Друштво

ОД ОГЊА ОТЕЛА БРАЋУ И СЕСТРУ: Сајма Аговић са 11 година показала храброст коју често немају ни одрасли

Милутин Секуловић

29. 11. 2022. у 11:00

ОКТОБАР је трећи, година 1982. На падинама Турјака у селу Врбица, надомак Петњице, двадесетак километара од Берана, четворо деце Аговића: Сајма (11), Санела (5), Ален (3) и Нусмир (2), нешто пре 20 часова одлазе на спавање.

ОД ОГЊА ОТЕЛА БРАЋУ И СЕСТРУ: Сајма Аговић са 11 година показала храброст коју често немају ни одрасли

Кроз сан, нешто пре поноћи, малену Сајму буди неко необично пуцкетање... Бори се са сном, не може да отвори очи... Пуцкетање је све јаче, у соби све топлије... Девојчица одједном схвата да им кућа гори...

- Скочила сам из кревета готово избезумљена. Не знам како се све издешавало...

Помислила сам само на браћу и сестру. Полетела сам ка њиховим кревецима. Знала сам само да хитно морам да их изведем из куће. Тренуци су ми изгледали као вечност, а наш дом је претио да постане ломача за моје најближе и мене... Кроз дим сам покушавала да допрем до Санеле, Алена и Нусмира. Спавали су. Снажно сам их дрмусала и онако голуждраве и снене дизала из кревета. Појурила сам ка прозору. Некако сам успела да га отворим и да браћу и сестру избацим напоље. Кренула сам и ја за њима, али, хладан ваздух ме је ошинуо по лицу, јер, планина Турјак је у то време била под снегом. Вратила сам се назад. Зграбила сам ћебе и полетела кроз прозор. Болела су ме леђа, руке, док сам децу повијала у ћебе... Плакали су... Пожар је гутао кућу, а чим смо се мало одмакли од ње, потрчала сам у село да дозовем рођаке и комшије да покушају да угасе ватру и спасу нам макар нешто што смо имали у дому. Повреде на свом телу нисам осећала.

Овако се Сајма Аговић (51) данас сећа свог подвига који је начинила пре равно четири деценије. Подвига који ју је уврстио међу најмлађе добитнике златне плакете "Вечерњих новости" за Најплеменитији подвиг. Још се живо сећа огња који јој је прогутао родну кућу и одсјаја док је горела. Био је толики да је обасјао готово целу Врбицу. А она је, са опекотинама које су јој захватиле готово пола тела, трчала према комшијским кућама, све док није изгубила свест...

Горштаци који су се после вечерњих послова око стоке спремали на починак били су згранути призором који је долазио са брега где је била кућа Аговића... Настала је трка с временом... Када су први од њих стигли пред дом својих честитих племеника и комшија, кућа је нестајала у пламену, али су на сву срећу сви присутни укућани били живи (Сајмин отац је у то време радио у Швајцарској, а мајка је у тренутку када је пожар букнуо била на другом спрату куће). Промрзли, али живи. Одједном, неко је угледао Сајму. Лежала је у првом снегу једва дишући.

Људи навикли на свакакве недаће у планинском крају где хлеб има девет кора, нису очајавали. Организовали су се, пронашли аутомобил који је у то време био привилегија само добростојећих. Кренули су у болницу у Беране, где је отпочела борба за Сајмин живот. Два месеца ју је водила у Општој болници у Беранама, захваљујући надљудском залагању беранских лекара и медицинског особља, који су њене тешке повреде лечили и љубављу и молитвама, за цурицу о чијој храбрости и пожртвованости је у то време брујала цела Југославија...

- Пробудила сам се у болници у Беранама, тадашњем Иванграду. Све ме је болело...

Задобила сам, нажалост, велике опекотине. Две-три седмице су ме ти добри људи спасавали од смрти. Била сам, касније су ми причали, у критичној ситуацији. Остала сам у болници цела два месеца. Због ожиљака по леђима и рукама Сајма је неколико пута била оперисана. Била сам пуна ожиљака, али, задовољна. Јер, сви моји су били добро. Ожиљци су остали, али ми је срце пуно. Поносим се ожиљцима, као и мојом браћом и сестрама...

Говоре да сам направила подвиг, али, мислим да бих сада исто то урадила... Куд ћеш веће среће него да некоме спасеш живот, чак и непознатим људима, а камо ли браћи и сестри - прича нам храбра Сајма, чијим подвигом су се дичили родитељи, али и цео Бихор и Беране, јер је мала Сајма, како су тада говорили, својим подвигом надвисила сва брда и планине свог чудесно лепог завичаја, у којем мали људи својим делима преко ноћи постају јунаци...

Сајма данас живи у околини града Алстен, у канотну Сен Гален у Швајцарској. Две године након што се она опоравила, породица се преселила у Илијаш код Сарајева, где је њен отац већ био саградио кућу. У том месту Сајма је завршила седми и осми разред, а потом и средњу Правно-биротехничку школу у Сарајеву. Крајем 1989. године одселили су се у Швајцарску, где их је чекао отац.

- Ожиљци су ништа спрам среће коју увек осетим када помислим на ту октобарску ноћ 1982. године или када о томе причамо. Сви живимо овде у близини Сен Галена, па се често виђамо, дружимо и сећамо несташлука - каже Сајма, некада дете које се својим подвигом и жртвом сврстало међу најплеменитије Југословене.

МАЈКА ТРОЈЕ ДЕЦЕ И БАКА

ГОДИНУ после пресељења у Швајцарску Сајма се удала. Родила је и две ћерке.

- Убрзо сам почела и да радим, а седам година касније сам се развела. У браку сам родила две ћерке Ајлу, која сада има 32 и Xану стару 28 година. Обе живе са мном. После развода морала сам да уз посао и одгајање кћери похађам и Економску школу јер ми нису признали диплому из Сарајева. У међувремену сам се поново удала и добила сина. Он сада има седам година, а постала сам и бака. Последњих осам година не радим и добро се осећам - уз осмех нам прича Сајма.

ПЛАКЕТА "НОВОСТИ" - МОЈЕ ОДЛИКОВАЊЕ

САЈМА је из болнице изашла само неколико дана пре него што јој је 23. јануара 1983. у Београду уручена Златна плакета за Најплеменитији дечји подвиг у претходној години.

- Када сам позвана у Београд, на свечаност поводом уручења плакете, то је био много важан догађај у мом животу. Плакета је моје одликовање, којим ћу се поносити док сам жива. Као и моји браћа и сестра - прича Сајма, која је била гост "Новости" и пре 20 година, када су се у Београду у организацији нашег листа окупили најплеменитији грађани државе која се некада звала Југославија.

- Била сам јако изненађена вашим позивом пре две деценије. Част ми је била да присуствујем таквој манифестацији, којој, богами, нема равна надалеко. Ти дани у Београду су ми се урезали у сећање. Хвала "Новостима" што чувају сећање на људе који су својим делима, често ризикујући своје, спасавали туђе животе, не мислећи на последице по себе. Морамо увек гледати према другима, јер, можда је само и лепа реч понекад довољна да другоме помогнемо.

04. 11. 2022. у 00:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 52

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09