МАЈКА ХРАБРОСТ ИЗ ДРВАРА: Одбила је да прими хемотерапију да би изнела трудноћу до краја

У ЖИВОТУ је најважнија последња, каже наш народ, тврдећи тако да управо последње учињено дело човека може да уздигне или да избрише све оно што је до свог овоземаљског краја чинио. Судећи по тој изреци, подвиг Јелене Трикић, из Дрвара, изнад је сваког времена. Немерљив. Неупоредив.

Јелена са Николом после порођаја, Фото Архива "Новости"

Пре 10 година имала је 32. Упркос тешком облику тумора на мозгу, са којим се борила од 2007, одлучила је да роди и због трудноће одбила је да прима хемотерапију и цитостатике. Ни у ком случају није хтела да прекине трудноћу која јој је погоршала здравствено стање.

Уместо лечења, одлучила је да изнесе трудноћу до краја. Да подари нови живот у месецима када се њен гасио. Мењала је свој за живот своје бебе. Иако су лекари били у чуду што уопште поред тако тешке болести може успешно да носи трудноћу, нека виша сила била је уз Јелену.

Пре 10 година, 9. октобра, у Бањалуци је на свет донела дечака - Николу. Иако рођен са свега 1.970 грама, био је здрава и напредна беба. Јеленина слика из породилишта док држи Николу на грудима, њен спокој и понос који су одисали са те фотографије, расплакали су и оне са најтврђим срцем. Радосна вест да се Мајка Храброст породила осванула је у свим медијима. Али, упркос Јелениној вољи за животом и надљудским напорима доктора, 40 дана после порођаја њено племенито, велико срце, престало је да куца.

Минулог 9. октобра, малени Никола је напунио десет година. Живи у Приједору са оцем.

Милкица и Владимир Трикић чувају плакету постхумно додељену њиховој ћерки, Фото Приватна архива

Иде у пети разред и одличан је ученик. Тренира карате, има црвени појас. Као сви вршњаци воли да игра игрице и "чачка" по рачунару.

- Живимо и не заборављамо - каже за "Новости" Јеленин супруг Горан Дуновић. - Никола и ја редовно одлазимо у Дрвар код његових бабе Милкице и деде Владимира Трикића.

Обилазимо Јеленин гроб. Упалимо свеће. Помолимо се. Пољубимо Јеленину слику. Њена смрт је обележила наше животе. Она је вечни белег на нашој души. Николи о Јелени причају и баба и деда и он све о мајци увек пажљиво слуша.

Јелена Трикић, Фото приватна архива

И данас, деценију после Јелениног прераног одласка, Горан каже да би и сада подржао њену одлуку да изнесе трудноћу и роди.

- Много ми је тешко када се присећам тих дана пре десет година. Мада, сад ми је све много "чистије" и јасније - наставља Горан.

- Као да сам тек сад дошао себи и као да тек сад могу трезвеније да гледам на Јеленину смрт. После свих ових година постао сам свестан колико је то све било страшно, много страшније него што се мени у тим данима чинило. У неким моментима, пре деценију, размишљао сам, желео сам да све прође како треба. Веровао сам да неће доћи до најгорег, да Јелена неће заувек отићи. Човекова нада да ће све, и поред свега, добро проћи у таквим тренуцима добро помути разум.

Фото Архива "Новости"

Али, како онда, тако и данас каже да стоји иза њене одлуке.

- Јеленин херојски чин увек је имао моју подршку - наставља Горан. - Никола и ја живимо са тим. Причали смо о свему. Потпуно је свестан потеза и жртве своје мајке. Како године буду одмицале биће све свеснији и верујем да ће имати прави став о њеној храброј, пожртвованој одлуци. Сад је још млад, али и те како зна ко му је била мајка и шта је све учинила да би он дошао на свет.

Присећајући се тих 40 дана, колико је Јелена поживела после порођаја, Горан са неизмерним, готово опипљивим болом каже:

- Тада је болест, нажалост, узнапредовала и Јелена је пала у кому из које се више није пробудила. Теши ме то што ће живети кроз нашег Николу, а растужује што је он није упамтио, што не расте уз њу...

Јеленин одлазак унео је тугу и сузе у многе домове широм Републике Српске, Србије и региона. Речи утехе њеном супругу Горану Дуновићу и родитељима стизале су са свих страна.

Јелена са Николом после порођаја, Фото Архива "Новости"

После смрти, Јелена је сахрањена у родном Дрвару, где јој данас живе отац и мајка. До вечне куће испратила ју је река људи. Дошли су многобројни Дрварчани, родбина и пријатељи, али и њене комшије и суграђани из Приједора, где је живела са супругом Гораном.

За надљудски подвиг који је учинила, Јелени Трикић је постхумно додељена Златна плакета "Вечерњих новости" у нашој традиционалној акцији "Најплеменитији подвиг" за 2012.

На свечаној церемонији у Скупштини града Београда, Милкица је и примила плакету за ћерку.

- Ово признање је за мог унука Николу - јецајући је тада рекла Милка.

- За његову храбру маму Јелену, моју ћерку. Њена жртва, да својом добровољном смрћу подари живот свом чеду, није узалудна и заборављена.

Застао је дах. Тешко је било задржати сузе, не заплакати...

Фото приватна архива

ЗАУВЕК ПАМТИМО ПОДРШКУ "НОВОСТИ"

СИМБОЛИЧНО признање за Јеленину надвременску жртву и подвиг, Златна плакета "Вечерњих новости", на посебном месту у породичној кући у Дрвару чувају њени мајка Милкица и отац Владимир. Целу деценију тужни и истовремено поносни...

- Плакета "Вечерњих новости", дошла је у тренутку кад су нам свима подршка и лепа реч били више него потреба. Осетили смо да нисмо сами. Љубав коју смо Никола и ја тада добили од људи из "Новости" никад се не заборавља. И хвала нам много на свему - рекао нам је Горан.

ЗАВРШИЛА ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

ТОКОМ грађанског рата у БиХ, Јелена је са породицом избегла из Дрвара у Приједор.

Упркос тешкој болести, успела је и да дипломира на Економском факултету у Бањалуци.

Њен супруг Горан Дуновић, професор српског језика и књижевности, такође је са породицом избегао из родног Кључа у Приједор. У граду на Сани су се и упознали...

СЕЋАЊЕ И ПРИЧА ЖИВЕ И ДАНАС

ОКТОБРА 2012. године, Радио Дрвар прогласио је Јелену Трикић личношћу године.

- Јелена, желимо да добијеш и ову битку - поручивали су Дрварчани, који су се у великом броју јављали са жељом да некако помогну.

Прича о овој храброј жени живи и данас. По њој носи име улица у Бањалуци, а у родном Дрвару вртићу је име "Мајка Храброст". У Бањалуци се ради на постављању њене бисте испред Клиничког центра РС и у току су договори Града и руководства Клиничког центра око завршетка овог пројекта.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОНОСАН САМ НА СВОГ ОЦА И "НОВОСТИ"! Радослав Стојановић, син Максима по чијем је узвишеном делу утемељен 1963. "Најплеменитији подвиг"

17. 10. 2022. у 07:40

Друштво

1 1

ИСПОД КОПИТА ПОМАХНИТАЛИХ КОЊА ИЗВУКАО ЈЕ ДВА ДЕЧАКА: У Шапцу са сином и унуком Душана Благојевића и њиховим успоменама на оца и деду

11. 10. 2022. у 07:20

Друштво

6 4

ЧИСТА ПЕТИЦА НА ЧАСУ ХРАБРОСТИ: Наставник Милутин Прашчевић, из Плава, у децембру 1986, из набујалог, хладног Лима спасао девојчицу

04. 10. 2022. у 07:20

Друштво

1 1

МОЈ УНУК НОСИ ИМЕ ПРАДЕДЕ МАКСИМА: Радослав Стојановић из Сиднеја, син првог јунака у нашој традиционалној акцији, говори за "Новости"

27. 09. 2022. у 11:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације