ОТИМАЊЕМ БЛАГА КАЖЊАВАЛИ СРБЕ: Како су Аустроугари и Немци систематски уништавали и крали наше културно наслeђе (ФОТО)
ПЉАЧКА, уништавање и присвајање културне баштине, од језика и предања до материјалних споменика, најдуготрајнији је рат на свету.
Губитници дословно нестају као народи са историјске позорнице, чак и када не дође до физичког истребљења, јер појединце у народ окупља управо заједничка култура и свест о пореклу и посебности, заснована на нематеријалној и материјалној баштини.
Крађа и присвајање тог блага равно је геноциду, о чему сведочи и судбина Срба на просторима где је тај злочин темељено изведен. Он је проузроковао конверзију Срба у друге вере и нације, а управо су из редова конвертита изашли виновници најкрвавијих злочина над дојучерашњим сународницима.
- У Хабзбуршкој монарији и Аустроугарској злодела над српском културном и историјском баштином постају трајан систематски процес, не само са тренутним и непосредним политичким циљевима већ и са намером трајног дезинтегрисања српског народа до нестајања - каже академик Василије Крестић. - У то сам се уверио као млад истраживач у комисији за реституцију, која је трагала за архивским документима Србије које је Аустроугарска опљачкала још током Првог светског рата. Иако је Аустрија по међународним уговорима била обавезна да их врати, она то није учинила, а исти др Роберт Шванке, кога је Беч 1915. послао да краде српске архиве, изнова се појавио 1941. у Београду и наставио исти посао за Трећи рајх. Пљачка, уништавање и присвајање српске баштине у НДХ обављани су по моделу разрађеном у Аустроугарској, на коме су утемељени усташка идеологија и злочини.
Уништавање баштине са катастрофалним последицама је од 1690. коришћено и у Османском царству као метод кажњавања Срба, јединог балканског народа који је подигао устанак и учествовао у Бечком рату на страни европских хришћанских сила.
- Тај процес је забележен у делима Ивана Јастребова, руског дипломате, који као очевидац прецизно описује како уништавање српског језика и баштине доводи до трајног арнауташења и бугаризације дела српског народа - каже историчар Борисав Челиковић. - Скривање, присвајање и реинтерпретација националне баштине злочин је раван геноциду. Треба увек имати на уму да је обнова Србије у 19. веку била могућа пре свега захваљујући културној баштини која је одржала самосвест да смо историјски народ.
Данас многи околни народи, чак и нехришћански, присвајају српску баштину и покушавају да на њој граде лажну историју. С друге стране, наша јавност се и даље изненађује вестима да се опљачкане српске средњовековне рукописне књиге у европским музејима излажу као најраскошнији и најдрагоценији експонати. Још веће изенађење изазива податак да су Срби први међу православним Словенима имали штампарије из којих су "србуље" дистрибуиране широм тог света.
- Сви окупатори су покушавали, пре свега, да покраду што више старих српских рукописа јер ниједан други народ на Балкану није поседовао толико значајних средњовековних докумената као Срби - каже историчар проф. др Влада Станковић.
Истраживањем судбине једне од највећих ризница српског културног блага бавио се историчар уметности Драгиша Милосављевић, некадашњи директор Музеја у Ужицу.
- Кад је у Великој сеоби 1690. осамдесетак монаха напуштало манастир, они су на 150 товарних коња носили само библиотеку и највреднији део предмета, од којих је у данашњу Милешеву враћен само део - говорио је Милосављевић за "Новости". - Највреднији део тог блага пренет је у фрушкогорске и славонске манастире у хришћанској Хабзбуршкој монархији, али показало се да ни тамо нису били безбедни. Крајем 18. и почетком 19. века почиње организована пљачка свега што је вредело од културне баштине, а српске ћириличне рукописне књиге имале су на том тржишту изузетно високу цену. Забележено је да су пребогати руски племићи давали и 150 рубаља за примерак, а толико је коштала једна кућа.
Права апокалипса српске баштине наступила је у НДХ, где је током рата спаљено и покрадено 456 православних манастира и храмова. Велики део сачуваног блага Милешеве налазио се у 20 сандука у скривници манастира Крушедол до ноћи између 24. и 25. маја 1941, кад су их усташе однеле у Загреб. После рата је враћен само део опљачканог из Крушедола, што се данас налази у Музеју Митрополије загребачко-љубљанске у Загребу.
- Проблем је што и тај музеј, као и многи други, поседује велики број предмета српске баштине који су 1945. враћени, али без записа о томе одакле потичу, што није случајно. Тиме се оспорава право на враћање правом власнику - објашњава Милосављевић.
Пљачка, уништавање и "покрштавање" српске баштине у НДХ били су добро припремљени: иза непосредних, најприземнијих извршилаца - усташа, стајали су "домољубни интелектуалци".
