка, из Братљева дошао човек, порађа му се жена." А, Братљево као сва села у нашој недођији, колико је тачно удаљено од Ивањице... Знам ја, нема тамо ни струје ни воде, али не знам колико је до тамо времена потребно да стигнем на време. Пешачимо, пешачимо, снег до врата. Имам штап, али бадава, и рука до рамена упада са штапом. Застанемо на тренутак... Каже мени човек породиље Илинке Поповић овако: "Бабице, опрости ми, ја сам доктору рекао шест киометара..." Савио главу, а лице му готово урања у снег. Плаче. Каже: "Није шест. Двадесет шест." Ништа, кажем му, идемо, а ноћ пада. Седам сати пешачимо, а не знамо да ли ћемо стићи. Не осећам хладноћу ни то што сам мокра до врата. Само дрхтим да ли ћемо стићи. На срећу, све је било... Све је било на срећу. Пред зору моја Илинка је родила момчића, имао је четири килограма. То јој је треће дете, и две претходне трудноће биле су ризичне. Ујутро, Илинка почиње да крвари.

Шта ја имам да помогнем? Навучем рукавице, па полако делић по делић постељице... И крварење стане... Сад поново за Ивањицу. Иде са мном и Илинкин муж да јој донесе лекове. Ја га питам: "Шта ти оно рече, само шест километара..."

Њеном чину дивила јој се и глумица Тања Бошковић, Фото Приватна архива

Насмејала се Аница, као некад. Млађе колеге у Дому здравља још је памте по ведрини духа, љубави и посвећености послу. Причају нам да је само таква снага могла да издржи све невоље, па и најтежу, кад је прерано из живота испратила кћерку. Утеха су јој њена и деца сина Милана, угледног лекара у овом крају. Четворо унука и два праунука су јој деца подарила. И то је, каже, снажи да још поживи.

Са сином др Миланом Лугићем, Фото приватна архива

ИМЕ ДАЈУ ЗБОГ ЗАХВАЛНОСТИ

ПО нашој Аници Лугић, бабици чијој су храбрости и снази у штампи приписивали моћ булдожера, бројне девојчице чије је мајке порађала, добијале су њсеноиме. И сад су девојчице из Ивањице - Анице, девојке, мајке, па и баке. Тако у овом крају чувају успомене и исказују захвалност хероини.

Аница чува све објављене текстове о свом подвигу, Фото архива Новости

ДА НАМ КОЛЕВКЕ НИСУ ПРАЗНЕ

СЕДМОРО деце имали су моји родитељи, све ћерке. Били смо поштовани, али, као свуда, све сама сиротиња. Ни хлеба, а камоли уз хлеба - прича нам Аница.

- И ја се испрсим да у таквој немаштини упишем гимназију. Устали сви: каква гимназија, дај нешто од чега ћеш што пре да зарадиш кору хлеба. Тако ја упишем школу за бабице и одмах добијем посао. У деветнаестој сам већ била мајка. Млад човек све лакше поднесе и бригу и терет немаштине. Зато бих поручила младим женама да рађају. Да колевке у Србији не буду празне.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ДУЖНИ СМО ДА ЧИНИМО ДОБРА ДЕЛА: Призренска Богословија прибежиште и уточиште свом народу у најцрњим данима погрома, лета 1999. године

24. 01. 2023. у 11:00

Друштво

1 4

ВЕЉУ НИСУ ЗАУСТАВИЛЕ НИ НАТО БОМБЕ: Велимир Теодоровић, из Сремске Каменице, пре 24 године са срушеног Моста слободе евакуисао деветоро људи

10. 01. 2023. у 09:30

Друштво

0 1

НЕШИН СЛАТКИ ДОДИР ЉУДСКОСТИ: И ове године ишао до Кикинде да би уручио поклоне за 11 најмлађих

07. 01. 2023. у 19:00

Друштво

0 0

КАЈАКАША ОД МОРАВЕ ОТЕО: Здраво Дракул, из Чачка, спасао суграђанина

06. 01. 2023. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације