НА КОЊУ КРОЗ ПЕШЧАРУ: Београђанка Ивана Меклвејн пре две деценије дошла у Девојачки бунар и направила оазу за себе и своје љубимце (ФОТО)
БЕОГРАЂАНКА Ивана Меклвејн обишла је добар део света. Живела је у Ираку, Дубаију, Абу Дабију и Великој Британији, али је после вишегодишњег лутања по пустињским пределима Блиског и Средњег истока свој мир пронашла у тзв. европској Сахари - у Делиблатској пешчари.
Пре скоро две деценије, када живот на селу и у природном амбијенту није био популаран као сада, она је открила Девојачки бунар, излетиште у јужнобанатској општини Алибунар, и ту оформила своје имање. Објекат старе, пропале кафане, која је деведесетих година прошлог века надалеко била чувена по коцкању, најпре је претворила у оазу за себе и своје коње, а пре три године је тај амбијент почела да дели и са све бројнијим посетиоцима.
- Мештани и гости нас називају ергелом, иако је ово, заправо, мала штала са, тренутно, седам коња, који ту не бораве истовремено. Ипак, тај назив се одомаћио зато што једини у Девојачком бунару имамо школу јахања и туристима нудимо јединствено јахање кроз природу - истиче Ивана Меклвејн, иначе лиценцирани тренер коњичких спортова.
Цело имање посвећено је управо коњима, који су њена пасија још од 13. године.
- Јахање ме је заинтересовало када сам се са породицом преселила у Ирак. Тамо сам добила коња арапске расе, који се звао Карабан, а свог првог коња купила сам 1995. године. Од тада константно имам барем једно грло на своје име. За новац који сам досад уложила у ове животиње могла сам да купим 6-7 станова у Београду, али не жалим. Ово је више од љубави - објашњава нам Ивана, која у Девојачки бунар углавном долази викендом.
Овде се налазе штала, двориште, базен и полигон за јахање. О коњима свакодневно брине Иванин некадашњи ученик Александар Симић (25) из Бора, који је пролетос, без много двоумљења, заменио родни град за ову ризницу здравог ваздуха и непоновљиве природе.
- Делиблатска пешчара заиста пружа невероватна искуства, нарочито за коњички спорт. Терени су изузетни, јер је свуда песак. Коњима одговара то мекано тло. И гости кажу да им је посебан доживљај када јашу по неутабаним песковитим стазама, које кривудају кроз густу шуму. Тај спој заиста треба доживети - наглашава Александар, такође лиценцирани тренер коњичког спорта.
Управо због њихове стручности овде осим туриста долазе и деца која се баве коњичким спортовима. Они ту имају прилику да, уз часове јахања, науче и како се коњи негују и које су њихове потребе, као и да их сваког јутра прошетају кроз јединствене пределе Девојачког бунара, јер је коњима свакодневно кретање неопходно.
ДОКТОР И ПРЕГОВАРАЧ
ИВАНА Меклвејн је ћерка некадашњег министра грађевинарства и угледног инжењера мостова Дејана Ковачевића, на чија дела је изузетно поносна (мост Газела, мост на Крку, обнова старог моста у Мостару, брана на Ђердапу). Завршила је три факултета - Медицински факултет, Полицијску академију и Академију за коњичког тренера у Лондону. Запослена је у Управи граничне полиције као инспектор, а чланица је и специјализованог преговарачког тима МУП. Упечатљиво презиме "дугује" бившем супругу, Шкоту.
СТАЗЕ ЗА СВАКОГА
ГОСТИ могу да изаберу неку од три стазе за шетњу на коњима. Најкраћа стаза има око километар и намењена је деци и онима који први пут јашу. Друга стаза је дугачка 3,5 километара. Те туре води Александар, држећи коње на повоцу. Најдужа стаза има 5,5 километара и намењена је искусним авантуристима, који могу самостално да јашу у друштву Александра и његовог коња.
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ДОНОСИ НЕСРЕЋУ УКУЋАНИМА: Верује се да једна ствар никако не сме да се стави у ковчег покојника
ВРЛО често се људи изненаде када виде обичаје у појединим деловима наше земље везано за сахране, а преносили су се са колена на колено и све до данас опстали.
02. 02. 2025. у 08:45
Коментари (1)