МОЖЕ ЛИ СРПСКИ ГЕНЕТСКИ КОД ДА ПОСТАНЕ ШПАНСКИ? Увоз донираних репродуктивних ћелија оштро поделио јавност на заговорнике и противнике

ПРИЈАВЕ за вантелесну оплодњу донираним ћелијама из иностранства, које су почеле ове недеље преко апликације Е-управе, изазвале су различите реакције.

Фото Танјуг

За само неколико дана, за процедуре које ће финансирати држава јавило се, како је за "Новости" рекла др Александра Влачић, директорка Управе за биомедицину, 245 жена до 45 година старости. Неке од њих су саме, неке у брачној, а неке у ванбрачној заједници.

И док се они који узалудно покушавају годинама да добију потомство радују, дотле десничари, али и део струке, постављају питање колико је морална и дугорочно штетна одлука да се генетски материјал увезе из иностранства и колико ће то променити геном нације. Противници увоза репродуктивних ћелија нарочито подсећају да све остале земље, па и оне од којих ће Србија увозити, плаћају донорима, па би било боље да је то учинила и наша држава. Тако би се, кажу, повећао број домаћих донора и не би било потребе да "Србија финансира странце".

Међутим, не треба изгубити из вида да је на малим тржиштима, као што је наше, тешко наћи велики број донора, будући да сваки може да донира ћелије само једној особи или једном пару. Тако се избегава могућност да се у различитим крајевима земље од истих ћелија зачну деца, која би касније случајно ступила у блиски контакт, не знајући да су биолошки повезани.

И сам Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи изричито каже да, уколико након завршених поступака дође до рађања детета дарованим репродуктивним ћелијама, односно ембрионима, преостале ћелије даваоца могу се употребити искључиво за поновљени поступак код истог пара или исте жене.

Фото Милена Анђела

Заговорници идеје увоза подсећају још и да банка сперме у Србији постоји од 2019. године, у Клиничком центру, али да је заинтересованих донора сперматозоида било само пет и ниједна донорка јајне ћелије, па је држава зато морала да реагује. Тако је Министарство здравља почетком августа потписало уговор са банком репродуктивних ћелија из Шпаније, а очекује се и увоз из Данске.

Страх да ће доћи до промене ДНК профила нације има и познати пулмолог, педијатар и алерголог др Бранислав Несторовић, који је увоз из иностранства, не штедећи прејаке речи, назвао "биоцидом, геноцидом и истребљењем српског народа". Будући да први генетски материјал стиже из Шпаније, он се запитао да ли су то све баш Шпанци или и припадници других раса. Пре њега, с оштром критиком изашао је и лидер Двери Бошко Обрадовић.

Законом предвиђене процедуре, међутим, искључују могућност коју они наводе - да родитељи добију бебу друге расе ако то не желе. Наиме, у захтев који на клиници подносе будући родитељи или родитељ уносе се подаци о том пару или жени, уколико само она аплицира (висина, тежина, боја косе, очију, раса, крвна група). Постоје три начина како се даље бирају донори. Један је да банка ћелија на основу карактеристика апликанта предложи донора, други је да га они који подносе захтев бирају понаособ, а трећи је да ставе филтере (нпр. да буде одређене висине и има одређену боју очију, коже, косе...). Поступак проналажења донора у складу за захтевом траје два дана и ако се апликантима не свиди, према закону банке имају право једном да одбију, уз образложење. Следећи пут - то је то.

Министарка здравља Даница Грујичић за "Новости" примећује да се претерује са критикама одлуке Владе да омогући увоз репродуктивног материјала.

- Осим што су неке изјаве некоректне, Шпанци и Данци су наши пријатељи. Такође, релативно је мали број парова који се одлучује на овако нешто. Добро је да је држава заправо одговорила свим тим паровима који желе да имају децу управо набавком јајних ћелија и сперматозоида. Тиме је показала да брине о свакоме. Колико ће парова заиста добити дете и колико ће бити успешна инсеминација, остаје да се види. Дакле, овај потез никако не може да утиче на наш генетски код. Уосталом, не заборавите да смо били 500 година под Турцима и опстали смо - поручује Грујичићева.

Фото К. Михајловић

И министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић истиче да је држава олакшала процес и омогућила да све жене могу у својој земљи да дођу до репродуктивног материјала.

- Свима нам је циљ и жеља да све жене које желе да се остваре као мајке захваљујући новим технологијама могу да се остваре. И то треба да подржимо - каже Беговићева.

Да турског утицаја на српске гене заиста нема, потврдили су и подаци из базе Српског ДНК пројекта, објављени прошле године. Из њих се види да се код Срба не појављује хаплогрупа карактеристична за турске и центроазијске народе. Српски ДНК пројекат је покренуло Друштво српских родословаца "Порекло" и спроводи га у сарадњи са Центром за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду. У њему се налази више од 4.500 података тестираних Срба из свих крајева бивше Југославије, који показују да је половина по мушкој линији словенског порекла. Али, ДНК истраживања показала су и да нам је генетски код, као и код свих других народа, шаролик, па има и гена Германа, Келта, али и народа са Кавказа и Блиског истока. Сваки десети Србин има германско порекло, а келтско има око пет-шест одсто наших сународника.

Проф. др Ана Митровић Јовановић председница је Републичке стручне комисије за биомедицински потпомогнуту оплодњу и начелница дневне болнице у ГАК. Она каже да је вантелесна оплодња донираним ћелијама, без обзира шта неко о њој мислио - реалност. У поређењу са ситуацијом од пре двадесет година, како примећује, све је више поступака вантелесне оплодње и то је данак који плаћамо загађењу и савременом стилу живота.

- Људи у последњих 10 до 15 година самоиницијативно и о свом трошку одлазе због овога у Чешку, Грчку, Македонију и Кипар. Више хиљада беба рођено је из донираних ћелија. Захваљујући финансијски потпомогнутом увозу репродуктивног материјала, сада ће и парови или жене које немају новца а желе потомство стећи шансе да га добију - каже наша саговорница.

Фото К. Михајловић

То се раније, напомиње, радило "на црно" и генетски материјал се куповао у иностранству, али се овде није о томе говорило. Данас једна компанија има ланац експозитура у свим земљама бивше Југославије, укључујући и Србију, па заинтересовани преко њих одлазе на обављање процедуре у Чешку.

Што се тиче промене ДНК материјала нашег народа, др Митровић Јовановић подсећа да ни људи који природним путем зачну не знају какве су све гене понели њихови даљи преци, а сем тога, многи наши ступају у бракове са страним држављанима. Контрола донора врши се увек у земљи из које стижу репродуктивне ћелије. Она има своје прописе, мада су они свуда слични.

- Не можемо ми вршити контролу страних донора јер су они анонимни. Када су у питању донорке јајних ћелија, испитује се евентуално постојање одређених болести, раде се микробиолошке анализе, битно је да буду здраве и младе. Од података донора, зна се само висина, тежина, године, здравствени статус, боја косе и очију, коже. Парови у сарадњи са установом преко које се ради вештачка оплодња наручују жељене карактеристике, па је тако немогуће да, мимо њихове жеље, добију ћелије нпр. припадника друге расе - каже саговорница "Новости".

И РАНИЈЕ ИШЛИ У ИНОСТРАНСТВО

НИ познати генетичар др Миодраг Стојковић не види разлог за бригу:

- И раније су наши људи одлазили у иностранство на донацију репродуктивног материјала, а одлазе и дан-данас, била то Чешка, Грчка, Шпанија, Русија или Америка. До сада то никоме није сметало. Може само да смета то што банку таквих ћелија нисмо одавно развили овде, у Србији. Било би јефтиније по државу, а брже и приступачније пацијентима. Али и да је имамо, пацијенти опет могу да одлуче из које ће банке узимати ћелије. Само тако је и етика комплетно задовољена.

МАЛИ ПРОЦЕНАТ

У просеку, годишње се у Србији уради око 2.500 вантелесних оплодњи преко РФЗО. Још се не зна колика ће потреба бити за страном донацијом. У неким развијеним земљама то је само девет одсто у односу на свеукупни број циклуса вантелесне оплодње.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

ШТА ЈЕДЕМО (НЕ) ЗАВИСИ ОД – ГЕНА? Научници испитивали везу избора намирница и географског порекла људи

11. 12. 2022. у 10:50

Друштво

0 0

СВОЈОМ ПОМОЋИ ПОМАЖУ ДРУГОМ: Гест родитеља тројки из Врања

17. 12. 2022. у 10:01

Друштво

47 3

ОВО ЈЕ ТЕОРИЈА КОЈЕ СЕ МЕНГЕЛЕ НЕ БИ ПОСТИДЕО: Вучић о реакцији Двери на вантелесну оплодњу од донираног материјала

28. 11. 2022. у 22:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације