ДУБОКА И НАДМОЋНА ВИЗИЈА: Александар Вучић - "Екмечић нам је оставио у аманет да никада више не ратујемо"
ПРИЈАТЕЉ Милорада Екмечића академик Матија Бећковић оценио је да се његово дело може назвати дубоком мишљу и надмоћном визијом. Дубоком мишљу анализирао је повесну фактографију, а надмоћном визијом, јасније од многих, кроз прошлост видео будућност.
Много година пре смрти предвидео је и до детаља описао догађаје које данас са зебњом пратимо и живимо. Јасно је видео кризу у Украјини, помало и суноврат економије. Познајући и схватајући каузалност природних токова историјских кретања није имао право да буде оптимиста. Имао је, међутим, свако право, а посебно морално, да нас упозори на све изазове које ће време поставити пред нама.
Своје родољубље и припадност српству није темељио на покличима, мржњи, већ на упорном документовању и анализи наше историјске грађе ма где и широм света она била разасута. Тананим, готово песничким талентом за детаљ, оплеменио је свој студиозан приступ историји, као истински научник. У аманет нам је оставио своју жељу да никада више не ратујемо. Дубоко осећајући проживљено и преживљено и надајући се да ће неки који, између осталог, и о нама размишљају закључити да народ који се 11 пута дизао на разне устанке не би требало поново позивати на оружје.
"Дуго кретање између клања и орања" је наслов Екмечићевог "магнум опуса", који је истовремено и цитат великог Андрића, који је дуги ход српске историје, послератне, 1919. године управо тако и дефинисао. Наслов овог ремек-дела се може сматрати својеврсном ретроспекцијом, будући да се живот самог аутора кретао баш између тих крајности - "клања и орања".
ПРОФЕСОР КУСТУРИЦА каже да су Екмечићеве књиге одговарале структури романа у којима су се одлучујуће истине за нашу историју понављале у рефренима, а оно што се понавља у рефренима лакше се и боље памти. Мислим да је професор Кустурица управо то желео да каже, истичући у први план нашу велику и неиспуњену обавезу да ради наших потомака памтимо наше претке.
Два велика рата који као зла коб пресецају живот и ход Милорада Екмечића могу се посматрати као паузе у орању и то у тешком, најтежем орању. Орању и копању по нашој националној историји. У његовој породици је 78 Светих мученика пребиловачких, међу њима и отац Илија. То је прво клање у Екмечићевом животу. Преживео га је сплетом срећних околности као још незамомчен ђак основне школе.
Други пут је од сличног или истог ножа утекао у мају 1992, када су га заједно са породицом ухапсили криминалци "зелене беретке", заједно са породицом. Стоички је поднео бестидно малтретирање након чега је пуштен у кућни притвор. Знајући да му, као угледном Србину, нема живота у Сарајеву, организовао је бег на теритирију РС.
Остатак живота провео је у нашој Србији, слободној, цењен као један од њених најумнијих научника, уживајући светски углед неспорног ауторитета када је историја Балкана, БиХ, Србије и српског народа у питању. Орање је узето као симбол паузе у дугој повести нашег стваралаштва, и даје аутору отклон од свих зала овог света, супротставивши са једне стране злочиначко и рушитељско, а са друге креативно и животно.
ЗАБРИНУТОСТ ЗА ИСХОД НОВЕ СТАЉИНГРАДСкЕ БИТКЕ
НАСЛОВНЕ СТРАНЕ наших историјских књига красе обично владарске фреске, ту су увек приказане круне, жезла и мачеви. Насупрот томе на насловној страни највећег историјског бестселера код нас налази се представа орача који на богатој српској земљи изорава бразду из које ће нићи богати плодови.
Метафорички назовимо Екмечићев боравак на Свеучилишту у Загребу, Филозофском факултету у Сарејеву, Задру, Београду, Бечу и Принстону његовим дубоким орањем. Из бразде коју је он узорао изникле су бројне научне студије на којима су се образовали најзначајнији научни умови нашег доба.
Академик је носилац Ордена Светог Саве, члан сената РС, постао не политичким, већ научним и општенационалним радом. Још једном ћу се позвати на Емира Кустурицу који је дело Милорада Екмечића сублимирао речима да је он био човек који зна све и то све са великим С. Знање није чувао за себе већ га је широкогрудо делио са генерацијама студената и читалаца који ће свакако све док је српства изучавати његово дело.
На крају хоћу вама лично господине Зоране Гутовићу, запосленима у Архиву Војводине и члановима покрајинске владе да се захвалим на сва три сабрана дела, професора Крестића, Дејана Медаковића, пре свега академика Екмечића, зато што то представља велико национално дело. Ове књиге као уџбеници требало би да буду свуда у нашим домовима, да свака наша кућа има ова сабрана дела, да понекад нешто научимо, прочитамо, да све оно што су ти људи оставили стоји као подсетник за будућност за свако наше дете, за све оне који долазе.
И на крају мало полемике, не са Екмечићем, сувише сам мали да бих могао то да чиним, већ са оним о чему је говорио Милорад Вучелић, помало Славенко Терзић, заборављајући оно што је цитирао Василије Крестић. Свакако утисак је да ће моја упозорења бити лоше прихваћена, јер у навијачком свету и свету емоција веома је тешко пронаћи угао у коме можете земљу да чувате и штитите истовремено, а да се не замерите срцу и души нашег народа.
ГОВОРИТЕ О СТАЉИНГРАДСКОЈ бици, плашим се да ће она стварно доћи и то брже него што је било ко очекивао. Веома сам забринут за исход те стаљинградске битке. По први пут у историји много забринутији знајући шта долази са једне и са друге стране. Не сумњајући у било чију храброст, не сумњајући у било чију решеност и одважност, само се плашим да данас на нешто боље могу да рачунам. Остаје а где ћемо ми срби, а шта ћемо ми са собом и хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе и свој народ, а не за било кога другог. То треба да нам буде најважнија ствар и да са тим заветом и аманетом гледамо у будућност.
Са академиком Екмечићем имао сам част да два пута телефоном разговарам. То је био човек невероватног мира, али човек који за разлику од свих нас који смо у политичкој страсти некако ишли и лево и десно и испод граница пристојности, он је савршено осећао шта је то што је потребно српској души и српском срцу а да увек када би сам осетио да је помало претерао, вратио би се на праву страну и доносио непогрешиве закључке. Можда ће се неко једног дана сетити ових речи, али пред нама је можда најтежи период, тежи чак и од оног који смо имали деведесетих година прошлог века.
И на крају видећете и сами без обзира на све сумње ко ће се како држати, ко ће се како понашати, ко ће са колико храбрости и одважности у том процесу учествовати. Само све то ма какве одлуке да сам донео и да смо донели неће променити чињеницу да ме је страх, већи него икада, од онога што се пред Србијом налази. И зато сам срећан што данас присуствујем овако важном догађају, јер знам да смо нешто учинили да највећи од нас буду запамћени у историји, да о њима бринемо, о свом роду и о својој земљи.
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)