НА ДВА ПОСЛА 200.000 ЉУДИ: За десет година се у Србији утростручио број оних који додатним ангажовањем увећавају приходе

ВИШЕ од 200.000 људи у Србији ради најмање два посла. Неки, да би намакли новац за рачуне, свакодневни бакалук, и остале нужне издатке, а други за летовање, зимовање, гардеробу, како би мало појачали животни стандард. Колико пре деценију, на два посла ишло је три пута мање становника, а са новом статистиком Србија се поставила на врх листе радника који имају додатну зараду, показују подаци Европске статистичке агенције.

Фото Shutterstock

То су званични подаци, а незванично, много више људи ради на црно и без додатног уговора. Са просечном зарадом нешто вишом од 73.000 динара тешко да може да се живи комотно, с обзиром на то да је просечна потрошачка корпа скупља од плате за 14.000. Када се упореди са минималцем, ситуација је много гора.

Оваква ситуација није специфична само за нас. Криза је озбиљно уздрмала и многе европске раднике што потврђују и анализе по којима је већини у презадуженим земљама потребан други посао.

Према Закону о раду у Србији свако може да буде у једном радном односу са пуним радним временом, а уз њега може да има још један уговор о допунском раду. У пракси, има оних који су ангажовани ван радног односа, који могу да раде и по пет послова. За такве ова ограничења не важе. У тој групи су фриленсери, као и самозапослени или хонорарни радници. Њихови послови се не виде у званичној статистици рада.

Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, сматра да постоје две групе људи које имају додатни посао. У првој су они који су запослени у приватном сектору и зарађују до 55.000 динара месечно, а други су високообразовани кадрови којих недостаја нашем тржишту, па их газде додатно ангажују јер немају кадар.

- Првој групи припадају продавци, магационери, запослени у бутицима, радници везани за пољопривредну делатност, и они раде легално, али и на црно како би допунили кућни буџет - наводи Рајић. - Други су они који поседују софистицирана знања и вештине тражена на тржишту. Осим ИТ стручњака, ту су и они из области консалтинга, правних и финансијских услуга, адвокати...

Наш саговорник објашњава да се пред крај године и велики број књиговођа додатно ангажује и на још два или три места, поред матичне фирме.

Велики број запослен је и на разним пројектима које финансирају међународне институције:

- У Србији циркулише око три милијарде евра на овај начин, а на пројектима је ангажовано од 35.000 до 45.000 људи и тај број стално расте. Сви они су високостручни и ангажовани су на по неколико сати на више места - објашњава Рајић.

Две трећине запослених људи и даље још далеко од просека Старог континента по примањима. 

Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката сматра да је нормално да у земљи у којој многи не могу нормално да живе од плате, људи морају додатно да се ангажују.

- Ако се има у виду да у Србији више од 350.000 запослених прима минималац као редовну зараду, а најмање још толико има само незнатно већа примања од најнижих, новца никада није довољно - каже она.

ЧАК ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ РАДИ НА ЦРНО

ПРОЦЕЊУЈЕ се да на црно ради чак пола милиона људи, а међу њима 85 одсто - на два посла. Ту су још и уговори ван радног односа, платформски радници, па се чини да је европска статистика о нама знатно умањена, посебно ако се зна колико је грађана у Србији у неформалном раду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације