ПОСЛЕДЊА ПОРУКА ВЕЉКА ЧУБРИЛОВИЋА У СВЕТОМ ПИСМУ: Унуке учесника Сарајевског атентата о последњим данима свог деде
ТРЕЋЕГ фебруара навршава се 108 година откако је убијен један од учесника Сарајевског атентата, учитељ и младобосанац Вељко Чубриловић.
Поред њега, тог дана обешени су Мишко Јовановић и Данило Илић. Окружни суд Земаљске владе у Сарајеву осудио је Чубриловића због велеиздаје на смрт вешањем, а на душу му је стављено помагање да се оружје намењено убиству престолонаследника Франца Фердинанда пренесе из Прибоја у Тузлу, али и оснивање прибојског "Сокола", сарадња са Народном одбраном и Српском краљевском академијом.
Ноћ пред погубљење, Вељко Чубриловић је затражио примерак Светог писма и подвукао места у Јеванђељу по Јовану која су оправдавала његову жртву. То је оставио свом једином детету, тада једногодишњој Нади. На Светом писму пише да га је читао "на бијелом хљебу" и "за утјеху". Нади је успомену од оца дала тетка Вида, на дан кад је ова матурирала.
- Наша мајка је тестаментом завештала Јеванђеље Музеју Српске православне цркве и ми смо већ предузеле кораке у том смеру, а Јеванђеље је још код нас - објашњава за "Новости" Вељкова унука Вера Вујчић, професор београдског Факултета организационих наука у пензији.
- Деда је у ноћи пред извршење казне подвукао више стихова који су најбољи одраз његових мисли и осећања. Ти стихови су му пружили утеху и припремили га да мирно изађе на губилиште.
Њена сестра Јованка Коњиковић, архитекта из Париза, додаје:
- Ређајући подвучене стихове деда је нашао морални кредо и оправдање зашто је то учинио. Они показују како је филозофски дошао до помирења са самим собом као дубоко религиозан човек.
За наше саговорнице најупечатљивији подвучен стих је: "Ја сам пастир добри, а пастир добри душу своју полаже за овце."
Он, кажу, објашњава зашто после атентата није пребегао у Србију.
- Био је учитељ у Прибоју, где је покренуо многе просветитељске активности и предано радио на подизању свести сељака, који су још били у кметском односу. Помогао је Принципу и Грабежу да пренесу оружје у Тузлу, код Мишка Јовановића, а у то је укључио и сељаке, своје кумове Керовиће и Цвијана Стјепановића. Од атентата до хапшења протекло је 10 дана и деда је могао да побегне. Како сељаци нису хтели да оставе земљу, одлучио је и он да остане и подели њихову судбину. Он, Мишко и Данило, који је од Мишка преузео оружје, однео га у Сарајево и поделио атентаторима, осуђени су на смрт и обешени, а сељаци су осуђени на временске казне - прича Вера Вујчић.
На временске казне је било осуђено и шест ђака атентатора, на челу са Принципом, јер су били малолетни. Због тешких услова у аустријским затворима, од 13 учесника атентата који су осуђени "на решетке" осморо је умрло. Међу преживелих петоро био је Вељков млађи брат, потоњи академик, историчар Васо Чубриловић.
Осим Светог писма, у породичној архиви чува се и преписка између њега и супруге Јованке, такође учитељице, док је био у затвору. Чува се и последњи телеграм који је Вељко послао Јованки са текстом: "Нека вас Бог благослови и утјеши. Ја вас благосиљам. Збогом. Много вам пољубаца шаље ваш тата Вељко." Ту је и Надина фотографија, на којој графитном оловком стоји: "Збогом, мило дијете, твој тата Вељко." Посвету је написао у 7.30. Само сат и по касније, он, Илић и Јовановић су обешени.
- Деда је баки написао девет писама и исто толико она њему - објашњавају наше саговорнице. - Из њих се види да им је било тешко, али да их невоље нису сломиле. У најтежим тренуцима храбре једно друго. Две недеље пред погубљење он јој пише: "О мени се немој много бринути. Нека сте вас двије моје женске главе живе и здраве. А ја ћу стоичким миром испити ову горку чашу коју ми је Провиђење наменило. Као човјек сам живио, па тако исто хоћу да умрем."
Недељу дана пред погубљење она њему пише: "Немој губити стрпљење, све ће Бог добро дати. Увијек помисли да нијеси Ти сам који патиш, него пате милиони."
- Имамо, нажалост, само преписе три писма која је деда писао у ноћи пред погубљење: кћери Нади, да јој се да кад наврши 15 година живота, браћи и сестрама и супрузи. Та писма је Сарајевски суд послао баки преко Котарског суда у Градишци, али је тамошњи судија Јосип Хорват оценио да су писма родољубива и да се могу искористити против царевине, па их је вратио у Сарајево са предлогом да се униште, што је Сарајевски суд и учинио. Срећом, у међувремену их је један од службеника преписао. До преписа је после рата дошао дедин брат Васо - каже Вера Вујчић, и додаје да су преписка између Вељка и Јованке, као и њена "Сјећања" из 1920. и 1966. године, објављени 1999. у књизи "Чубриловићи 1914. и касније", коју је приредио др Здравко Антонић, а објавио Балканолошки институт САНУ.
Унуке сведоче да је бака о деди причала са највећом нежношћу: "Био је млад, лијеп, добар, паметан, диван." Као учитељица, и она је делила Вељкова слободарска уверења. У "Сјећањима" пише да је и пре него што је упознала будућег мужа решила да изврши атентат на цара Фрању Јосифа, јер јој је аустријска окупација била неподношљива. После Сарајевског атентата Аустријанци су и њу ухапсили и у затвору је држали шест недеља, а бебу Наду чувала је њена сестра Јеленка.
- Није признала да је знала за Принципов долазак у Прибој само због детета - сведоче Надине кћерке.
- После дедине смрти самостално је крчила пут кроз живот, била је борац за женско право гласа, директор школе, брижна мајка и, после свега, најнежнија бака. Сваког 3. фебруара је палила кандило пред иконом Светог Николе, славе Чубриловића, правила жито и питу и окупљала породицу. Тај дан је био посвећен деди. Али не само тај дан. Његова храброст осветљавала је животе свих нас.
Вељка су последње јутро пред смрт виделе сестре Стака и Вида. О том сусрету сведоче два документа: Стакино писмо Јованки, написано одмах после погубљења, умрљано сузама, и Видино сећање написано после Другог светског рата. Стака пише: "Снајка, био је јак, лијеп.
Ја кад га се сећам ко да сам видјела Бога, а не брата. Говорили нисмо с њим насамо. Кажу да се држао храбро, јуначки и славно. Свештеник је рекао да га је последњег тренутка позвао себи и молио га да ти пише како му је задња мисао била ти и дијете."
Вида је у својим сећањима, која нису објављена, дала детаљан опис њиховог опроштаја.
Осим Вељка и Васа Чубриловића, ухапшени су били и брат Бранко и сестра Стака.
- Бранку је суђено у склопу Бањалучког велеиздајничког процеса, вођеног од августа 1915. до априла 1916. Три дана по изрицању пресуде, којом је осуђен на 14 година робије, посетила га је бакина сестра Јеленка са нашом мамом, којој су тада биле две и по године.
Бранко истог дана пише писмо нашој баки. Иако је добио дугогодишњу казну, он не очајава, напротив, испољава оптимизам, храбрећи баку и себе, убеђен да ће победа на крају неминовно доћи. Стака је дипломирала медицину у Прагу 1911. године и била прва Српкиња лекар у Босни. Била је лекар добровољац у балканским ратовима и за заслуге је одликована 1913. Орденом Светог Саве. Када је Вељко погубљен, она пише Бранку у затвор о томе како се Вељко на вешалима јуначки држао. Писмо је конфисковано и Стака је била осуђена на шест недеља затвора због величања атентата. У време изрицања пресуде налазила се у Араду, у посети мужу др Јови Бокоњићу, који је тамо био интерниран, па је из Арада стражарно спроведена у сарајевски затвор - причају наше саговорнице.
Вера и Јованка биле су блиске и са дедом Васом. Кажу, он није волео да говори о атентату јер је сматрао да као историчар и актер историјског догађаја не може да буде објективан. У његовом писму из затвора Стаки и Види детаљно је описан чин атентата и његова борба за опстанак у затвору. Издржао је и две године у Бањичком логору за време Другог светског рата.
- Поштовао је успомену на старијег брата Вељка и био поносан на његово храбро држање на погубљењу. Занимљиво је да су њих двојица тек у затвору сазнала да су обојица умешана у Сарајевски атентат - каже Вера, и додаје да је Васа Чубриловић по природи био ведрог духа и оптимиста, убеђени Југословен, који је веровао у опстанак Југославије до самог краја. Умро је 1990, у предвечерје распада државе.
После вешања, погубљени Чубриловић, Илић и Јовановић тајно су сахрањени у заједнички гроб, на једној њиви, испод храста. Сахрана је обављена по ноћи. За гроб се ипак сазнало и једног дана је на њему осванула кита цвећа, о којој је после вођена полицијска истрага.
После рата породице су убијенима подигле три дрвена крста и засадиле цвеће. Капела видовданских хероја у Сарајеву завршена је 1939. и у њој су сахрањени сви чланови "Младе Босне" који су учествовали у атентату. Васо Чубриловић је сахрањен 1990. године у Београду.
- Осим деде, сви чланови породице су преживели рат и дочекали слободу - причају Чубриловићеве унуке. - Постоји једна дивна породична слика браће и сестара непосредно после рата, где им се на лицу чита "Победа". Касније су сви дали допринос новој држави кроз предан рад у струци и активно учешће у јавном животу. Наша бака у "Сјећањима" наводи одговор који је добила од истакнутог националног радника Васиља Грђића на питање: "Постигосмо слободу, какав нам је сад циљ?" Одговорио је: "Да се културно уздижемо и да општечовечанској култури дамо свој допринос." Том циљу су младобосанци тежили у новој држави.
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ
У ДЕДИНОМ родном граду Градишци, 3. фебруар се увек обележава пригодним текстом у новинама, каже Вера Вујчић:
- У продукцији Завичајног музеја и уз подршку Градске управе, у Градишци је 2020. снимљен филм "Учитељ у ланцима" и пратећа серија, који се могу наћи на "Јутјубу", и постављена је бронзана статуа Вељка Чубриловића. И ми као породица обележавамо тај дан. На педесетогодишњицу од извршења казне, дали смо парастос деди, Мишку и Данилу у Саборној цркви у Београду и били смо задивљени јер је лично патријарх Герман служио молитву. Парастосима у Сарајеву обележили смо 75 и 100 година.
ЂИЛАСОВ БРАНИЛАЦ
ВЕРИН и Јованкин отац био је чувени београдски адвокат Вељко Ковачевић. Он је три пута бранио најпознатијег југословенског дисидента Милована Ђиласа, али и писце Борислава Пекића и Михајла Михајлова, политичара Драгољуба Јовановића, познатог голооточанина Владу Дапчевића... Заступао је и СПЦ у спору око рушења Његошеве капеле на Ловћену.
ЗАМЕЊЕНА ОРИГИНАЛНА ПЛОЧА
У САРАЈЕВУ још постоји Капела видовданских хероја, али је Принципов мост променио име у Латинска ћуприја, одговара Вера Вујчић на питање како јој се чини данашњи однос бивших југословенских република према Сарајевском атентату:
- Оригиналну плочу на месту атентата, постављену пре Другог светског рата, уништили су немачки окупатори, да би после рата била постављена нова са текстом: "Са овог мјеста, 28. јуна 1914. године, Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом."
Сада је на том месту нова плоча на којој латиницом пише неутралан текст: "Са овог мјеста, 28. јуна 1914, Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију." Међутим, у Србији, Републици Српској и Црној Гори, Принцип и "Млада Босна" носе и даље ореол бораца за слободу.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (1)