АУТОРСКИ ТЕКСТ: Убити човека, не значи убити идеју
ДА ли је могуће убити идеју ако се убије човек?
Јесте, ако је идеја била пролазна као што је и људски живот и ако иза ње, док је тај човек живео, није стајало уверење и вера, постојање и жртва.
Јесте, ако је идеја била лажна или је човек живео и веровао у њу лажно, и није имао интегритета и снаге да стане уз њу, него се недорастао крио иза ње.
Јесте, ако након смрти тог човека није остало ништа по чему би се та идеја памтила, по чему би се препознала међу људима и утицала на њих.
Јесте, ако се све оно што чини ту идеју не расејава по свету као пут, као светло, и ако она нема утемељење и упориште у свакодневном, али и духовном смислу, на живот људи.
Јесте, ако не би било никога да је настави и верује у њу.
И јесте, ако је сама смрт тог човека мерило те идеје, а не његов живот.
Јер, велике идеје препознајемо по животима људи који су их носили и сведочили о њима док су били живи, као доказ о животу и трајању.
И ту је тачка у којој се сусрећемо са смрћу Ернеста Геваре дела Серне, вероватно највећег латиноамеричког сина, и разлог зашто се, педесет пет година након његовог стрељања, заправо, сусрећемо са животом.
Са животом идеје.
Са животом идеје која се разгорева и не гасне.
Са животом идеје која је само још више потврђена његовом смрћу.
Само и размишљати о томе на тај начин, већ је мала револуција.
И шта је, уопште, сад, данас, за нас, за човечанство, за тебе, за мене, револуција?
И да ли је, уопште, могуће данас размишљати о револуционарним идејама као што је Че пре педесет пет година то чинио? (Верујем да се ово питање вероватно постављало и након Сократове смрти, Христовог распећа или спаљивања Ђордана Бруна.)
Кад бисмо питали, рецимо, једног нашег савременика, Џулијана Асанжа, заиста верујем да би рекао да је за њега револуција исто оно што је била и за Чеа.
Јер, оно што је он урадио за нас, за човечанство, за тебе, за мене, има исту духовну и упоришну вертикалу која упија у себе Че Геварино наслеђе.
Само у другом историјском контексту, у другом револуционарном опсегу, у другом виду и начину борбе, оружјем технологије.
Јер оно шта је остало иза Чеа, видимо по томе колико његове идеје живе у садашњости, и како ће живети у будућности.
Знам, рећи ће ми многи, иди ти, братац, на Кубу да видиш како живе његове идеје и да ли савремени Кубанац има исти или бар сличан светоназор као Че или проклиње и њега и револуције што нема интернет.
Не морам ја да идем на Кубу да бих се уверио у то (иначе, на педесетогошњици смрти у Хавани је 2017. године било преко милион људи).
Не морам да идем ни у Аргентину, нити у Боливију.
Ни у Русију или Украјини.
Сирију или Тајван.
Париз, Берлин или Рим.
Довољно је да погледам око себе, у свој комшилук, или било куда где се чује и најтиши глас слободе, глас који виче, да у свету ипак постоји некаква правда, право, или ако их више нема, па онда се, мајку му, треба поново изборити за њих.
И ето, револуције или барем помисли на њу.
И ето, промене.
Него, да ли смо ми спремни на то, мислим, на тај искорак, на ту промену, на излазак из зоне комфора? Видећи како смо одреаговали, да не кажем пропратили, Асанжово хапшење, биће да нисмо (лако је бити револуционар док пијеш кафу, заваљен у фотељу, гледајући хапшење у 4К резолуцији).
И ту је, заправо, тачка у којој, на педесетпетогодишњицу од смрти, призивамо Чеа.
Призивамо идеју.
Коју?
Па ону по којој вреди живети у складу са својим уверењима.
И ако је потребно, и дати живот и страдати због њих.
Јер, шта духовно највише мења људе и има моћ над њима?
Светао пример.
Он је заправо прави, суштински прогрес; апгрејд; не економија, не војска, не људска права, не светско првенство у фудбалу.
Пример који су дали људи, који су изашли из зоне свог комфора и искорачили по цену живота у смрт, верујући да је то једини начин да спознамо себе и да се покренемо.
И то је, можда, прва и почетна назнака сваке револуције, било духовне или колективне. Излазак из зоне комфора.
Че је напустио Буенос Аирес, породичну кућу и загарантован миран и спокојан лекарски посао.
Премда Аргентинац, борио се за ослобођење кубанског народа од Батистиног режима и америчке чизме у најтежим војничким условима.
Иако је могао остати доживотно на власти на Куби, уз све почасти и привилегије које су ушле уз то, дао је оставку на све политичке функције, вратио кубанско држављанство и отишао у Боливију да се бори за слободу на страни боливијског народа против Баријентосове поданичке владе.
И вероватно најважније, оставио је своју породицу, жену и петоро деце.
Има ли већег искорака из зоне комфора од овог?
Има ли?
И да ли сви они који носе мајицу са ликом Чеа, знају шта стоји иза тог лика или им мајица искључиво служи као модни детаљ, као фејк бунтовништво, хипстерај, верујући да су тиме што је носе и сами помало револуционари или антиглобалисти?
И да добар део тих људи, а претпостављам да је тако и у другим деловима света, зна мало или скоро ништа шта носе на мајици.
За њих је то, заправо, само пука симболика, не идеја, не наслеђе, не застава.
За њих нема изласка из зоне комфора.
Да ли је могуће убити идеју ако се убије човек?
Није, ако је човек посведочио животом да је идеја могућа упркос свему.
Није, ако је ослободио себе да би ослободио друге.
И није, ако та идеја и даље живи.
Да ли је прошло педесет пет година или ће проћи двеста педесет година, потпуно је неважно.
Она је вечна.
* Делови књиге Марка Крстића "Мундо Либре" биће објављени у виду фељтона у нашем листу у другој половини октобра
БОНУС ВИДЕО - СЕЋАЊЕ: Павле Вујисић није завршио глуму, али многима је могао да буде професор
Препоручујемо
СРБИЈА И КУБА: Пошта се придружује обележавању 120 година дипломатских односа
07. 10. 2022. у 13:44
ДА ЛИ СТЕ КУЛТУРНИ: Према Чехову, културне људе краси следећих осам особина
08. 10. 2022. у 17:58
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)