ЛОВ НА СОМА ЈЕ КАО ТАНГО: Горан и Зоран Миливојевић 40 година се на бућку надмудрују са дунавским грабљивцем

Сузана М. Јовановић

16. 10. 2022. у 15:00

ПОЗНАТА крилатица "глуп као сом" у риболовачком свету уопште нема ту конотацију.

ЛОВ НА СОМА ЈЕ КАО ТАНГО: Горан и Зоран Миливојевић 40 година се на бућку надмудрују са дунавским грабљивцем

Фото приватна архива

Напротив. Ова прождрљива грабљивица препредена је и лукава. Кад се нађе у клопци, чини све да из ње изађе. И начином на који то уради, задиви чак и старе речне вукове.

- Богами, уме да изненади сналажљивошћу и упорношћу да нам не падне шака. Али, и ми коња за трку имамо - каже Горан Миливојевић (61) из Текије, који са братом Зораном (58) сома лови на бућку више од 40 година.

А почели су, веле, учећи од ујака Ђорђа Ташића, искусног текијског аласа који је систем за лов на сома усавршио до танчина. Ђорђе је дотадашњи канап, дебљине два до три милиметра, заменио најлоном од 1,2 мм, уместо црвених крпица на канапу ставио је вунену кићанку, а испод ње удицу, док је олово, некад циклично распоређено по конопцу, ставио исцела у тежини од 300 грама. Само је бућка, та дрвена палица од пола метра, са "печурком" величине петодинарца остала иста, премда је и она усавршавана у складу са потребама сада већ искусних риболоваца.

- Негде 1974. у Текију је тај систем са канапом и дрвеном бућком донео из Земуна неки Костаке. Наш ујак је прихватио тај начин лова на сома, али је, експериментишући на Дунаву, усавршавао и технику и систем. Није само заменио канап, крпице и олово, већ је усавршавао и мамце, па је тако додао црва, ларве и јеленка, па онда дурдубака и у сезони скакавца. Такав ујаков систем условио је мањи отпор у води, јаче вибрације због кићанке и наравно бољи одзив сома - приповеда нам Горан и додаје да су он и брат од средине 1985. увели у систем пецања на бућку и штапове са машиницом.

Браћа Миливојевић, вишеструки победници и освајачи бројних награда, своју каријеру ловаца на сома започели су осамдесетих година прошлог века, учећи од ујака, али и свог оца Николе, победника прве "Златне бућке Ђердапа", јединствене риболовно-спортске и привредно-туристичке манифестације, коју су у славу овог древног начина рибарења установили 1984. Текијанци. Првих година у лов на сома аласи су на "Златној бућки" ишли сами, а од 1991. посаде су двочлане.

- За мене је Дунав све. Одмалена волим воду. Брат и ја смо пецали и као мали, чак и мрежама које је правио ту један деда у селу. Горан је двадесетак година пецао са татом, а ја са пријатељем Зораном Динуловићем. Дунав и бућка су нас чак и окумили. Кум је до тада ловио смуђа, али кад је научио да пеца на бућку и ухватио свог првог, 25 килограма тешког сома, друге рибе нису постојале. Не бих ово мењао ни за шта на свету - вели Зоран Миливојевић.

Фото приватна архива

Лов сома на бућку захтева, пре свега, знање, искуство, добро познавање терена, али и концентрацију, спретност и надасве упорност. Лов на сома је, приповедају рибари, као танго, једно друго мамите, изазивате, провоцирате, чекате реакцију, хватате се укоштац и увек бољи доминира.

- Код лова сома на бућку најважнији је тимски рад, та узајамна помоћ око обезбеђивања мамка, чамца, пенте, локације где се пеца. Ефекат тимског рада видљив је код избора терена јер чамац мора да се одржава сходно току реке Дунав, па се прати конфигурација терена, па на основу тога и искуства тражимо рибу. Један је за мотором, други пуни мамке, један вади рибу, други доноси мередов - додаје Горан Миливојевић.

Плаховити и непредвидљиви Дунав био је за рибаре и рај и пакао. Знало се добро где су најбоље воде, где рибе има, а где се никако не пеца. Изградња ђердапских електрана успорила је брзаке, па је Дунав у сектору Ђердапа постао права Мека.

- Ђердап је осамдесетих постао извор сомовине. Брана је укротила воду, језеро је постало дубље, пуно природних препрека, хране за рибу било је у изобиљу, па је све то допринело да се сом брже мрести и размножава и да буде све већи - каже Горан.

Иако је изградња прве ђердапске хидроелектране зауставила моруне, које су до тада стизале до Кладова, Доњег Милановца, Голупца, богатство и разноврсност рибљег света, сома, смуђа, толстолобика, али и штуке, мрене, буцова и остале беле рибе постали су значајан извор прихода за становништво овог краја.

- Нажалост, рибарење данас захтева пре свега значајна финансијска средства, поготову на сома, јер је то привредни риболов, па морате и да имате фирму и да плаћате дажбине.

Срећом за нас којима је лов на бућку у крви, који пулсира и тера нас да се стално враћамо овом пионирском пецању као дрога, доносећи нам радост, потребу и задовољство, од 15. јула до 15. септембра пецамо рекреативно по принципу "улови, пољуби и врати у воду", што и чинимо - каже Горан.

Зоран Миливојевић, Фото приватна архива

Дунав, нажалост, више није исти. Иако цвеће исто мирише и са једне и са друге стране обале, на суседној је одавно криволов струјом и минама узео данак. И у нашим водама, задњу деценију, рибе је све мање.

- Поплаве, хемија, муљ који се таложи и код нас је добрано угрозио рибљи фонд. Некада је дно Дунава било препуно усека и места где је сом могао да се у кртогу умири, а сада кад се погледа сонарима, дно је равна плоча, а има бар десет метара талога. Сом нема крљушти, лако оболи, дешавало се да вадимо полураспаднуте, а живе рибе. Од траве у води спортски риболовци са обале ни штап не могу да забаце. Како су године пролазиле, људи су усавршавали технике пецања, а рибе је било све мање. Бојим се, неће је ни бити ако у воду не будемо улагали и враћали јој истом мером као некада и она нама, кроз обнову рибљег фонда и млађ - каже Зоран Миливојевић.

Пецање на бућку последње четири деценије популарно је дуж целе обале Дунава. Да ли са канапом или најлоном, у пару или сами, бућка је, веле, више од пецања. То је племенита вештина, а палица по којој је овај начин рибарења добио име, иако постоје и металне, мора да буде од дрвета, суве липовине или јавора. Тек кад легне у руку, а чамац почне да сече воду, лов на сома за све који га воле постане задовољство које рибару директно у срце убризга нову дозу и адреналина и поноса што је привилегован да буде чувар традиције оваквог начина рибарења.

Миливојевићи су редовни учесници такмичења у лову на сома, Фото приватна архива

МЕДАЉЕ

Горан и Зоран су на разним спортским манифестацијама освојили на десетине награда пецајући са оцем, кумом и у пару. Двоструки су прваци тек основане "Неготинске бућке" на Кусјаку, која је за кратко време изазвала велико интересовање рибара од Кањиже до Кладова и Доњег Милановца. Највише медаља имају са "Златне бућке Ђердапа". Веле, лакше је пребројати кад их нису освојили, а од 38 су на свега пет остали без једног од прва три места.

НАЈТЕЖИ 59 КГ, НАЈДУЖИ ДВА МЕТРА

НАЈТЕЖИ сом кога је Горан уловио имао је 59 килограма, а Зоранов 57. Скоро два метра (1,98 м) био је дугачак најдужи уловљени сом браће Миливојевића, који су до сада променили шест врста чамаца одкад лове на бућку: некад су возили чикљу, па храстов, липов, лимени, а данас алуминијумски и пластични.

Три бућке у сезони промени Горан, а једну до две Зоран јер, кажу, брзо их троше. Миливојевићи су освојили 35 медаља на "Златној бућки Ђердапа", а две златне на обе "Неготинске бућке".

Зоран са кумом Динуловићем, Фото приватна архива

МАЊЕРКА, ПРАКЉАЧА И САПУН

Хроничари рибарења на Дунаву кажу да је претеча бућке била мањерка неког војника који је сома нехотице намамио док је прао своју посуду на некој великој руској реци. Текијанци веле да је сличан звук који је иритирао сома стварала и пракљача којом су жене на Дунаву прале веш. Домаћи сапун који су користиле правио је пену и мамио на обалу радознале сомове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

Коментари (0)

Да ли знате шта су приватни дани на послу и која компанија нуди овај бенефит?