И ЈАВНО И ТАЈНО, А УВЕК ПО СРПСКИ: До 1919. наш народ је славио православну Нову годину, потом је била "штетна", а од 1945. и забрањивана

СРПСКА Нова година, Мали Божић, прави је народни српски празник, упркос упорним покушајима разних власти од 1919. да ово празновање прогласе за заостало и неевропејско, или да га поистовете само са формалним обележавањем 1. јануара по јулијанском календару, који користи православна црква.

Фото Архива

Тачно је да Срби дочекују Нову годину по црквеном календару усвојеном на Никејском сабору 325, где је рођено православље, али овај датум Срби су, у складу са својим карактером, претворили у празник очувања идентитета.

Као што су у 13. веку после крсташког освајања Византије остали једини православци на Балкану јер су се други поунијатили, тако су данас једини на Југоистоку Европе, уз монахе Свете Горе, који нису прихватили да славе православне празнике по римокатоличком календару, који је обзнанио папа Грегор 1582, од када га користи западни свет.

Позивница за бал између два светска рата Фото Википедија

Срби се без проблема владају по том мерилу времена у пословном животу, али пошто православље сматрају делом идентитета, одбијали су да жртвују и мењају "свој народни" календар и под претњом робије и батинања у СФРЈ. Од обнове државности у устанцима до краја Великог рата, у православној Србији се службено користио јулијански календар, па није било доцнијег парадокса да "међународну" Нову годину славимо пре "српског" Божића и Нове године. У Кнежевини и Краљевини Србији празници су слављени када им је било време: Бадњи дан 24. децембра старе године, Божић, мирно и породично, следећа три дана. Новогодишњи Мали Божић се празновао опуштеније и у ширем друштву.

- С новом годином пробудио се код нас друштвени живот. Весеља започињу, пријатељи се састају у приватним друштвима, веселе се и у пријатној забави проводе. Куд год да се окренеш, од свуда ти свирка уши заглуне - пренео је новогодишњу атмосферу 1. јануара 1847. репортер "Србских новина".

Црква је у првом новогодишњем дану славила Светог Василија Великог, једног од највећих светитеља православља, па је на трпезама био обавезан "малобожићни колач" - василица. Указом кнеза Александра Карађорђевића из 1850. Нова година је уврштена у државне празнике, а 1. јануара 1851. новине су донеле вести о дочеку у тадашњем престоничком високом друштву.

Фото Дигитална НБС

- Синоћ, уочи Нове године, а по закљученију старе, господин руско-императорски конзул у Београду, г. ђенерал Левшин давао је у своме конаку вечерњу забаву на којој је најотменије друштво присуствовало. Како сат избије дванаест, домаћин напи својим гостима здравицу, поздрављајући их сретним новим летом - известио је репортер "Србских новина".

Коста Н. Христић је у "Успоменама старог Београђанина" описао како је 1865. одржан новогодишњи бал Кнеза Михаила. Престоница је била завејана, па је ескадрон коњице у широком фронту пројахао неколико пута и пропртио пут, којим су гости стизали до Старог двора, где их је кнез дочекивао стојећи насред салона у фраку са руском лентом белог орла, док је кнегиња Јулија примала честитке седећи на канабету са дамама.

- Кнежеви гости били су из свих редова грађанства: трговци у оделу европском или "турском", како се онда носило, жене у српском оделу са тепелуцима, пушћулима, бајадерима и нискама бисера или дуката, младе жене и девојке у широким кринолинама... На дворске балове позивани су у то доба поред београдскога паше још и виши аустријски официри из Земуна и Панчева и они су сматрали за велику чест да буду гости Кнеза Михаила и Кнегиње Јулије - забележио је Христић.

Фото принтскрин календар

Високо српско друштво трудило се да Нову годину дочека на што европскији начин, а народ се држао куваног вина и ракије, василица, богате вечере и турнеје по кафанама 1. јануара.

