УГРЕЈЕМО ВОДУ ПА СЕ КУПАМО У КОРИТУ: Четворочлана породица Пејковић из лесковачког села Радоњица је на рубу егзистенције

ЗА троје деце и њихову самохрану мајку Марију Пејковић (40) из лесковачког села Радоњица живот је борба и непрестано размишљање шта ће бити сутра.

Фото И. Митић

Болест, немаштина, купање у кориту, поцепана обућа... њихова је свакодневица. Миљана (19), Миљан (17) и Анђела (14) нису имали детињство као друга деца. Провели су га у беди.

Остављени од оца. Они и данас маштају о стварима које већина деце подразумева. Марија се сама пуних 11 година труди да им промени живот набоље, али да није добрих људи они би и данас живели у кући чији кров прокишњава, док кроз прозоре, па и зидове, дува промаја.

Миљана има сметње у развоју јер болује од Вилијамсовог синдрома, а Анђела је кратковида са диоптријом од -13. Упркос томе одлична је ученица осмог разреда. Миљан је на трећој години кулинарског смера. Његова и Анђелина ћутљивост је можда ствар карактера, али можда и последица стида и стрепње шта ће бити сутра. Марија нам дрхтавим рукама показује Миљанове поцепане патике које је покушала да закрпи, али није успела.

- Непријатно ми је што га тако шаљем међу другове. Не могу ни да замислим како је њему.

Кад платимо рачуне, храну и доплату за лекове никада нам ништа не остане. Оперисала сам кичму седам пута. Последњи пут пре шест година, али током лета радим лакше сезонске послове. Ту сам са њима и борим се за њих. Миљану не могу да оставим саму, па је "вучем" свуда где идем, ако је неко од двоје деце не припази. О сталном запослењу не могу ни да размишљам - прича нам Марија.

Пејковићи преживљавају са 18.000 динара социјалне помоћи и дечјег додатка. Марија је покушала да оствари право на туђу негу и помоћ, али је степен инвалидитета њене деце недовољан за такву надокнаду.

- Одвојим прво њима за ужину, па за рачуне, а остало потрошимо на храну коју некако распоредимо на цео месец. Уз туђу помоћ у дворишту, од пре месец дана, добили смо воду.

Грејемо је на шпорету, па се купамо у кориту. Моја деца не знају шта је када - додаје Марија.

Просторија коју зову купатилом служи као остава. У њој нема воде, струје, плочица ни санитарија. Немају ни септичку јаму и још увек користе пољски тоалет. Још две собе и ходник Пејковићима су цео свет. Крај куће је давно започета још једна просторија, али радови нису одмакли даље од темеља.

- Немам где да сложим ствари које сам добијала. Миљанова соба изгледа као магацин.

Фото И. Митић

Смета ми то да гледам, али немам их где. Нас три спавамо у једној соби. Анђела би у ходник, али са старих улазних врата дува промаја. Деца расту. Хоће свој мир. Све разумем, али не могу ништа да променим. Немамо ни ограду, па су ми прошле године, од ове наше беде, украли дрва из дворишта - наводи Марија.

Кућу и плац је Миљану преписао стриц. Марија истиче да јој овај стидљиви младић, као и млађа ћерка, много помажу. Миљан је сам исцепао пет метара дрва које им је обезбедио комшија, али да би дочекали крај зиме треба им бар још толико. Марија страхује и од лоших електричних инсталација и струјомера који, изнад улазних врата, виси са зида.

Фото И. Митић

Миљанова и Анђелина највећа жеља је да имају купатило. Анђела би и свој кутак, а обоје мобилне телефоне. На помен да Миљан нема зимску јакну и патике његова најстарија сестра довикује да би и она неке патике, због болести несвесна ситуације у којој се налазе.

На лицима њеног брата и сестре приметна је патња и трагови свакодневне борбе за опстанак иако се труде да ретким осмесима то прикрију. Надају се да ће и њихова породица дочекати боље дане, али признају да до победе над оваквим животом не могу сами.

Фото И. Митић

ФОНДАЦИЈА ХУМАНОСТИ

СВИ појединци и друштвено одговорне компаније које су у прилици да помогну Пејковићима могу да се јаве Фондацији хуманости "Вечерњих новости" или да средства намењена њима уплате на жиро-рачун 205-5621-06.

Драган Ђокић, Фото И. Митић

МНОГИ ОКРЕЋУ ГЛАВУ

- НИКО из села им не долази осим мене и моје породице. Неко се јави, а неко окрене главу на другу страну. Ми се трудимо да овој златној деци помогнемо колико можемо. Од моје немаштине одвојио сам колико могу и купио им дрва, бар за почетак, да се не смрзавају.

Боре се колико могу, али сами неће много моћи да промене - каже комшија Драган Ђокић.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СУТРА ЈЕ МИХОЉДАН: Обичаји на овај празник другачији су од свих других

11. 10. 2022. у 16:30 >> 18:07

Познати

0 0

ТОЧАК И МАЦОЛА У РУКАМА: Водитељка РТС-а шокирала снимком - "Ко те је изнервирао?" (ВИДЕО)

11. 10. 2022. у 15:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације