НОВИ ИСТОРИЧАРИ ПРИХВАТИЛИ СТАРУ ЛАЖ ДА ЈЕ СРБИЈА ИСКОРИШТАВАЛА ХРВАТСКУ: Округли сто у Институту за европске студије

ПУНИХ 85 година од кад је изашла књига Рудолфа Бићанића "Економска подлога хрватског питања", у којој се пласирају квазинаучни, манипулативни, често неистинити "докази" да је Србија израбљивала и експлоатисала Хрватску у обе Југославије, ова публикација и даље има велики утицај у међународној историографији, па и у самој Србији. Ово се могло чути на округлом столу поводом представљања књиге "Истина о Економској подлози хрватског питања Рудолфа Бићанића", одржаном у Институту за европске студије.

FOTO: Arhiva novosti

Како се чуло, својевремени пропагандни циљ Бићанићеве књиге је остварен, па она има ехо и данас, а базиран је на тези да је Београд од почетка заједничке државе гушио слободу хрватског народа. Иза овог издања стоји "Академска књига", а приређивач, економиста проф. др Бошко Мијатовић, каже да је објављено штиво састављено од одговора групе београдских економиста и правника, припадника некадашњег Српског културног клуба Слободана Јовановића, који су објављени у "Српском гласу". Тема је, примећује, и данас актуелна будући да и Срби и Србија носе бреме оптужби да су били хегемон у Југославији и искориштавали "пречанске крајеве" (крајеве који су некад били у саставу Аустроугарске).

Мијатовић додаје да је Бићанићева књига обичан, али нимало наиван, политички памфлет, који је утро пут да Хрватска прво постане бановина, а затим и независна држава - 1941, када је створена НДХ.

- Ово је била велика економска афера у српско-хрватским односима, у којој је Хрватска незаслужено победила Србију, иако су аргументи били на српској страни, а политичке последице су нам познате - каже Мијатовић. - Многи су прихватили Бићанићеве тврдње о томе да је српски режим буквално израбљивао Хрватску и то се протеже до данас. Књига је била Библија Хрватске сељачке странке, а Бићанић користи термине "српски властодршци", "владајућа клика", "хегемонистичка власт", "трговање српским ратним жртвама"... Кад му одговара, у "пречански фронт" укључује и Војводину, као израбљену, а кад хоће само "хрватски фронт", укључује Далмацију. Тврди да је у Србију нпр. отишло осам пута више новца за железнички саобраћај, иако подаци ресорног министарства показују да је било само два пута више и то зато што је Хрватској остала мрежа пруга од Аустроугарске.

Бићанић наводи и доминацију српских министара у Влади, а заборавља да је ХСС стално била у опозицији. Примећује и да је у Краљевини несразмерно велики терет пореских обавеза пребачен на Хрватску, што, по Мијатовићу, није тачно, јер подаци показују да је највећи порески терет сносила Србија.

FOTO: Arhiva novosti

- Бићанићеве податке о великосрпској пљачки користе познати светски историчари, попут Мари-Жанин Чавић, која, позивајући се на њих, констатује да је "заједничка југословенска кућа била само српски декор" - каже Мијатовић.

Правдајући се зато што подршка тадашњој Влади Милана Стојадиновића, на изборима 1938, није била онолико велика колико се очекивало, један од хрватских банова каже да је за све "крива Бићанићева књига, која је имала велики утицај на хрватску интелигенцију".

Проф. Слободан Самарџић са Факултета политичких наука нагласио је да је хрватско питање од почетка није економско, већ политичко. Иако су се расправе водиле око тога да ли би заједничка држава требало да буде монархија или демократија, централизована или децентрализована, суштина је била - да ли она уопште треба да постоји.

- Два становишта о тој држави, српско и хрватско, од самог њеног настанка непомирљива су, па је тако и та држава била неодржива. У том смислу, Бићанићева књига са предговором Влатка Мачека, лидера ХСС, појавила се при крају развојне фазе једне стратегије која ће довести до стварања самосталне хрватске државе, оличене у НДХ. Док су све српске странке заговарале југословенску идеју, ХСС је предводио национални покрет - примећује Самарџић.

Економиста проф. Борис Беговић са Правног факултета у Београду констатовао је да је објављена књига битна данас управо као доказ како и колико наука и бројке могу бити злоупотребљени. Он се, такође, пита зашто Бићанићева књига има тако снажан утицај на савремене међународне историчаре, а не само припаднике "хрватске патриотске историографије", као и да ли је српска политичка елита, опчињена међусобним свађама, била недорасла хрватској.

Рудолф Бићанић је био пријатељ др Влатка Мачека, са којим је и робијао две године у Сремској Митровици, 1933. После изласка из затвора постаје секретар Комисије за помоћ пасивним крајевима, да би до 1940. аванзовао до директора Дирекције за спољну трговину Југославије. Са Владом Милана Симовића бежи у Лондон, а између 1941. и 1943. је први вицегувернер Народне банке Југославије у избеглиштву. У земљу се враћа 1945. са председником југословенске Владе др Иваном Шубашићем и долази на чело Управе за спољну трговину. Његова књига "Економска подлога хрватског питања" доживела је више реиздања у Хрватској.

БОНУС ВИДЕО - УЖАС КОЈИ СВЕТ НИЈЕ ВИДЕО: Отворена мултимедијална изложба о логору смрти у Јасеновцу

Препоручујемо

Суђења

0 0

ЧУО САМ ПУЦАЊ, МАРКОВО ЛИЦЕ ЈЕ БИЛО КРВАВО: Суђење за ратни злочин у загребачком логору Ракитја – Србе ударали док не буду модри

16. 01. 2023. у 18:42

Регион

0 0

СРАМОТНЕ ПРЕТЊЕ МИЛАНОВИЋА: Док Србија диже оптужнице, неће имати нашу подршку

15. 01. 2023. у 16:52

Регион

1 0

УХАПШЕН МУШКАРАЦ У ВУКОВАРУ: Сумња се да је оштетио споменике на православном гробљу

13. 01. 2023. у 17:19

Регион

0 0

НА БАНИЈИ ОБНОВИО - ЈЕДНУ КУЋУ: Смене у Хрватској због катастрофалних резултата изградње после земљотреса

12. 01. 2023. у 08:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације