ОД ПОЖАРА СПАСАО 20 КУЋА: Стојан Шипчић, из Никшића, 21. јула 1977, секиром пресекао кабл далековода под напоном од 10.000 волти (ФОТО)

РАВНО четири и по деценије прошло је од подвига Стојана Шипчића, зидара из Никшића.

Фото В. Кадић

Он је 21. јула 1977. године у селу Вукодо, код Горње Буковице, у општини Шавник, секиром пресекао пали кабл далековода Жабљак - Никшић, који је био под напоном од 10.000 волти и тако, не хајући за опасност и свој живот, спасао 20 домаћинстава од пожара и катастрофе.

Тог лета, Стојан, тада тридесетпетогодишњак, био је у Вукодолу, у тазбини да помогне око прикупљања летине. Рано ујутру, са још неколико косача стајао је на сенокосу и причао кад је приметио како је под прекинутим дебелим челичним ужетом земља почела да се пуши. Међу косачима настао је тајац. Били су у недоумици најпре шта се дешава, а потом, када су схватили каква опасност прети кућама, питали су се шта могу да учине да спрече катастрофу.

- На далеководу смо најпре приметили варничење, а затим се метално уже муњевито стропоштало на земљу - сећа се Стојан. - Пало је близу сеоских кућа, ватра је почела нагло да се шири јер је трава зачас планула. Земља и помоћни објекти, у тренутку су постали буктиње. Призор је био застрашујући. Уз све то постојала је и додатна велика опасност: да се кабл споји са планинском реком! Замислите, шта би се догодило да је 10.000 волти доспело до таквог проводника као што је вода.

Фото В. Кадић

Нико се није усуђивао да приђе стубовима или обореној жици, а најближа пошта из које би се телефоном могла затражити помоћ из Шавника била је удаљена пет километара. Сељани су били у паници, почели су да вриште, да запомажу и беже, а жене су трчале са децом у наручју.

- Нисам тада знао много о струји, нити сам у том тренутку знао под коликим је напоном далековод. Истина знао сам да је висок и опасан по живот, али 10.000 волти ми ни на ум није пало. Само сам схватио да је најважније прекинути уже и бацити га што даље од воде - прича нам Стојан.

Фото В. Кадић

Свестан да може погинути од удара струје или жив сагорети од високог напона, ипак је, не оклевајући, зграбио секиру и дрвени колац, па је по запаљеној земљи потрчао према далеководу. Сељани су га молили да не чини лудост.

- Најпре сам полако подвукао велики, дебели, дрвени колац испод дебеле жице, у непосредној близини гвозденог стуба, а затим сам први пут оштрицом секире ударио снажно по ужету. Сећам се да ми је после тог ударца струја избацила секиру из руке. Узео сам је поново и ударио још четири пута. Тек сам, дакле, из петог покушаја пресекао уже далековода, иначе дуго око четрдесет метара, и успео да га изолујем. Раставио сам ту ужарену масу и полако је конопцем забацио иза реке. Исто сам урадио и на другом крају. Ево, ни дан-данас не могу да схватим како ми струја није спалила тело, како ме није убила - каже нам јунак ове невероватне приче.

Да Стојан није потегао секиру и колац, уз траву и помоћне објекте који су увелико горели, изгорело би и још 20 кућа, повише штала и колиба, јер су им кровови били од сламе. А лето је, све суво...

Педесетак житеља Вукодола и оних пристиглих из Горње Буковице, који су са страхом посматрали Стојанову храброст, нису скривали одушевљење што је избегнута трагедија. Честитали су свом спасиоцу. Тек тада су почели да гасе пожаре на помоћним објектима.

Кад је, потом, стигла екипа електричара из Шавника, нису могли да верују шта се догађало. Стајали су пред Стојаном и питали се како је остао жив.

- Зар је могуће? Па већ је све завршено, а теби глава остала на раменима - са чуђењем су говорили.

Стојаново херојство прво је објављено на страницама нашег листа, а потом и у многим другим новинама широм Југославије. О Шипчићевом подвигу брујала је у то време цела тадашња заједничка земља, од Триглава до Ђевђелије.

Због храбрости је проглашен и најплеменитијим Југословеном за 1977. годину у традиционалној акцији "Вечерњих новости". На доделу признања - Златне плакете за најплеменитији подвиг године, нажалост, био је спречен да дође.

Горња Буковица Фото Википедија/Andrija12345678/CC-BY-SA-4.0

- Много ми је жао због тога, јер знам колико је то важан и леп догађај - каже Стојан. - Хвала "Вечерњим новостима" што и у овом невремену чувају људе од заборава и што награђују нове јунаке за нове подвиге. Ја сам у позамашним годинама, већ газим осму деценију, али верујте ми, још сам кадар, ако затреба, човеку прискочити у помоћ. Лепо је што сте се и мене сетили и искрено вам се захваљујем. Оно време било је, чини ми се, часније и лепше. Људи су више водили рачуна једни о другима, па то што сам учинио сматрао сам да није нешто посебно иако сам могао погинути. Али ето, срце заиграло, а ја 35 лета, пун снаге и живота, потрчао да помогнем. На срећу, све се завршило на најбољи могући начин. Кад опет размислим, и данас бих исто поступио.

НАСТУПАО И ПРЕД ТИТОМ

ПОДВИГ Стојана Шипчића знали су да цене и у никшићком Грађевинском предузећу "Црна Гора", где је тада радио. Те године након што је проглашен најплеменитијим Југословеном, певао је уз гусле и Јосипу Брозу.

Фото В. Кадић

- Није могао свако доћи код председника државе и наступити. Мени је припала та част, а посебно када сам видео са коликом пажњом је маршал пратио моје извођење - каже Шипчић.

ЧУВЕНИ ЈЕ НАРОДНИ ГУСЛАР

НАШ златни подвижник из 1977. данас је пензионер у Никшићу. Ћерка му живи у Војводини, а унук у САД. Стојан је и чувени народни гуслар, члан никшићког Друштва гуслара и епских песника "Вук Караџић". Деценијама другује са гуслама, а каже да ни сам не зна колико је снимио касета и плоча. На републичким и савезним такмичењима увек је био међу првих десет најбољих гуслара ондашње Југославије. И сада у поодмаклим годинама, Стојан често узме гусле у руке, пређе гудалом преко струна и запева. Око себе и даље окупља заљубљенике у епску поезију и позива младе да више поштују историју и традицију свог народа.

- Волим да попијем и чашицу ракије, много читам, понекад прелиставам и своју "архиву" направљену од текстова у новинама које су писале о мени као подвижнику "Вечерњих новости", али и као о народном гуслару.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДОБРО СЕ УВЕК ДОБРИМ ВРАЋА! Деда Мраз се дружио са најмлађима, а они га питали - А где сте паркирали ирвасе, где вам је Бака Мразица (ФОТО)

25. 12. 2022. у 10:45

Друштво

0 0

И КАД ЈЕ НАЈТЕЖЕ, ЖИВИ СЕ, ТО БАР СРБИ ДОБРО ЗНАЈУ: Лауреати овогодишњих признања "Новости", о томе по ћему ће посебно памтити 2022.

25. 12. 2022. у 09:00

Друштво

18 8

НОВИНАРЕ ПРОГЛАСИЛИ ПУТИНОВИМ АГЕНТИМА: Организација "Октобар" објавила имена наводних руских експонената у Србији

16. 12. 2022. у 08:33

Култура

0 1

ДОК ТРАЈЕ ПРИЧА, ТРАЈЕ И ЖИВОТ: Са округлог стола у Српској књижевној задрузи о најбољем роману године "Небо, тако дубоко" Весне Капор

16. 12. 2022. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације