И СРБИЈА ДОБИЈА СВОЈ САТЕЛИТ! Докторанд Марко Гавриловић (24), за "Новости", о скором уласку наше земље у свемирску породицу

Бранка Борисављевић

27. 11. 2022. у 09:33

СРБИЈА би за две и по године требало да добије свој први сателит!

И СРБИЈА ДОБИЈА СВОЈ САТЕЛИТ! Докторанд Марко Гавриловић (24), за Новости, о скором уласку наше земље у свемирску породицу

Фото: Јутјуб/Tech Insider

Осим што ће ући у породицу држава које раде на развоју свемирских технологија, први пут ћемо добити и фотографије наше земље из васионе у високој резолуцији, а биће могуће је и праћење климатских промена, станишта ендемских врста, здравља и величине шумског покривача. Мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака Машинског и Математичког факултета Универзитета у Београду, Института за физику и Астрономске опсерваторије Београд, увелико ради на пројекту MOSAIC, који ће у орбиту послати први српски кјуб сателит, којим ће моћи да се управља са Земље. Реч је о "летелицама", чији су "творци" универзитети.

У разговору за "Новости" један од чланова тима Марко Гавриловић (24), студент докторских студија и члан Катедре за механику Машинског факултета, који истовремено похађа и мастер студије на Математичком факултету, каже да је лансирање сателита оквирно планирано за 2025. Марко је задужен за прорачуне орбиталне динамике летелице, који су од кључног значаја за њено кретање и што дужи останак у орбити.

Фото Танјуг/АП

- Мој задатак је да на основу еволуције орбите сателита утврдим како на његово кретање утичу гравитационо поље Земље, затим гравитација Сунца, Месеца и других небеских тела, као и остали ефекти, као што је утицај сунчевог зрачења и атмосферски отпор и узгон - објашњава Марко. - У веома разређеном гасу, што је случај на висинама већим од 200 километара на којима се крећу сателити, аеродинамички ефекти су последица размене енергије између честица атмосфере и самог сателита, што утиче на његово кретање. Наш циљ је да развијемо алгоритме за контролу оријентације и управљање кретањем сателита, како бисмо смањили те утицаје и омогућили да летелица што дуже остане у орбити.

Како наводи Марко, будући кјубсат се састоји од три коцке, димензија 30 пута 10 пута 10 центиметара. Биће опремљен камерама и имаће прецизан систем за одређивање своје локације и оријентације у простору. Енергију ће генерисати путем склопивих соларних панела. Летелице овог типа просечно бораве у васиони око годину дана, али наш тим жели да направи корак унапред - дуже и вишље.

Фото Н. Скендерија

Марко Гавриловић

- Хоћемо да урадимо нешто, што нико до сада није урадио, не само за кјуб, него за све сателите, да извршимо орбитално управљање и продужимо век трајања - истиче Марко. - Желимо да га, док је иза планете, ставимо у флајт мод, а како изађе само да се окрене. Тако ћемо уштедити енергију, а и задржаћемо га што дуже у орбити. Сви су, до сада, летели у нижим орбитама 200 до 400 километара, планирамо да га пошаљемо на 675 километра.

У оквиру пројекта MOSAICС готово све земље у окружењу су започеле развој својих свемирских пројеката. Водећу улогу имају Мађарска, Словенија и Грчка, док су Хрватска и Албанија такође одмакле. Имајући то у виду, пројекат MOSAIC представља шансу да и Србија ухвати корак са светом у овој области.

Космичка истраживања су, донедавно, била доступна само најразвијенијим земљама света. Убрзани технолошки развој у области информационих технологија, електронике, комуникација, управљања, савремених материјала, производних технологија и других области, омогућио је ширење освојених знања и технологија у области космичких истраживања и на мање развијене државе, које желе да убрзају свој развој и постану конкуренте.

НАУЧНИЦИ У ПРОЈЕКТУ МОSAIC

ПОЗИВ да учествује у пројекту МОSAIC добио је од свог ментора, др Душана Марчете са Катедре за астрономију Математичког факултета у Београду.

У пројектном тиму који ради на развоју кјуб сателита су и истраживачи Машинског факултета, проф. др Ђорђе Чантрак са Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе, ванр. проф. др Јелена Сворцан и ванредни проф. др Тони Иванов са Катедре за ваздухопловство, затим др Никола Веселиновић из Института за физику, др Лука Поповић из Астрономске опсерваторије у Београду, као и др Драгана Илић, такође са Катедре за астрономију Математичког факултета.

ДЕВОЈКА И ЈА ВОЛИМО ДА ПУТУЈЕМО

МАРКО је основне и мастер студије завршио са просеком 10. Уписао је докторат на "машинцу", али и мастер студије на Математичком где, такође, планира да докторира. Први је студент ангажован у настави, иако је на мастеру.

Носилац је титула најбољи студент основних академских студија, најбољи студент мастер академских студија, као и титуле студент генерације. Иза себе има и велики број такмичења на којима је постигао завидне резултате.

Тренутно је сарадник у настави на Машинском факултету на предмету "Механика". Каже да није строг, али тражи да се зна.

- Кад радите оно што волите, за све се нађе времена - прича Марко. - Дружим се, тренирам, а највише времена проводим са девојком. Обожавамо да путујемо, па готово сваког викенда спакујемо кофере и упознајемо Србију, а и окружење.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (1)

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца