СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, СРБИН КОЈИ ЈЕ У ИМЕ РУСИЈЕ ОСВАЈАО АРКТИК: Инжењер Драгутин Поповић, вођа многих значајних експедиција

Даница Оташевић

08. 01. 2023. у 17:00

НАПИСАНА реч појави се кад се најмање надамо. Склапајући породични мозаик из тмине прошлости у родословни буквар улетео је ненадано београдски лист "Време" из 1932. године, датум 28. март. На целој другој страни најава "једног интересантног предавања".

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, СРБИН КОЈИ ЈЕ У ИМЕ РУСИЈЕ ОСВАЈАО АРКТИК: Инжењер Драгутин Поповић, вођа многих значајних експедиција

Фото Shutterstock

Наслов у три реда: "Прву научну експедицију у земље леда, Самоједа и белих медведа водио је један Србин, инжењер г. Поповић". Овај историјски чланак са предавања које је дан раније у Руско-српском клубу у Београду одржао инжењер Драгутин Поповић остао је непотписан. Извештај се ту завршио, читаоци су остали ускраћени за одговор ко је инжењер Поповић, о његовим српским коренима. Та непознаница траје до данашњих дана за Србију, као и Русију за коју је истраживао и оставио многа научна открића. Откривамо део тајне: први Србин који је 1913. године предводио научну експедицију од 100 људи и остао готово годину дана на Арктику, пришао на 160 километара до Северног пола, рођен је 1869. у селу Заблаће код Чачка.

Драгутин је прво дете Аврама Вучетића (Поповић), практиканта чачанског окружног суда и мајке Христине. Свештеник Антоније Аџемовић крстио је 27. јуна младенца у тек утемељеној месној цркви у којој ће готово читав век служити Драгутинов стриц Владимир и брат Милан Поповић. Кум је био Петар Ћирић, ученик из Чачка. Аврам и Христина уписани су као Чачани, међутим, Аврам је рођен у Заблаћу где су му живели отац и браћа и зато је свог првенца крстио у родном селу. Презиме Вучетић било је по родоначелнику Поповића из Заблаћа Вучети, чији је Аврам унук, а Драгутин праунук. Јанићије Вучетић, чији потомци трајно узимају презиме Поповић, средином 19. века школује три сина: најстарији Адам остаје на имању, био је председник заблаћке општине, Аврам одлази у државну администрацију и своја два сина, Драгутина и Богољуба, школује у Русији, а најмлађи Владимир био је свештеник. Тако каже књига староставна похрањена у храму Светог Архангела Гаврила у Заблаћу.

После завршене мале матуре у чачанској гимназији школске 1883/84. године, Драгутин у Русији најпре завршава средњу рударску школу, а затим за инжењера. Оженио се Рускињом Раисом Павлов из Петрограда, а после готово 40 година истраживања, из вихора грађанског рата после Октобарске револуције породица Поповић приморана је да бежи.

Арктик почетком 20. века, Фото "Профимедиа"

Транссибирском железницом одлазе у неутрални Владивосток где до краја 1919. чекају расплет ситуације. Царизам је пао и повратка на старо више није било. Поповићи се враћају у Србију, у Београд.

"Време" потом сведочи: рударски инжењер Драгутин Поповић од 1908. до 1913. пропутовао је готово целу Русију, од Дњепра до Владивостока и од Крима до Леденог океана, истраживао Донску област, Алтајски реон, Киргијску степу, цео Туркестан, Усурски крај на Далеком истоку, Охорски реон, Камчатку, поларне крајеве у које до тада није ступила нога Европљана. Велики значај овог истраживача потврђује 1932. и Михаило Петровић Алас у путописној књизи "Кроз поларну област", издање СКЗ. "Један наш сународник, рударски инжењер г. Драгутин Поповић, узимао је учешће у поларним експедицијама и таква истраживања вршио у Русији када води једну рударску експедицију на Нову земљу", записао је Мика Алас.

Поларна област магично је привлачила крајем 19. и почетком 20. века истраживаче из целог света. Шта се крије испод стотине метара дебелог леда око Северног пола настојао је за једно руско научно друштво да сазна и рударски инжењер Драгутин Поповић. Резултате вишемесечног испитивања објавио је 1915. у журналу "Известија", а потом у књижици-брошури "Олово на Мурманску". На 23 странице брошуре, објављене у Петрозаводску описан је пут експедиције, географски положај новооткривених предела и климатске одлике, геолошки карактер рудних жила и процена налазишта, услови експлоатације, квалитет руде до које се долазило минирањем дебелих наслага леда. Наведене су рударске жице "Олга", "Валентина" и још неколико са детаљним прорачунима превасходно руде олова које је било око 80 процената, сребра и других метала.

