ПИРОТ ХИЛАНДАРУ ДАРУЈЕ 25 ЋИЛИМА: Искусне ткаље спремају поклон за српски манастир на Светој Гори

МАНАСТИР Хиландар на Светој Гори добиће још једну колекцију пиротских ћилима.

Фото В. Ћирић

Неколико најискуснијих пиротских ткаља, са "тупицом" у рукама, којом вешто слажу потку на основу и затежу је, увелико је за разбојима на којима ће исткати тридесетак квадрата чувених пиротских ћилима за трпезарију наше светиње у Грчкој. Међу ткаљама које ће креирати разне мотиве, али пре свега чувену шару "гугутке на диреци", налази се и Светлана Манић, најстарија ткаља, која је за разбојем готово од када зна за себе.

- Ћилимарством се бавим више од 70 година. Ни сама не знам колико сам до сада ћилима исткала и где су све завршили. Ево, доживела сам да ткам за Хиландар, што је посебна част и одговорност за сваку ткаљу, па и за мене. У разбоју ћу бити док год могу и док ме здравље буде служило. Ово јесте креативан посао, доста изискује, али је и тежак - поручује искусна Светлана Манић.

Фото В. Ћирић

Фото В. Ћирић

Њена млађа колегиница по умећу Славица Јовановић такође се не одваја од "тупице" и разбоја. Каже са поносом да је и њена мајка ткала за српску светињу у Грчкој. И она осећа посебну одговорност, јер ће ћилим који тка представљати град и пиротско ћилимарство, као и њено умеће.

Мада је искусним ткаљама тешко наћи неку замерку, посао ткања прати стручна комисија, како би се све одвијало по плану. На челу комисије је историчарка уметности и директорка овдашње познате галерије Радмила Влатковић, која је о чувеном пиротском ћилиму писала књиге и публикације и која је кумовала заштити географског порекла и изради елабората овдашњих ћилима. Наредни корак је заштита ћилима као нематеријалног културног добра код Унеска.

Поступак је већ покренут, а о ћилимима који ће красити одаје, односно трпезарију Хиландара додаје:

- Примерци који се ткају раде се на основу елабората о заштити географског порекла. Биће ту чувена шара "гугутке на диреци", која је овде креирана и која има своју позитивну симболику, као што је има птица гугутка, која је весник многих позитивних ствари у животу уопште.

Светлана Манић, Фото В. Ћирић

Радмила Влатовић, Фото В. Ћирић

Хиландар је имао велику колекцију пиротских ћилима, које су вековима и деценијама уназад донирали многи верници, али и званичне власти. Готово да није било имућнијег верника, трговца, занатлије, Пироћанца... који од срца у првој половини прошлог века, или раније, Хиландару није донирао неки ћилим. Била је то велика колекција до катастрофалног пожара у ноћи између 2. и 3. марта 2004, када је ватрена стихија поред осталог прогутала и велики број чувених пиротских простирки. Већ 2008. године из Пирота је пут Хиландара однето око 130 квадрата ћилима који су настали на вертикалним разбојима овдашњих ткаља. Ова колекција биће допуњена са нових 30 квадрата, односно 25 ћилима, чије ткање Град финансира са 2,5 милиона динара.

Последњих година се овај занат на издисају промовише на разне начине, па и ткачком колонијом у старопланинском селу Дојкинци. Овог лета организован је и први фестивал ћилима. Према речима градоначелника Владана Васића, иницирана је и идеја да ћилим постане званични поклон који би био уврштен у протоколе приликом сусрета наших и страних политичара. Ускоро ће добити и свој музеј, који ће бити посвећен овом занату и где ће бити измештена богата колекција од неколико стотина примерака, која се сада налази у Музеју Понишавља. Тка се искључиво "из главе", односно нема никавих шема и шаблона, а од свих алата користи се само поменута "тупица", док су старе ткаље радећи седеле на "чучкама", што је нека врста савремених табуреа.

Светиња ће ускоро добити још 30 квадрата ћилима, Фото П. Митић

ДВА ЛИЦА

ОНО што пиротски ћилим чини јединственим у односу на сличне предмете јесте чињеница да има два лица, односно да нема наличје. У шали се овде каже "да се пола века користи једно лице, а затим се једноставно окрене и добија друго".

Ради се од чисте вуне, на вертикалном разбоју, који је такође изум овдашњих ткаља.

Препоручујемо

Панорама

0 0

ЗАШТО ЖЕНЕ НЕ МОГУ НА СВЕТУ ГОРУ? Шта кажу легенде и записи и како ју је царица Јелена посетила, а да није прекршила закон

01. 10. 2022. у 13:34

Друштво

1 4

СРПСКИ ПОКЛОНИЦИ ПРЕПЕШАЧИЛИ 1.100 КМ ДО ВРХА АТОСА: Репортер "Новости" део преображенског ходочашћа на Свету Гору (ФОТО)

21. 08. 2022. у 07:26

Политика

0 1

"НАРОД БЕЗ ХИЛАНДАРА НЕ БИ БИО ТО ШТО ЈЕСТЕ": Вулин у посети Светој Гори (ФОТО)

06. 08. 2022. у 12:53

Србија

0 0

ЛИТИЈОМ СТИГЛА И ЧУДОТВОРНА ИКОНА: Са Свете Горе у нови храм у Руми донета копија иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице

18. 07. 2022. у 08:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације