РЕЧ БАБИЦЕ ЈЕДИНИ ЈЕ ДОКАЗ СМРТИ МОЈЕ СЕСТРЕ: Бојана Величковић трага за својом близнакињом и не верује да је пет минута пре ње рођена мртва

ОТКАД знам за себе трагам као да ми део душе недостаје. Неизмерно волим своје троје деце, супруга, брата, родитеље, али ми фали она.

Мајка се породила у смедеревском породилишту, Фото Н. Живановић / Илустрација

Не верујем да је мртва - говори за "Новости" Бојана Величковић (41), из Смедерева, која годинама трага за истином и сестром близнакињом.

Њена мајка породила се природним путем 28. септембра 1981. у смедеревском породилишту. Бојанина сестра родила се 10 минута по поноћи, а пет минута касније и Бојана.

- Мама није ни знала да је носила две бебе, осим што јој је доктор на једном прегледу рекао да му се чини да чује два срца. Причала је да моју сестру није видела, бабица ју је одмах однела из сале. Вратила се неколико минута касније и родила сам се ја. Показала ме је мајци с речима: "Штета што ти прво није преживело, једнојајчане су близнакиње, биле би идентичне." То је све што је сазнала у породилишту. Молбе да види своје мртво дете нису помогле. Доктор који је ту ноћ радио није се појавио ни на порођају, а ни касније, цела три дана. Ту ноћ у порођајној сали је била само бабица - препричава Бојана мајчина сећања.

Ни њеном оцу, ујутру, нису ништа више рекли, осим што су одбили његову молбу да сахрани дете. Данас нема доказа о смрти осим речи бабице као јединог сведока порођаја.

Бојана је 2014. скупила снагу и кренула у потрагу:

- Наилазила сам на затворена врата. Написала сам ко зна колико захтева надлежнима да добијем било какав документ. Једино што сам имала је отпусна листа из породилишта, без потписа и факсимила лекара. Ни данас, после осам година битке са администрацијом и чиновницима, нисам одмакла много, али сам очврсла у вери да моја сестра није мртворођена.

У болници су јој најпре рекли да је документација изгорела у пожару 2003. Тражила је од Сектора за ванредне ситуације извештај о томе али га нису имали, па су тражили од болнице. Никада одговор нису добили. Потом су њене захтеве у болници одбили уз образложење да нема право да добије поверљиву документацију, што је оповргла доказима да је најближи сродник. Све је, затим, пријавила инспекцији Министарства здравља. У записнику о инспекцијском надзору, поред осталог, стоје одговори надлежних из болнице "да им није познато поступање с мртворођеном децом тих година, да пријаве смрти нема у болници, да не знају јесу ли тада рађене обдукције мртворођене деце".

Већина документације до које је дошла је збуњујућа. Тако у препису протокола са неонатологије пише да су примили само једно мртворођено женско дете.

- Како је могуће да неонатологија прими мртво новорођенче, а живо не? Где сам ја, шта је са мном? - пита се Бојана и сведочи да је од болничког патолога у тешко читљивом рукопису добила одговор да обдукције тада нису уопште рађене, док је незванично од особља болнице сазнала да то није тачно.

И ту није крај нелогичностима. У изводу из матичне књиге стоји да је рођено једно мртво женско дете у 00.15, а друго живо у 00.10, иако је било обрнуто.

- На питање због чега на једном документу стоји да сам прво рођена ја, а потом сестра, док је на другим документима обрнуто, из болнице одговарају: "Разлика у времену рођења деце је необјашњива, претпоставка је да је мерено на два различита сата." Питала сам три лекара и сваки ми је рекао да је готово немогуће да је она рођена прва јер, ако је била мртва, испречила би се, и мами би морао да се ради царски рез. И како је уопште тако компликован порођај од кога зависе три живота бабица обавила потпуно сама, без доктора.

И подаци из матичних књига подгревају Бојанине сумње. Једини документ који је добила из матичне службе јесте једна пријава рођења на којој су уписане обе, и где уместо имена доктора стоји само "лекар".

- По закону, свака је морала да има пријаву рођења. Пријава смрти за сестру не постоји.

Ако је дете мртворођено, болница смрт мора пријавити у року од 24 часа. Без потврде о смрти не може се уписати у матичне књиге, а те потврде нигде нема. На мој захтев, из МУП сам добила одговор да ми је матични број одређен две године после рођења, иако сам пријављена месец дана по рођењу. Да ли је она добила прави матични број тада, јер је било неопходно за, на пример, излазак из земље?

Бојана као беба, Фото Приватна архива

Једна од најтежих ствари Бојанине потраге била је одлазак на гробље где се уверила да њена сестра никада није сахрањена.

- Ни под венчаним, ни под девојачким презименом моје мајке, нема сахрањеног детета целе те године.

Бојана не крије да свако вече леже и свакога јутра устајем са мислима о сестри, али да има још нешто, тешко објашњиво, што не да сну на очи.

ЛИЦЕ СА УТАКМИЦЕ ЈУВЕНТУС - ТОРИНО

ОСЕЋАМ да је моја сестра жива. Сви су ме одвраћали од потраге, осим родитеља. То ме још више држи у истрајности. Има још нешто, догађај од пре неколико година. Моји стриц и стрина су на ТВ, током фудбалске утакмице италијанске лиге Јувентус - Торино, видели "мене" на трибинама. Девојка на којој се задржао кадар била је идентична. Били су сигурни да сам то ја. Зато сам на друштвеним мрежама раширила објаву за несталом сестром са својим фотографијама и превела је на италијански. Можда се моја сестра угледа на некој од њих - каже Бојана.

Бојана Величковић, Фото приватна архива

ТУЖБА

ДОКТОР који је радио када се Бојанина мајка породила је преминуо, а бабица је у пензији. Следећи Бојанин корак биће пријава полицији нестале или отете особе и тужба.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације