РУСКА ИСТОРИЧАРКА НАРОЧНИЦКА: Русија брани хришћанске вредности и оспорава америчку доминацију
НАТАЛИЈА Нарочницка је утицајна руска историчарка и светски признати стручњак за међународне односе.
Ауторка је многобројних студија историографског и историозофског карактера, међу којима се посебно издваја капитално дело "Руси и Русија у светској историји". Србију посећује редовно од деведесетих година, јасно исказујући симпатије према српском народу који сматра "великим актером светске историје". Овога пута повод њеног доласка у Београд је пријем у САНУ. Интервју смо почели представљањем последње књиге у чијем је приређивању учествовала, под насловом "Челични град (1942-1943):
Хитлерово најскупље коцкање" о Стаљинградској бици. Књига се, заправо, састоји из архивских чланака америчке штампе из времена преломног боја Другог светског рата.
- Реакције публике су биле фине, будући да књига третира период када смо били са Американцима "браћа по оружју". Међутим, Американци не могу да разумеју размере борби које су се водиле на Источном фронту. Начелно, америчко познавање географије је на ниском нивоу. И упркос томе што признају жртве које је руски народ принео у борби против фашизма, било је коментара који су упорно истицали наше увођење "комунизма и тоталитаризма" у централноевропским земљама, као последицу те борбе. На то сам одговарала врло једноставно. Ми смо другима дали нешто што смо и сами сматрали најнапреднијим системом на свету. То није оно што је Хитлер имао на уму за све те народе.
У Хитлеровом поретку Пољаци, балтички народи и Румуни били су виђени за чуваре свиња и собарице. Ми смо им дали систем који је изнедрио инжењере, лекаре, мостоградитеље, генерале, кинематографе, научнике. Хитлер је био алтернатива Совјетима, а за Хитлера су ови народи били објекат историје, само радна снага за изградњу Нове Европе. Публика је добро реаговала на овакве одговоре. Њихова јавност је уморна од непријатељстава. То није нормално стање. На крају крајева, новински текстови сакупљени у књизи "Челични град" доказују да није увек било тако. Ти текстови су драгоцено сведочанство јер су оригинални, онакви какви су били у новинама пре осамдесет година. Ту су текстови из "Бостон глоуба", "Тајмса", "Чикаго трибјуна" и других медија. Писали су их неки најреномиранији новинари на Западу, а међу њима су били и добитници Пулицерове награде. Занимљиво је да је у њима у то време расположење према Русији, односно Совјетском Савезу, било крајње позитивно. Није било ни назнака русофобије која ће убрзо уследити, а чак је избегавано и помињање комунизма или тоталитаризма. Ту видимо да је Запад имао један однос према Русима, односно Совјетима за време рата, а сасвим други после тријумфалног уласка Црвене армије у Берлин и почетка Хладног рата.
Данас смо у времену које се, не без разлога, назива Новим хладним ратом. Како оцењујете однос колективног Запада према руском народу, култури и држави од почетка специјалне војне операције у Украјини?
- Чини се да Запад, а нарочито Западна Европа, гаји у себи неку врсту љубоморе према руској победи над Хитлером. Они су себе одувек сматрали центром света, а Русе црном периферијом и паријама светске историје. А онда су сви они клекли пред Хитлером. Русија је сама остала и устала, као против Наполеона. Знате, оно што важи за Србе - боље гроб него роб - применљиво је и на Русе. Та крилатица одликује и наш национални дух. Сукоб који се тренутно дешава није због Украјине. Њих није брига за Украјину. Такође, не треба губити из вида да је ово оружани сукоб, те да ће Англосаксонци учинити све што је у њиховој моћи да очувају снагу долара, који је извор америчке моћи. Извор америчке моћи нису ракете. Не. Видите, Американци су задужени до мере у којој ни сва њихова поља, земља, планине и реке не могу да отплате тај дуг. Зато је њима потребно да очувају садашњи финансијски систем. Они убирају данак, као што је то чинила стара римска империја, од читавог света. И чим осете да се појављује нека сила која се усуђује да помисли на другу валутну зону, они уводе санкције и предузимају све потребне кораке како би такве пројекте уништили у зачетку.
Неколико пута сте у јавним наступима споменули да се овде ради о егзистенцијалном сукобу. Можете ли за наше читаоце да појасните каква је природа таквог конфликта?
- Русија не представља опасност по сигурност Америке. Русија оспорава америчку доминацију. И још битније, овај сукоб је сучељавање два концепта, два разумевања хришћанског света. Мада, Запад називам постхришћанском цивилизацијом. Јер и православци и католици су примили библијско предање. Један од остатака тог предања је и слобода говора. Али и могућност да се врлина разликује од греха, добро од зла, истина од лажи. Сада они тврде да морални принципи не важе, неважно је шта је грех, а шта врлина, и напослетку они преиспитују и саму природу, људску природу која нам је од Бога дата. О свему овоме пише у Библији, и сви ови феномени су познати, али се никада није десило, никад се нисмо усуђивали, да грех проглашавамо нормом. А сада се то дешава, и то је разлика. Запад је некада био хришћанска цивилизација. Данас је постхришћанска.Такође, на Западу данас имамо тоталитаристички прогон слободе мишљења. Много гори од онога који је постојао у комунистичком Совјетском Савезу. Добро се сећам седамдесетих година.
И у Совјетском Савезу није било овако. Западноевропска елита личи на скуп фанатизованих тинејџера, који не знају ништа о сопственој култури. Ми, совјетска, постсовјетска интелигенција чувамо у себи најбоље од европске културе. Ми баштинимо и Дантеа, Шилера, Леонарда, Флобера, али и Достојевског и Толстоја. За нас је све то хришћанска култура. И руска православна и западна култура су културе које негују хероизам. Част је виша од живота, било је гесло и једне и друге културе. То је била наша заједничка култура пре постмодерне. Била је то иста култура, иако се разликовала у стилу и језику, али је то био један јединствени код. То више није случај, и зато Русија смета.
Хоћете рећи да је ово тотални рат, онакав каквим га је дефинисао Карл Шмит?
- Нису без разлога неколико пута шефови држава и истакнути политичари са Запада навели да је овај рат егзистенцијални. Иако он то никако није у безбедносном смислу. Али је егзистенцијалан у историјско-филозофској визији будућности. Русија је једина земља постхришћанског света која тако гласно поставља питање: да ли живимо да бисмо јели, или једемо да бисмо живели. То су фундаментална питања, фундаментални концепти који се сукобљавају и зато је ово егзистенцијални сукоб.
У ком тренутку је Русија постала сметња? И сами сте констатовали да није одувек било овако, а последњих деценија су односи Русије и Запада били у различитим фазама.
- Русија је постала сметња још пре реинтеграције Крима, када су Руси прогласили, са места највиших званичника, да ће бранити хришћанске вредности. Тог тренутка Руси су постали јеретици у очима Запада. И зато долази до сукоба. Једно од суштинских питања је о томе шта заправо представља прогрес? Они тврде да ми одвлачимо свет у средњи век, али то једноставно није истина. Ми баштинимо оне вредности које су производиле хероје у нашој прошлости. Што се тиче материјалног аспекта, наравно да идемо у корак са светом. И све ово је заводљиво за европске конзервативце. Да смо као исламски радикали, то би било одбојно. Ипак, треба имати у виду да побуна муслимана против Запада потиче отуд што су и они сами застрашени оним у шта се европска цивилизација данас претвара. Технички напредак је на Западу сразмеран губитку било каквих вредности. И муслимани алтернативу виде у аскетизму, али ми не. Ми само тражимо начин да останемо доследни својим вредностима. Наравно, ми имамо и потпуно другачију алтернативу за читав свет.
Англосаксонци виде модернизацију као вестернизацију, али тај концепт је превазиђен.
Русија прихвата свет који баштини мноштво различитих искустава, прихвата свет у коме цивилизације не морају да се одричу својих темељних вредности у име остварења нечије доминације. Све то, наравно, представља велики изазов за Запад, и ми видимо настојање на Западу да се све мобилише против Русије.
Неко би сугерисао да америчка идеја о изузетности није тако далека од нацистичке идеје о "расној супремацији"?
- Ако већ треба истаћи некога ко у расизму не заостаје за Немцима, већ предњачи, онда су то Британци. Немци су наравно починили велике грехе, и заувек ће носити тај жиг. Али Британци су организовали прве концентрационе логоре у Јужној Африци. Они су то правдали "мисијом белог човека" чија је обавеза да подучава, да просвећује. И данас видимо да нацизам уједињује Запад против Русије. Они подржавају нове нацисте у Украјини. И људи на Западу имају другачију медијску слику о рату у Украјини од нас. Они не знају о процесијама под бакљама на којима се славе Бандера и Хитлер. Не виде Украјинце који поносно носе тетоваже свастике. Они не само да су прихватили Хитлеров аријанизам него величају и нордијско и балтичко паганство, одричући се Христа. И ситуација је заиста озбиљна. Ми се поново суочавамо с нацистима.
ЕВРОПА УНИШТАВА СОПСТВЕНУ КУЛТУРУ
- ДАНАС је на снази дихотомија: конзервативна хришћанска Европа против постмодерне Европе. Русија стоји уз конзервативце. Можда је пре два века било искушење пратити европски пут, јер је то била другачија, хришћанска цивилизација. У тој цивилизацији је било јасно шта је лепо, а шта ружно, шта је била врлина, а шта грех, шта мелодија, а шта какофонија. Данас то нажалост није случај. Европа уништава сопствену културу коју и сама сматра својом. Међутим, и даље се надам катарзи која ће доћи с руском победом. И сада кажу да је читав свет против Русије. Четири петине света гледа у овај свет с надом у руску победу. Цео арапски свет, Индија и Кина гледају у Русију с надом - уверена је Нарочницка.
* * * * * * * * *
* Извод из првог дела опсежног интервјуа Наталије Нарочницке објављеног у последњем броју недељника "Печат".
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (4)