Експедиција Поповића на Нову земљу имала је чисто рударски карактер, требала је да испита могућност експлоатације угља, руде олова и сребра, гипса и другог рудног богатства. У поларну област, земљу леда и белих медведа, Поповић је повео око 100 људи, од којих су 60 били минери, 30 искусни руски поморци и 10 разних врста стручњака. Према писању "Времена" експедиција је средином 1913. кренула из луке Архангелск специјалним бродом који је био закупљен на годину дана (дневни закуп био је 300 рубаља) и на коме су се налазиле све потрепштине за истраживаче, осим жена, новца и алкохола. После три дана експедиција је срећно стигла на Нову земљу. У једном фјорду приспели су уз обалу на којој је било настањено племе Самоједа. Малобројни припадници овог племена нису били канибали као што се мислило, усамљено су живели у земуницама саграђеним од леда, а изнутра обложене кожама белих медведа. Били су малог раста, хранили су се рибом и уловом, косих очију и изражених јагодица. Говорили су многолским наречјем. Од животиња имали су само псе са којима су санкама путовали до јужнијих крајева острва. Жена је било мање од мушкараца и због тога им је цена била висока.

Фото Printskrin

Истражујући Нову земљу експедиција је достигла до 74 степена северне географске ширине и од непронађеног Северног пола била удаљена 160 километара. Једна од највећих тешкоћа била је хладноћа јер је температура падала до педесетог степена Реомирове скале. Први пут су у поларној области одјекивале су разорне експлозије. Да би човек нашао скривено благо, "рушено је све што од постанка света није дирнуто". Једино минирањем леда могло се доспети до рудног блага и огромног богатства за царство. Поповић је најчешће сам вршио рударска извиђања, са ранцем на леђима и опремом удаљавао се двадесетак километара од екипе. Сатима, некада и читав дан и ноћ, инжењер је путовао кроз бескрајан простор тишине, снега и леда. Поповић није био само усамљени путник кроз пустињу леда и снега, он је био заљубљеник у поларне пределе, поларну светлост и тишину.

На крају извештаја то потврђује и новинар "Времена": "Поповић је са извесним заносом и узбуђењем говорио о стихијској лепоти поларних крајева. Та лепота је у бесконачном простору, у вечитом леду, пливајућим бреговима на којима су групе медведа, у огромним сантама леда које често заузимају простор од 100 километара и сустижу једна другу, гомилају се, стварају велика ледена брда и производе светлосне ефекте неописиве лепоте.

Друга страна листа "Време" 28. 3.1932. , Фото Printskrin

Та лепота у поларној светлости, која траје по неколико месеци, неописива је, те је не може верно представити ниједан сликар или песник: трећина хоризонта добија одједном крваву црвену боју, затим мења и место и облик и постаје дугачка светла пантљика, потом се образује свод који трепти и мења светлосне ефекте свих дугиних боја. Те лепоте има и у поларним ноћима које месецима трају, јер сунце никако не излази и у поларним данима који исто толико трају, јер сунце не залази. А највећа лепота и драж су у апсолутној слободи и безграничном простору снега и леда, ничим недирнутог, у потпуној усамљености у којој човек непосредно, без цркве, друштва, или ма чега, општи с Богом".

САХРАЊЕН У БЕОГРАДУ

НИЈЕ познато да ли је Поповић у својој домовини успео да понови нешто од своје успешне каријере у Русији. Остао је по свему судећи странац у својој земљи, у родном Заблаћу.

Нажалост, само податак из матичне књиге крштених везује Драгутина Поповића за ово место, штуре успомене и породична читуља. Аврамов и гробови његових синова расути су далеко од Заблаћа. Инжењер Поповић умро је пред Други светски рат у Београду. На гробље је испраћен уз музику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ТРАМП БИО ОПСЕДНУТ ТИМЕ Меркелова открила бројне тајне пред излазак њених мемоара

"ТРАМП БИО ОПСЕДНУТ ТИМЕ" Меркелова открила бројне тајне пред излазак њених мемоара

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел у интервјуу пред изалазак њених мемоара говорила је, између осталог, о томе шта новоизабрани председник САД мисли о немачким аутомобилима, открила да ли су јој биле познате намере руског председника Владимира Путина и како је покушавала да спречи "инвазију на Украјину", навела је ко јој је помогао да избегне регрутацију за Штази и шта би требало да уради њена партија како би победила на предстојећим изборима у Немачкој.

23. 11. 2024. у 16:52

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.

22. 11. 2024. у 18:36

Коментари (0)

БИЛО ЈЕ ТУЖНО, ФАЛИЛИ СУ ЂОКОВИЋ И ФЕДЕРЕР: Ферер проговорио о Надаловом опроштају