КОЛЕКТИВНЕ ТУЖБЕ СПРЕЧИЋЕ "МАСОВКЕ": Како изаћи на крај са парницама које блокирају српско правосуђе

ЈЕДАН од начина да се изађе на крај са масовним парницама (против банака, вртића, за ујед паса луталица или за ратне дневнице), које последњих година буквално блокирају српско правосуђе, јесте увођење колективне тужбе.

Фото Ж. Кнежевић

Србија је једна од ретких европских земаља која их још нема, а с обзиром на то да су државе ЕУ од 2020. обавезне да је уведу, извесно је да ће то морати да учини и наша земља током процеса ЕУ интеграција.

Ово се могло чути на представљању Извештаја о потреби решавања проблема масовних парница, у организацији Центра за европске политике. Извештај је рађен у оквиру пројекта "Отворена врата правосуђа".

Процене Удружења банака Србије показују да је у једном моменту било активно чак 220.000 - 250.000 "масовки" због трошкова обраде кредита, а број појединачних корисника који се појављују као тужиоци кретао се између 50.000 и 80.000!

Према речима судије београдског Вишег суда и чланице Форума судија Србије Снежане Марјановић, судови су се нашли под "цунамијем" масовних тужби још од деведесетих, а један број судија има данас у раду између 1.500 и 3.000 предмета! Због тога трпе и други грађани, јер њихови спорови не могу да дођу на ред. Трпи и друштво јер се огромне паре из буџета сливају у правосуђе. А неки адвокати, који воде хиљаде предмета, од "масовки" баснословно зарађују.

Грађани и адвокати лане испред суда, незадовољни тумачењем прописа у корист банака, Фото Н. Скендерија

Зато у Центру за европске политике, али и Форуму судија, Националној организацији потрошача Србије (НОПС) и Удружењу "Ефектива" верују да је сада прави тренутак за увођење колективне тужбе, пошто се почиње с радом на изменама Закона о парничном поступку (ЗПП).

Између колективне тужбе и заједничке тужбе више лица, какву смо имали нпр. у случају малих акционара "Ц маркета", постоји разлика. У првом случају, како објашњава Душан Протић, програмски менаџер Центра за европске студије, тужилац је лиценцирана организација, тј. удружење грађана, а не сваки грађанин понаособ. Оно сноси ризик у случају губљења спора, а уколико га добије и утврди се повреда неког права потрошача или корисника услуга, оштећени се обраћају оном ко их је оштетио за накнаду. Ако се не постигне договор, могу се обратити суду, али су процеси сада бржи, јер је ствар претходно пресуђена, па се само одређује висина накнаде.

Према речима судије Марјановић, код нас се масовне тужбе најчешће подносе против јавних предузећа, локалних самоуправа, Републике Србије и банака, а разлог су недоречена или чак противречна законска решења, као и њихова различита тумачења.

- Једини разлог зашто немамо више потрошачких или еколошких спорова јесте тај што грађани не верују да могу брзо и лако да их добију. То је лоше за њих, али је лоше и за произвођача или пружаоца услуга. Они не морају нужно знати да имају проблем, ако грађани дигну руке, па чак и не рекламирају робу, већ се само преусмере на другу - каже Марјановићева.

Горан Паповић из НОПС-а додаје да се увођење колективне тужбе сигурно неће свидети групама адвоката који су се специјализовали за "масовке", али то јесте начин да се реши проблем неуједначене судске праксе:

- Данас за исти тигањ истог произвођача потрошач у Суботици заврши спор на првом рочишту, а у Шапцу суђење траје две године. Зато су нам потребне колективне тужбе и тело за лиценцирање организација које ће моћи да подносе те тужбе.

Решење из 2011. године неуставно

ИНСТИТУТ колективне тужбе код нас се јавио у ЗПП из 2011, али је Уставни суд прогласио те чланове неуставним. Исте године, подсетио је Јован Ристић из "Ефективе", појавио се и у хрватском законодавству, у идентичној формулацији, и тамо је опстао до данас.

Препоручујемо

Друштво

4 1

АДВОКАТИ УВЛАЧЕ ГРАЂАНЕ У СПОРОВЕ, ПРИЈАВЕ ПЉУШТЕ! Тужбе због експропријације претварају се у нове "масовке" које ће затрпати судове

18. 07. 2022. у 10:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације