Уџбеници морају пратити развој друштва не само у дидактичком, већ и технолошком смислу

ИЗДАВАЊЕ уџбеника има кључну улогу у сваком друштву које жели да се заснива на знању и развија интелектуални потенцијал нових генерација.

Фото: Промо

Улога образовних издавача у развоју и примени нових дидактичких приступа је незаменљива, а школске књиге од великог су значаја не само у подржавању процеса подучавања и учења, већ и у стицању вештина читања, формирању речника, развоју критичког мишљења, способности анализирања извора, као и формирању вештина комуникације.

Како наводи Весна Ломпар, професор на Филилошком факултету, председник Друштва за српски језик и књижевност и аутор уџбеника граматике Издавачке куће “Klett”, порекло речи уџбеник упућује на глагол учити. Дакле, то је књига из које треба учити и томе треба да стреме сви напори аутора, издавача, рецензената, наставника и свих осталих који су укључени у процес креирања уџбеника. Да би се то постигло, како каже, потребно је уложити много труда.

- Неопходно је да уџбеник буде научно утемељен, а у исто време треба наћи прави начин да чињенице које желимо да ученик усвоји буду на занимљив начин представљене, писане језиком примереним узрасту. Граматике чији сам аутор на увиду су стручне јавности већ више од деценију, откада су се први пут појавиле у школама. За то време стигло је много позитивних коментара од колега, наставника, као и од ученика. Када се 2007. године појавила граматика за пети разред (у издању Издавачке куче “Клет”), била је, између осталог, запажена и по великом броју духовитих илустрација у вези са градивом, као и по репрезентативним примерима блиским ученичком искуству. Такође, уџбеник је био добро прихваћен и због тога што су лекције у њему биле обрађене прегледно, језиком примереним узрасту, уз јасно истицање дефиниција и кључних речи у тексту – истиче ауторка уџбеника за које се годинама уназад одлучује велики број наставника српског језика и књижевности у Србији.

Она додаје да су у оквиру лекција издвојени и кратки, упечатљиви текстови којима се указује на честе грешке у говору и писању или се наводи нека лингвистичка занимљивост. Иза сваке лекције јасно је издвојен кратак преглед наученог, као подсетник или систематизација одређеног градива. После сваке веће целине давани су и тестови за самооцењивање, како би ученик лако могао проверити своје знање.

- Своју концепцију уџбеника – и проверу његовог учинка у настави – задржала сам кроз све уџбенике од петог до осмог разреда и тако заокружила систем којим се граматика представља на занимљив начин, а увежбавање градива олакшава преко великог броја задатака, по чему су уџбеници граматике Издавачке куће “Klett” специфични – каже Ломпар.

Фото: Промо

Уобичајено, али потпуно погрешно веровање да су сви уџбеници исти и да није важно који уџбеник је наставник изабрао, допринело је томе да се у последње време у заблуду доводе најчешће родитељи. Велике су разлике између уџбеника не само у погледу њихове методологије и дидактичких метода које користе, већ и у њиховом изгледу и презентацији, стилу и дизајну, разликама у броју и сложености вежби и још много тога.

Материјали за учење морају пратити развој друштва, не само у дидактичком, већ и у технолошком смислу. У модерним друштвима, где смо константно окружени технологијом и мултимедијалним садржајима, више се и не помишља на ефикасно подучавање и учење без одређеног нивоа дигитализације. Наравно, то не значи напуштање штампаног формата, већ надоградњу и коегзистенцију штампаних и мултимедијалних интерактивних материјала за учење.

- Сваки, па и најбољи штампани уџбеник, после неког времена треба поново преиспитати, дорадити и осавременити. Важно је да паралелно са њим треба осмишљавати и његов интерактивни дигитални аналогон. Једном речју, уџбеник мора пратити тренутне потребе друштва – закључује Весна Ломпар.

Уџбеници које потписују универзитетски професори са државних факултета и професори који предају више деценија бројним колегама који одлазе да раде у основне и средње школе, имају највећи потврђени степен квалитета аутора који је могућ у нашој земљи.

- То значи да квалитет аутора тих уџбеника не може бити споран, да је њихова брига о националном идентитету део њиховог научног и педагошког позива који их одређује за цео живот, да је зајамчена провером квалитета на универзитету и да је подложна непрестаном усавршавању – истиче наша саговорница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације