МИТ О БОГУМИЛИМА И СТВАРАЊЕ НОВЕ НАЦИЈЕ: Највеће откриће 20. века - истина о православцима у средњовековној Босни

ЈЕДАН од кључних идеолога "богумилизације" савременог бошњаштва, Мехмедалија - Мак Диздар, аутор књиге песама "Камени спавач", добио је наследника у свом унуку Горчину, који је устао против номинације стећака у Унеско као и српске, а на само "бошњачке баштине".

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

У свом тексту из 2013, "Чији су стећци?", он је устао против историјске истине, о чему Борис Радаковић пише: "Горчин се дотакао и начина номинације стећака. Његов став о том питању, када је реч о учешћу Србије у номинацији стећака, најбоље осликавају ове речи: "Средњовјековне рашке и српске повеље и документи, као на примјер гласовити Душанов законик, свједоче о постојању и протјеривању богумила или бабуна на тим просторима, па су они дио српске хисторије исто колико је и мајанска култура дио мексичке или Хугеноти елемент француске хисторије."

Унук Горчин је успео да у једној реченици напише неколико крупних фалсификата. Идемо редом:

1. На почетку унук Горчин раздваја "рашке и српске" повеље и документа. Ово нас подсећа на данашње, честе, фалсификате у расправама преко друштвених мрежа, где се настоји наметнути ненаучна теза да су средњовјековна Рашка и Србија две одвојене државе, а Рашани и Срби два одвојена народа. Историјска је чињеница да су то два назива за једну српску средњовековну државу и два назива, поред још неколико коришћених у средњем веку, за српски народ.

2. Спомен јеретика у Душановом законику, нема везе са припадницима "Цркве босанске", и свака паралела између ове двије групе је произвољна и ничим доказана.

3. Паралелом између истребљења индијанских Маја и покоља припадника протестантске цркве у Француској, познатим под називом Хугеноти, само је наставак србофобне пропаганде о Србима као геноцидном народу. На то би се наставила пропаганда о десет геноцида над муслиманима, присутна код многих публициста али и у делу научне или квазинаучне јавности у Федерацији БиХ. Један од првих тих "геноцида" била би борба против јеретичких учења у средњовјековној Србији.

МИРОСЛАВ КРЛЕЖА И ДОБРИЦА ЋОСИЋ

ИСТОРИЈСКА истина је несумњива, али се, зарад политичких кривотворина, и даље мора порицати. Ипак, без ње нема разумевања онога што се у Босни и Херцеговини збивало од 1992. до 1995, а што се збива и данас. Зато је Добрица Ћосић Миодрагу М. Петровићу рекао да је његово откриће истине о богумилству као римокатоличкој јереси вишеструко драгоцено, јер се на миту о богумилима много радило у Титовој Југославији. Милослав Рајковић бележи: "Када је преминули историчар Милорад Екмечић прочитао Петровићев рад Кудугери - богумили у византијским и српским изворима и "Црква босанска", објављен 1998, нашао је за сходно да да академику Добрици Ћосићу да и он прочита. Ћосић је после пажљивог читања питао аутора зашто ова књижица није нигде јавно представљена. "Зашто бих ја то представљао јавно, ако вреди, ако је заиста новина, само ће да се представља", одговорио је. Том приликом Ћосић је испричао: "Био сам млад када сам слушао Крлежу да прича о богумилима. Пред њим сам се тада осећао инфериорно, јер ми то питање није било довољно познато, а он је много знао. Али сада видим о каквој се заблуди радило, и, ако има открића у историографији овога века, то је то."

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

Зато настављамо са изношењем доказа о богумилству. Истина ће нас ослободити.

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

СВЕШТЕНИК ДР РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ: ПАПИН КРИЖАРСКИ РАТ ПРОТИВ ПРАВОСЛАВAЦA

КАДА ЈЕ ЕНЕРГИЧНИ папа Иноћентије III, од чијег времена започиње инквизиторски рад у свима земљама које нису признавале папске власти, 1199. године, сазнао, од амбициозног зетског господара римокатолика Вукана, да босански бан Кулин није одан Римској цркви већ развија своју националну Босанску цркву, папа је писао угарском краљу Емерику; да опомене бана Кулина, да се одврати од "јереси", а ако га он не би послушао нека се војском провали у Босну, запоседне је и из ње протера и бана и све оне који неће да се одрекну јереси. На Емерикову опомену Кулин је одговорио да, по његовом мишљењу, његова црква исповеда праву хришћанску веру и да ће стога послати у Рим своје људе да се пред папом оправдају. То оправдање извршено је тек 1203. године пред папским изаслаником, коме су претставници Цркве босанске морали дати писмену изјаву: да ће се придржавати наредаба и заповеди свете Римске цркве, и у животу и у понашању свом, и да ће јој бити послушни и живети по њезиним прописима.... па се зато најпре одричу шизме, којом су озлоглашени били и признају Римску цркву за своју мајку и главу целога црквеног јединства. In primis abrenuntiamus scismati, quo ducimir infamati, et Romanam ecclesiam matrem nostram caput totius ecclesiastice unitatis recognoscimus. Бан Кулин је овом изјавом првака своје цркве успео да отклони тешку ратну опасност од свога народа, али је у Босни и даље остала национална црква са словенским богослужењем и обредима, чији су представници епископи само формално признавали папску власт. А када се о томе сазнало на папској курији, папа је толико био огорчен, да је 1221. године врло енергично позвао угарског краља Андрију и све угарске католичке епископе, да "моћно и мужевно" иступе против Босанаца "како би их уништили".

Фото: Музеј фресака Београд, Архив православне цркве, приватни архив Горана Комара, музеј Херцег Нови и Википедија

КРАЉУ АНДРИЈИ није било згодно да тада с војском нападне Босну, него је целу њену област уступио католичком надбискупу Угрину словенске националне цркве у Босни. Папа је одобрио то уступање Босне угарском архиепископу и сам позвао надбискупа да посао свој врши енергично и проповеда чак и сам крсташки рат против непокорних Босанаца. Надбискуп је послушао папу и нашао чак једног војсковођу, сестрића угарског краља Андрије, и дао му средства за опрему војске. То је био Јован Анђел. Али Анђел није успео да предузме ништа против Босанаца и поред ургенција калочког надбискупа и самога папе. Тако је народна црква у Босни остала на миру и управљала се даље по својим обичајима и навикама. Али, када је нови папа обавештен да је Босна и даље остала у своме "кривоверству", он је за новог босанског бискупа поставио једног странца из реда доминиканаца, који су против непослушних "јеретика" неретко употребљавали и ломаче; а уједно је 1233. позвао господара Хрватске и Далмације, војводу Коломана, брата угарског краља Андрије, "да удари на Босну и помогне правој вери". Да би верски рат против Босне добио што изразитије обележје правог крсташког рата, папа је дао право послатом бискупу, да може изразити опросте од грехова свима онима који се пријаве у ту крсташку војску, исто онако као што се дају крсташима за Свету земљу. Радило се дакле о томе, да се у националној словенској Босни понови у свој страхоти крсташки поход на Албигензе и Тулузу, где се није штедело ни старо ни младо, и где је клано и рушено све да се докаже како је "Божји гнев дивно беснео".

Препоручујемо

Политика

4 26

СРБЕ ПРОДАВАЛИ КАО РОБЉЕ ЈЕР СУ "ПАТАРЕНИ": На дубровачкој пијаци продавали су се скоро све сами Срби

22. 10. 2022. у 19:12

Политика

0 3

ФАЛСИФИКАТИ ДИКТИРАНИ У БЕЧУ: У причи о босанским богумилима све је под знаком питања

21. 10. 2022. у 18:08

Политика

1 24

НА СТЕЋЦИМА СУ САМО ХРИШЋАНСКИ СИМБОЛИ: Развејавање заблуда прошлости о "Цркви босанској" и "крстјанима"

20. 10. 2022. у 17:44

Политика

0 8

ИСТОРИЧАРИ ПОБРКАЛИ БОГУМИЛЕ И РИМОКАТОЛИКЕ: Истина о јеретицима кудугерима и Латинима из византијских и српских извора

19. 10. 2022. у 19:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације