ИЗ УЗБЕКИСТАНА ПРАВО НА СРПСКЕ ЊИВЕ: Све више страних радника одлучује се да посао и плату потражи у нашој земљи, стижу чак и са Кубе
ВЕСТ да ће Београђане ускоро превозити Индијци, Турци, Руси, али и возачи из Бангладеша и Сри Ланке доказ је више да послодавци муче муку да пронађу одређене профиле радника.
Као у јавном превозу, ситуација није много боља ни у грађевинарству, пољопривреди, а странци нас често услужују и у пицеријама, ресторанима, а раде и као достављачи хране.
Број страних држављана који су од почетка године добили српску радну књижицу већи је за 3.746 људи у односу на лане. Подаци Националне службе за запошљавање показују да је током читаве 2021. укупно 23.662 странца добило радну дозволу, док их је на овогодишњем списку већ 27.408.
Ово није, међутим, коначна листа радника из иностранства који раде код послодаваца у нашој земљи, пошто многи посао проналазе и преко тридесетак агенција посредника које се баве запошљавањем страних радника, а долазе и директно преко фирме. Уговори се најчешће склапају на шест месеци до годину дана.
- Највећи број дозвола лане издат је држављанима Кине, Турске, Руске Федерације, Индије, Украјине и Северне Македоније, док су ове на листи између осталих и Кубанци. Не располажемо поузданим подацима о њиховим професијама - кажу у овој служби.
Велике су потребе привредника за страним радницима и очекује се да и у наредном периоду оне буду све веће. Посебно је потражња велика на грађевини, јер ту недостају кадрови и са средњом и са високом стручном спремом, међу нашим становништвом нема интересовања за тим пословима.
Национална служба, међутим, не располаже подацима о секторима у којима се странци у Србији најчешће запошљавају, али се зна да је велики број њих ангажован на инфраструктурним пројектима у нашој земљи. Најчешће их ангажују послодавци из Београда, а осим оних који долазе како би радили у великим страним компанијама, тражени су и у грађевинарству, на пословима доставе, као и на неким сезонским пословима.
И док су некада на пољопривредним имањима радили Румуни и Бугари, данас се највише одлучују Узбекистанци и Индијци, односно највише их је пријављених кроз овај систем.
- Долазе, пре свега, људи из земаља у којима је цена радног сата веома ниска, али и из оних које инвестирају код нас - каже Душко Вуковић, потпредседник Савеза Самосталних синдиката Србије.
- Већина њих ради за минималац и њима је 300 евра месечно и те како примамљив износ. Проблематично је што у таквим случајевима нема колективног уговора, што је велика опасност, јер се на тај начин ствара нелојална конкуренција нашој радној снази.
Наш саговорник наглашава да је непримерено да се, док има незапослених на нашем бироу рада, запошљава страна радна снага. Према његовом мишљењу, требало би дати предност нашим радницима или им дати могућност да се преквалификују ако је могуће.
- Сматрамо да су странци проблематичног квалификационог и стручног квалитета, а све их је више на нашем тржишту. МУП ни други званични државни органи немају тачне податке колико страних радника је ангажовано, пошто многи долазе на црно преко разних агенција за запошљавање - наводи Вуковић.
СТИГЛО ВИШЕ ОД 100.000 руса
У СРБИЈУ се, према незваничним подацима, последњих месеци доселило више од 100.000 Руса. Око 2.500 њих отворило је своје фирме, док су се неки запослили у страним и домаћим компанијама. Многи раде у ИТ сектору, али већина је наставила да ради свој посао онлајн, нису ангажовани код домаћих послодаваца.
Препоручујемо
ВОЗАЧИ, ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ: Ови делови пута биће затворени због радова на коловозу
31. 10. 2022. у 09:10
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)