Друштво

СВЕШТЕНИЦИ САЧУВАЛИ ЊЕГОВ ГРОБ: Познати ректор Призренске богословије почива у Крушевцу (ФОТО)

С.Бабовић

01. 12. 2022. у 22:15

ИЛАРИОН Весић (1852-1906), један од најпознатијих ректора Призренске богословије сахрањен је на Старом гробљу у Крушевцу на достојном месту.

СВЕШТЕНИЦИ САЧУВАЛИ ЊЕГОВ ГРОБ: Познати ректор Призренске богословије почива у Крушевцу (ФОТО)

Од прошле годне, захваљујући упорности крушевачког свештенства и уз благослов епископа Давида, гроб знаменитог ректора више није у трњу. Деценијама је хумка била прекривена маховином и од шибља му се није могло прићи. Отуда и већина Крушевљана и не зна да је Иларион Весић сахрањен у Крушевцу, а готово никоме није познато, да порекло управо води из ових крајева.

Рођен је у Пепељевцу, селу код Крушевца и после завршене манастирске школе у Велућу и Љубостињи, био је парохијски свештеник 16 година. Након смрти супруге 1877.године, отишао је на Кијевску духовну академију.Ректор Призренске богословије био је од 1891.до 1896. Након обављања директорске функције у Скопљу, постаје игуман манастира Раковица. Био је толико успешан црквени педагог да је добио Орден Светога Саве трећег степена и Сребрну медаљу Великог Милоша. По повратку у Крушевац 1901, подигао је кућу код аутобуске станице и њој је живео све до своје смрти.

Осим гроба ректора Илариона, још два надгробна споменика спашена су на иницијативу Цркве Лазарица. Надгробници су очишћени и поправљени, а слова су поново добила позлату. Тако су сачувани и споменици протојереја Сибина Ђорића(1858-1901) и јереја Спасоја Томића(1858-1918). Обојица су били пароси лазаричке цркве.

Прота Ђорић је био парох од 1858.до 1901.године, а претходно је службовао као учитељ у Јагодини,Медвеђи,службовао је у Трстенику, Краљеву,где је био и секретар духовног суда Жичке конзисторије. Био је међу оснивачима Женске радничке школе у Крушевцу,а покренуо је први црквени часопис “Жича”, 1889.године.

POGLEDAJ GALERIJU

Парох Спасоје Томић, службовао је при Цркви Лазарица од 1890.све до смрти 1918.године. Као и Ђорић,важио је за изузетног бесендика. Почива поред супруге и синова који су преминули у Првом светском рату.

Сва тројица црквених великодостојника добила су споменично сећање какво су заслужили, на Старом гробљу у Крушевцу. На овом гробљу,Крушевљани се сахрањују од 1864.године, када је кнез Михајло Обреновић донео одлуку да се сва гробља изместе на периферије градова. До тада, сахране су биле у порти Цркве Лазарице.