- Стручњаци су ушли у архиве и манастире и селектовали материјал: део за уништавање и део који је "спасаван" да би био проглашен средњовековним рукописима писаним хрватском ћирилицом - каже Никола Кусовац, наш истакнути историчар уметности. - Опљачкано благо из манастира и цркава са територије НДХ никад није у потпуности враћено СПЦ, већ је угурано у депое Свеучилишне библиотеке, Југословенске академије знаности и уметности и Повијесног музеја Хрватске, уз цинично обећање Владимира Бакарића да ће једног дана српска баштина бити изложена у "музеју Срба у Хрватској". У Хрватској и Македонији, српске средњовековне богомоље и документа морала су да буду називана - византијским!
Немачки окупатори су у два светска рата најтемељније опљачкали све архиве, музеје, библиотеке и приватне збирке у Србији, а враћене су само мрвице.
- Наше културно благо су безбројним железничким композицијама пребацивали у Беч и Берлин - каже Мишо Тодовић, пензионисани новинар и публициста, један од ретких истраживача теме која је била табу у СФРЈ. - Индикативно је да су Немачка и Аустрија 1985-88. вратиле део опљачканих културних добара музејима у Хрватској, Словенији и делу БиХ, али не и Србији, уз изговор да "није било времена", као да су знали за будући распад Југославије. Ова епизода сведочи да ипак постоје спискови опљачкане баштине, иако је то дуго негирано.
У преписци Јохана фон Рајсвица, шефа Вермахтовог Реферата за заштиту уметничких вредности у Србији, недавно је откривен крунски доказ да највреднији српски средњовековни рукописи нису страдали 1941. у пожару Народне библиотеке. Они су прво покрадени, а немачки агенти су подметнули ватру да то сакрију.
- Рајсвиц у писму жени од 5. јула 1941. наводи да је био са др Робертом Шванкеом, специјалистом за српске рукописе у Бечком архиву, познатим по пљачки баштине још из Великог рата, док је овај паковао изузетне српске средњовековне манускрипте и слао их у Беч - открио је др Александар Бандовић.
О скривању колосалне пљачке српских културних добара у светским ратовима у СФРЈ сведочи судбина извештаја др Војислава Јовановића Марамба (1884-1968), универзитетског професора, дипломате, књижевника и архивисте који је документовао да су нацисти опљачкали 40 железничких вагона крцатих документима државне архиве и однели их у Беч, прву станицу и највећи депо опљачканог српског културно-историјског блага у оба светска рата. После Другог светског рата др Јовановић је био секретар реституционе комисије са задатком да у Бечу утврди шта су окупатори украли и где се та грађа налази. Академик Крестић је био члан рестутиционе комисије и сведок манипулације.
- Затекли смо празне кутије у којима су стајале отете српске архивалије, али смо убрзо открили да оне нису уништене већ скривене у другим архивским збиркама које са Србијом везе немају - каже академик Крестић. - Архив Србије је покраден 1915. да би Аустроугарска манипулацијом пребацила на Србе кривицу за Први светски рат, а задржан је у Бечу у међуратном периоду јер је Берлин наставио са ревизијом историје. Скривање српских архива после Другог светског рата указивало је да ће се процес ревизије историје наставити.
Хрватско-словеначки врх југословенских власти је после 1949. тихо угасио комисију за реституцију и уништио трагове о њеним открићима. Забрањено је објављивање Јовановићевог извештаја о ратној пљачки архива, с образложењем да је реч о "спољнополитичким разлозима". Тек у 21. веку, када је Владимир Давидовић, дугогодињи секретар САНУ, дошао до овог документа и објавио га уз предговор академика Крестића у књизи "Украдена баштина", шира јавност је сазнала да је од стотина тона украдених архивских докумената из Беча враћено само неколико стотина килограма!
НЕМЕРЉИВА ВРЕДНОСТ
СРБИЈА је имала посебан статус у нацистичким пројектима присвајања културне баштине и њеног идеолошког тумачења, о чему сведочи чињеница да су се овде за утицај непрестано надметали Химлеров Аненербе, Розенбергов биро и Вермахтов Реферат за заштиту уметничких вредности, открио је др Александар Бандовић из Народног музеја у Београду:
- Нацистички агенти су извештавали Берлин да се у српским музејима налазе археолошки предмети чији је значај "не мањи од оних из Троје".
ЈАЈА И КРОМПИР УВИЈАЛИ У ПОВЕЉУ
НАЦИСТИ су уништили део најзначајнијих докумената српске историје, када су царске и краљевске повеље постале амбалажа за кромпир, пасуљ, јаја, на бечким пијацана и пиљарама.
- Нацисти су се надали да ће у украденим српским архивама наћи доказе водеће улоге Немаца у историји Војводине, али десило се супротно, документи су доказивали доминантну улогу Срба - забележио је др Јовановић. - Кад су схватили да не могу документима доказати своју тезу, они су их уништавали.
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)
УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.
24. 11. 2024. у 15:26
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (9)