Србе тешко страдале у Великом рату бринуо је голи опстанак, а не календарско питање после 1918, када је Србија постала део Краљевина СХС, у којој је велики део становништва дочекивао Нову годину по римокатоличкој, грегоријанској рачуници. Није било никаквих протеста ни 1919, када је Краљевина СХС за ванцрквене сврхе усвојила нови грегоријански календар. Штавише, СПЦ се тада залагала за усклађивање календара и за то је ангажовала великог научника Милутина Миланковића. Срби су почели да сумњају да се нешто ваља иза календара 1923. када је из Загреба неувијено поручено да су православна славља штетна и да их треба укинути јер ће то приближити Србе римокатоличанству.

- Трговинско-обртничка комора из Загреба поднела је 12. 2. 1923. представку Министарству социјалне политике о потреби изједначења календара с обзиром на штете које по привреду производи слављење верских празника по два календара. Комора је сматрала да би изједначење календара утицало и на смањивање верских разлика у земљи. Противници промена у православној цркви плашили су се преласка на нови календар због унијаћења - наводи историчар др Радмила Радић.

Фото Народни музеј Лесковац

Захтеви идентични онима које су испоставили загребачки "трговци и обртници" почели су да стижу из хрватских градова, где су били јаки центри фратарског реда фрањеваца, носилаца хрватског шовинизма и идеје да у Хрватској и БиХ нема српског становништва, већ само поправослављених Хрвата. Чашу календарског незадовољства прелио је захтев новокомпонованих српских богаташа, ратних профитера да се календар подеси да Божић и Ускрс падају увек у дане викенда, да не би имали губитке због празника. Срби су као одговор почели да старокалендарску Нову годину празнују као "опозициону" и националну пркосно и јавно иако није била државни празник. Прва јавна прослава српске Нове године организована је у београдској "Касини", а следећих година су се придружиле све престоничке кафане, биоскопи, домови ратника-инвалида...

Тако је општеправославни 1. јануар постао српски празник одбране идентитета.

ВЕСЕЛИ ПРАЗНИК МАЛОГ ЧОВЕКА

НОВИНСКИ извештаји сведоче да је и међуратно доба имало своје "другосрбијанце" у друштвеној елити, којима је традиција била "демоде", па престонички репортер 1939. извештава да је "православна Нова година, празник малог човека, весело дочекана на периферији":

- Православна Нова година као да не смењује само своју календарску посестриму. Она смењује и публику. Две нове године имају и два своја засебна света. Једна се забавља по календару - у центру, а други по православљу - на периферији. Кажу да је православна Нова година празник малог човека. А мали човек када празнује уме и да се весели.

ПРОСЛАВЕ У ПОЛИЦИЈСКИМ АРХИВИМА

ИЗВЕШТАЈИ о прослављању српске Нове године после 1944. не постоје, осим у полицијским архивима. Југословенске комунистичке власти кажњавале су свако обележавање 1. јануара по јулијанском календару, због чега су чак и они рођени тог дана славили рођендан кришом. У Архиву Југославије су сачуване стриктне наредбе да се новогодишњи поклони повлаче из рафова у време "верских празника", под којима су се подразумевали само православни Божић и Нова година, али не и католички. Постојала је и стриктна наредба да 13. јануара кафане морају да се затворе најкасније до 22 сата.

Препоручујемо

Политика

101 42

О УЛАСКУ ТЗВ. КОСОВА У УН НЕ ЖЕЛИМО НИ ДА ПРИЧАМО: Вучић открио да га 20. јануара очекује велики састанак

14. 01. 2023. у 07:33

Друштво

1 1

СТИГЛЕ И МОРБИЛЕ, УКРСТИЛО СЕ ПЕТ ЕПИДЕМИЈА У СРБИЈИ: На узорцима из Смедерева потврђени случајеви малих богиња

13. 01. 2023. у 08:00

Репортаже

0 3

НА СТОТИНУ СМО ВАТРА ГОРЕЛИ, НИКАД САГОРЕЛИ: У сусрет Божићу, у Великој Хочи са Србима, о њиховим стрепњама и надама (ФОТО)

06. 01. 2023. у 13:00 >> 14:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације