ОВАЈ КРСТАШКИ поход, захтеван тако одлучно од папе, употребио је краљ Андрија да Босну дефинитивно подвргне под своју власт; па је писао папи како су домаћи банови непоуздани у католичкој вери и предложио му да преда Босну мађарским краљевима, који ће у Босни увести и усталити веру католичку. Папа је примио краљеве разлоге и 9. августа 1235. године потписао одлуку, да Босна има припасти Андријину сину херцегу Коломану.
Још једна римокатоличка интерпретација историје српске средњевековне Раме заснована искључиво на "папским писмима", већином писана рукама Мансија (18. век) и Аугустина Тајнера, управника Ватиканског архива, иначе личног пријатеља Фрање Рачког (19. век). Рама је метох Милутинове Грачанице, чита се на зидној оснивачкој повељи, а упада у очи зато што је у покушају скривања тог податка, слово "м" претворено у "н", са дугачким вертикалним цртама (како би то била Рана, данашњи засеок Ранилуг). Зна се чије је то дело, али ту се набрајају и нека места на Мостарском пољу и у долини Тихаљине, а темељна чињеница је да границе Раме и данас обележава пет босанских Грачаница. Иначе, први католици, фрањевци, стигли су у Босну на позив краља Милутина, саопштавају први бројевиа њихове периодике из 19. века. Врло брзо су прешли у Ђаково, јер је народ био "тврд у православљу". Осим лажних папских писама, нема других доказа да су босански краљеви били католици, а шизматично католичанство "државна " вера. Босански краљеви, следбеници Немањића који се у дубровачким аналима називају "босанским краљевима", потписивали су се као "краљеви Срба...". Иза себе нису оставили ниједну католичку задужбину. "Босна је српска покрајина" писао је Рачки, док није упознао Тајнера и послушао Штросмајера. Босна никада није била независна држава, већ једна од провинција "Српске земље Далмације, Босне, Хума, Травуније, Дукље и Раса", како је гласила титула Великих жупана српских.
Коментари (1)